Filip Filipović
foto Peđa Milosavljević /StarsportNikada nisam zažalio što sam odabrao vaterpolo ispred svih drugih izazova. A ponajmanje fudbal. Smatram da je fudbal na najvećem dobitku što ja nisam deo njega (smeh). Košarka je moj omiljeni sport, pa opet nikada nisam razmišljao šta bi bilo kad bi bilo.
Svako ko iole voli i prati sport, a ima srpski pasoš, sigurno zna za Filipa Filipovića, revnosniji poštovaoci vaterpola bi verovatno mogli i pobrojati najveća profesionalna dostignuća nekada 16-godišnjeg debitanta u seniorskoj selekciji a sada sveže penzionisanog reprezentativca i vođe generacije nad generacijama, međutim samo njemu bliski ljudi znaju ko je i kakav 34-godišnji beogradski div iz bazena. Na primer, po čemu bi zvanično najbolji vaterpolista sveta u poslednjih 12 meseci i formalno najbolji sportista Srbije za 2021. godinu voleo da ga pamte zemljaci kada jednog dana postane trag u beskraju, a njegova trofejna statistika ostane inspiracija novim naraštajima sportista na ovom parčetu Balkana.
– Šta god radio u svom životu, uvek gledam da ostavim trag za sobom. Da iza nas kao ekipe i mene lično ostane pečat i zaostavština minulog rada. Oduvek sam želeo da mladima budem pravi uzor u bazenu i van njega. Da promovišemo prave sisteme vrednosti, ne one koje se danas proklamuju omladini. Mislim da sam ostvario željeni cilj i ponosan sam kad vidim da isti ti klinci kreću našim stopama. Ako kažu da je Fića bio pravi primer i uzor, zašto ja ne bih mogao da budem kao on, onda je moja misija uspela.
Psiholozi tvrde da se čovekov karakter formira još u vrlo ranom detinjstvu, a stara uzrečica kaže da se vaspitanje nosi iz kuće… Koliko je bavljenje vaterpolom uticalo na vašu ličnost? Mislite li da biste „ispali“ drugačiji da niste postali sportista?
– Moje osnovno vaspitanje dolazi iz doma, roditelji su me vaspitali i oni su zaslužni za moju ličnost i karakter. Vaterpolo ga je samo oblikovao na najbolji mogući način. Pomogao mi da nađem najbolju verziju sebe. Ali to je proces. I to je trajalo zaista dugo. Večnu zahvalnost mogu posvetiti svojoj porodici i vaterpolu. Zahvaljujući njima, ja sam danas tu gde jesam.
U kakve osobe biste voleli da izrastu vaša deca? Imate li utisak da nikada nije bilo teže pravljenje ljudi od tih malenih stvorenja s početka života? Toliko je izazova, pritisaka, iskušenja…
– Uloga mene kao roditelja jeste da svoju decu vaspitam u duhu pravoslavlja, sa svim ljudskim načelima kojima i ja težim i poštujem ih. Želim da budu istinski srećna i da im omogućim pravo na izbor u svakom smislu te reči.
Da li je planeta Zemlja postala nesnosna za življenje ili je još više lepo nego ružnog na njoj? Šta je zdravije i svrsishodnije, razmišljati globalno ili lokalno? Možda se zatvoriti u svoj mali svet i oko njega podići Kineski zid?
– Nikada više nećemo uživati na našoj Zemlji nego danas. To je činjenica koju su naši preci ponavljali, a niko od nas nije pazio na času u tom trenutku. Moramo biti svesni da pojedinac ne može promeniti svet, ali isti ti pojedinci imaju ulogu u svom timu, zajednici , gradu, zemlji…. Samo uzdignutom svešću možemo i moramo učiniti našu Zemlju boljim mestom nego danas.
Važite za verujućeg čoveka, u religioznom smislu. Šta vam je donelo takvo poimanje života i smrti – utočište, inspiraciju, utehu…?
– Smatram sebe vernikom, da. No, mišljenja sam da nisam kompetentan deliti savete o snazi vere i inspiraciji koju meni pruža.
Vaš saigrač iz nacionalnog tima i prijatelj, Stefan Mitrović, otkrio nam je zajedničku želju vas sveže „penzionianih“ reprezentativaca da zajedno posetite i osetite Hilandar i Kubu. Zašto baš ta mesta? Gde biste još žarko voleli da vam kroči noga?
– Kada živite zajedno godinama, provodite toliko vremena zajedno, logično je da pravite i planove. Mi kao ekipa ih uvek imamo i na pretek. Ono što nam je sve vreme nedostajalo je vreme. Sada kada smo ga konačno zaslužili mislim da je nebitno gde ćemo ga provesti. Jedino što je meni bitno jeste da se opet okupimo svi zajedno, jer ove momke osećam kao deo porodice.
Dobar deo karijere proveli ste i provodite van Srbije. Da li je stranac uvek stranac, ma koliko se uklopio u tuđu sredinu i ma koliko ona imala koristi od njega? Hoćete li negde preko „pustiti korenje“ ili se vratiti tamo odakle potičete?
– Prema mom iskustvu, stranac je oduvek bio i ostaće stranac na kraju dana. To je tako, treba poći od sebe i težiti da nas to ne tangira previše. Nemam još u planu da se vraćam za Srbiju, ali kada isteknu obaveze biće mi drago da se vratim među svoj narod i pomognem istom koliko god budem bio u mogućnosti.
Iz vaših javnih nastupa da se zaključiti da gajite zdravu ljubav prema sopstvenom narodu i zemlji. Šta biste to menjali kod tipičnog Srbina? I obrnuto, na šta ste kod njega najponosniji?
– Upravo zato što jeste tako i što se osećam kao patriota, nemam potrebu da pričam o tome. Već svojim primerom da pokažem pravi put. Kod našeg Srbina nije potrebno menjati ništa i u isto vreme potrebno je promeniti sve. Pa, neka se zamisle čitaoci. Ponosan sam na srpski INAT.
Rekoste nekom prilikom i da volite da učite u interakciji sa drugim ljudima. Koga to možete satima da slušate, tako da upijate njegove reči i učite?
– Zoran Cvijanović je čovek s kojim mogu da provedem ceo svoj život, da ga slušam kako priča, način kojim to izgovara, ali i da sedimo bez reči satima. Budi u meni unutrašnji mir i spokoj. Imao sam i tu čast da pre neki dan sedim sa našom ikonom odbojke, Aleksandrom Boričićem. Stekao sam utisak da za dva svoja života ne bih spoznao sva Borina saznanja i mudrost kojom pleni. Zaista mi je čast, mogu da kažem, što sam imao prilku da sedim u istoj prostoriji i slušam naraciju jedne tako posebne osobe.
Koliko konzumirate medije? Doživljavate li ih kao nužno zlo ili korektiv društva? U šta su se to pretvorili, iz vaše gledalačke i čitalačke perspektive?
– Oduvek sam smatrao da mediji treba da budu sredstvo informisanja. Sve što mogu da kažem danas jeste da su mediji postali sredstvo. Čega i za koga nije bitno zaista, jer su izgubili svoju osnovnu ulogu.
Da li sportisti treba da ćute na teme van svog domena i gledaju svoja posla ili baš naprotiv, treba da koriste moć uticaja na široke narodne mase?
– Svako ima prava na misao! Smatram da sportisti u odnosu na svoje stavove koje zastupaju imaju prava kao i ostali da iznesu svoja mišljenja, ako će svojim izlaganjem skrenuti pažnju na bitne stvari iz sfera života i sporta. Jedino što se ne bih lično usudio jeste da komentarišem, a ponajmanje zastupam stavove o nečemu s čim nisam upoznat do kraja. Opasno je baratati poluinformacijama ili dezinformacijama i na osnovu istih donositi sudove…!
Svako ima pravo na svoj izbor, pa ipak, je li generalno sportistima mesto u politici? Posle karijera, a naročito tokom njih. Koliko je to klizav teren?
– Ne želim da u potpunosti odgovorim na ovo pitanje. Ali, da, smatram da ako za tim ima potrebe, zašto sportisti ne bi mogli da budu deo politike.
Da li ste ikada, makar na sekund, zažalili što niste završili na travnatom terenu a ne u bazenu? Pratite li uopšte fudbal, onako za svoju dušu? Možda neki drugi sport?
– Nikada nisam zažalio što sam odabrao vaterpolo ispred svih drugih izazova. A ponajmanje fudbal. Smatram da je fudbal na najvećem dobitku što ja nisam deo njega (smeh). Košarka je moj omiljeni sport, pa opet nikada nisam razmišljao šta bi bilo kad bi bilo.
Teško je među vrhunskim srpskim vaterpolistima naći nekog bez visokog obrazovanja. Do čega je to: mikro tradicije, prestiža i(li) nužde, jer u vašem sportu nema miliona, kamiona i aviona? Nameravate li da se posle definitivnog napuštanja vode posvetite svojoj alternativnoj profesiji ili ne biste daleko od sporta?
– Potrudiću se da se posle svoje profesionalne karijere posvetim dodatnom obrazovanju i edukaciji. Znam koliko ne znam i koliko oblasti koje me zanimaju je potrebno da izučim pre nego se upustim u koštac sa svojim novim poslom. Visoko obrazovanje jeste sinonim za vaterpoliste, na nama je da tu tradiciju svojim primerima, pre svega, prenesemo na mlađe generacije.
Šta je vrhunski izbor vaše lične sreće? Pored vremena provedenog sa porodicom.
– Možda je to trenutak kada svojim delom učinim osobu(e) srećnom i izmamim onaj sjaj u očima kod istih! Možda je to čaša vrhunskog vina u društvu prijatelja i malo dobre muzike da upotpuni sva čula. Možda je to pogled na prirodu koju je Bog stvorio. Sam trenutak uživanja u lepoti i savršenosti iste. Ima dosta stvari koje bude osećaj istinske sreće u meni.
Ako bi 31. decembra 2022. godine u ponoć trebalo da izgovorite „bilo, ponovilo se“, šta biste sve voleli da stane u narednih 12 meseci?
– Voleo bih, a znam sa neće. Bila jednom ta EKIPA… Da Bog da se ponovila!!! – poručuje na kraju razgovora za Danas diplomac Fakulteta organizacionih nauka i prva zvezda grčkog Olimpijakosa.
Titule, medalje, priznanja
Reprezentacija
* Olimpijske igre
- bronza
- bronza
- zlato
2020(1). zlato
* Svetska prvenstva
- zlato
- srebro
- zlato
- bronza
* Evropska prvenstva
- zlato
- zlato
- srebro
- bronza
- zlato
- zlato
- zlato
- zlato
* Svetska liga
- zlato
- zlato
- bronza
- zlato
- zlato
- zlato
- zlato
- zlato
- zlato
- zlato
- zlato
* Svetski kup
- zlato
- zlato
* Mediteranske igre
- bronza
- zlato
- zlato
Klubovi
* Partizan
titule 2002, 2007, 2008, 2009.
Kup 2002, 2007, 2008, 2009.
* Pro Reko
titule 2010, 2011, 2012, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019.
Kup 2010, 2011, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019.
Evroliga 2010, 2012, 2015.
Superkup Evrope 2011, 2016.
Jadranska liga 2012.
* Radnički
LEN Kup 2013.
* Solnok
titule 2021.
LEN Kup 2021.
Individualno
najbolji igrač sveta (FINA) 2011, 2015, 2021.
najbolji igrač Evrope (LEN) 2009, 2014, 2016, 2018.
sportista godine (OKS) 2016, 2021.
najbolji igrač SP 2011, 2018.
najbolji strelac OI 2016.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
