Nije smak sveta, ali jeste opomena 1Filipović Foto: EPA/ORESTIS PANAGIOTOU

Postojaće srpski vaterpolo i posle 34. prvenstva Evrope, sve i da se sklizne u borbu za sedmo mesto, čak i ako se izgubi ta utakmica, baš kao što su Mađarska, Španija, Hrvatska, Italija i Crna Gora preživljavale zlatne godine „delfina“, samo je bitno da stručni štab selektora Dejana Savića, igrači i čelnici Saveza, u internim pričama, do najsitnijeg detalja razlože uzroke rezultatskog pada u Budimpešti.

Ne da bi se nekome pravdali, jer se ova generacija toliko naosvajala medalja da bi trebalo da ima oho-ho kredita kod domaće javnosti i medija, već da bi se znalo šta im je činiti u budućnosti.

Pre i naročito posle Olimpijskih igara, kada će višegodišnji kostur tima, godinama podržavanog od Uniqa osiguranja, verovatno biti prepolovljen ako ne i osakaćen završecima reprezentativnih karijera trofejnih pojedinaca.

– Sve je to za ljude – u pravu je Stefan Mitrović, mada su on i ostatak tima, čija se evropska vladavina protegla od 2012. godine do preksinoćnog četvrtfinala sa Španijom, posle poraza od svetskog viceprvaka izgledali kao da ne žele dočekati sledeće jutro.

Pije vodu i fraza o poučnoj strani poraza, jer ko ne prokljuvi zbog čega je posrnuo ne može se ni uspraviti, a branioci olimpijskog zlata u Tokiju ovog leta i bez ičijeg sufliranja sa strane znaju da moraju dati odgovore na neka pitanja.

Sebi, u prvom redu. Da li je to Španija dešifrovala njihovu igru, čim ih je u raznim prilikama tri puta „potapala“ u poslednjih godinu dana, bez obzira da li su bili okrnjenog sastava ili kompletni pre dva dana?

Zbog čega im je realizacija igrača više bila toliko slaba tačka u najnovijoj epizodi starog rivalstva, (ruku na srce) krcatog tvrdih i napetih dvoboja kao što je bio ovaj?

Kako to da najiskusniji među njima ovog puta nisu povukli pred protivničkim golom kako umeju i kako se od njih to očekuje? Ima li mesta priči o „zamoru materijala“ nekoga od njih, posle više od deceniju u kapicama s trobojkom, odnosno prenapornog uvezivanja obaveza u klubovima i nacionalnom timu?

Jesu li baš svi njihovi projektovani naslednici već sazreli za preuzimanje tereta odgovornosti u vremenima na pomolu? Može li biti da se ovog puta omanulo sa psihološkom pripremom, jer nije lako prebaciti se sa slabih rivala i već viđenih pobeda na maksimalnu „brzinu“, mada se i pre nameštalo da grupna faza služi samo za razigravanje? I tako unedogled…

– Prvenstvo će nam poslužiti za analizu naših grešaka – ni u prvim minutima posle poraza na peterce ideolog naše igre Dejan Savić nije bežao od suočavanja, s tim što je suludo to činiti pre podvlačenja crte ispod celog EP, niti bi neko njegove pameti pokušavao pre sutrašnjeg početka nadmetanja za plasman od 5. do 8. mesta.

– Trebaju nam dve pobede da lepo završimo prvenstvo. Protiv Grčke i svetskog prvaka Italije – logično razmišlja jedan od mlađih „delfina“ Sava Ranđelović uoči današnjeg megdana sa Grcima, odnosno susreta „azura“ i Rusije, jer bi sve osim trijumfa našeg i tima sa Apenina predstavljalo veliko iznenađenje.

I još veće razočarenje, pre svega u redovima svrgnutog vaterpolo kralja.

Zadnji čas za strategiju

Nije malo onih što misle da srpski vaterpolo neminovno čeka amaterizacija, kao što se na primer desilo s rukometom, dok se optimisti nadaju da će biti preduzete mere da se to spreči. Jedno je sigurno, ovo je zadnji čas za pravljenje strategije. Od vrha ka bazi. Uslov svih uslova je da država mora da odluči jesu li nam i dalje „potrebne“ medalje u tom sportu, pa mu, ako je odgovor – DA, odredi poseban status i planski se posveti rešavanju nagomilanih infrastrukturnih i egzistencijalnih problema, nedostojnih šampiona. Na klupskom nivou, pre svega, jer bez zdrave i široke osnove nema ni rezultata selekcija, niti se može doveka šlepati na njihovim uspesima.

Ambicije veće od rezultata

Grci vole vaterpolo i s vremena na vreme usisavaju nešto veći novac u njega, ali to im se retko vraća u vidu mesta na pobedničkim postoljima. Najvredniji plasman na Olimpijskim igrama im je četvrto mesto (2012. godine), a dotle su dobacili i na šampionatu Evrope (1999, 2016). Sa Svetskih prvenstava su dva puta doneli bronze (2005, 2015), u Svetskoj ligi imaju tri treće pozicije (2004, 2006, 2016), FINA kupu jedno srebro (1997) i isti plasman na Mediteranskim igrama (2018).

Kandidatura za EP 2024.

Vaterpolo savez Srbije će se možda priključiti trci za organizaciju EP 2024, čiji će termin zbog olimpijske godine takođe biti prvog meseca u godini, a ako vlast stane iza te kandidature protivkandidati Beograda mogli bi da budu Tel Aviv i Firenca.

Današnji program

meč za 11. mesto

Turska – Rumunija 11.30

meč za 9. mesto

Gruzija – Nemačka 13.00

razigravanje za 5. mesto

Italija – Rusija 14.30

Srbija – Grčka 16.00

polufinale

Crna Gora – Mađarska 17.30

Španija – Hrvatska 19.00

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari