Nešto je trulo u Zvezdi

Crvena zvezda se pošteno obrukala na svom terenu, dozvolivši da bukvalno bude „pregažena“ od Monaka, ekipe koja se u francuskom šampionatu nalazi na sredini tabele. Crveno-beli su u 7. kolu Evrokupa doživeli, sasvim sigurno, jedan od najtežih evropskih poraza u poslednjih pet godina, pogotovo ako se posmatraju mečevi u Beogradu.

Milan Tomić je pomalo drsko i nadmeno posle meča preuzeo odgovornost za sramotno lošu igru tima, naročito u drugom poluvremenu, u kojem su njegovi igrači izgledali kao amateri, nedorasli dresu kluba koji je 19 puta bio državni šampion, a u poslednje četiri godine, u tri navrata krunisan prstenjem regionalnog prvaka. Svi do jednog zaslužili su najoštrije kritike: osim Bilija Berona svi inostrani igrači, a od domaćih oni kojima Tomić uporno i tvrdoglavo veruje, iako povratne informacije uglavnom ne dobija: Branko Lazić i Filip Čović. U meču posle kojeg su mogli da obezbede plasman u Top 16, košarkaši Zvezde su pokazali pristup zbog kojeg bi predsednik Nebojša Čović svima do jednog trebalo da odbije od plate: mekano, na momente plašljivo, bez sportskog bezobrazluka i žara u očima kao sinonima da se meč mora dobiti. Košarkaši Monaka su nasuprot njima izgarali kao da im je od utakmice u sredu uveče zavisio prolaz u narednu fazu: agresivno do „pucanja“ na liniji dodavanja; eksplozivno na izlasku iz blokada, odlučno u šutu sa distance i prilikom sprovođenja zacrtanog.

– Oni su na teren izašli agresivno, mi smo bili agresivni samo u napadu. Prva četvrtina je bila mnogo važna. Dali smo im mnogo na samopouzdanju. Moramo da naučimo lekciju iz ovog poraza. Takođe, moramo da naučimo kako da budemo agresivni u oba faze igre i to je nešto na čemu ćemo raditi već od „sutra ujutru“. Ovaj osećaj nije nimalo lep – samokritičan je bio Bili Beron, možda i jedini koji je u meču sa Monakom zaslužio pozitivnu ocenu.

Veliki znak pitanja trebalo bi da se stavi na kraju učinjenog od starta sezone Branka Lazića, Stratosa Perperoglua, Filipa Čovića i Maika Cirbesa. Perperoglu je u prvim mečevima odudarao od statusa grčkog veterana koji je prošle sezone u Hapoelu iz Jerusalima više igrao za sebe nego za tim, međutim u poslednje vreme njegov učinak u oba pravca je gotovo minoran. Lazićeva forma je već dugo u silaznoj putanji; više ni u odbrani nije tako koristan i dominantan, dok je u napadu maltene beskoristan. Za Čovića se znalo da defanzivno ne zadovoljava kriterijume neophodne za igranje u Zvezdi, međutim u meču sa Monakom jasno se videla njegova nemoć protiv snažnih, brzih i veoma motivisanih bekova; pokretljivih visokih igrača koji lako udvajaju i usmeravaju pleja u slabiju stranu. Čović, naviknut da „davi“ loptu, uprkos iskustvu, ne uspeva da ubrza protok iste u traženju što lakših rešenja. Cirbes je pak na dobrom putu da mu treći, ujedno bude i najlošiji mandat u Crvenoj zvezdi. U odbrani slab, bez vidljivog napretka u čuvanju mobilnijih i bržih petica, napadački dobar samo u pivotu na desno i poluhorogu; učinak mu sve više bledi kako slika Reglandovih sposobnosti u „piku“ postaje sve jasnija.