Nije treća sreća nego plod sistema

I više od toga, jer je pobedom u finalu Kupa Srbije nad jednim od najskupljih i najkvalitetnijih sastava Evrope,  trofejnim het-trikom završio najuspešniju godinu u svojoj burnoj i komplikovanoj istoriji.

U martovskom duelu sa dubrovačkim Jugom postao je prvi regionalni šampion sa naših prostora, početkom juna je dobio „majstoricu“ sa Novim Beogradom na kraju finalne serije plej-ofa državnog prvenstva, da bi istog protivnika ovog utorka, potopio u ključnom duelu za prvi ovosezonski pehar.

I to posle dva poraza od Dušana Mandića, braće Gojka i Duška Pijetlovića, Nikole Jakšića, porodičnog tandema – Strahinje i Viktora Rašovića, Grka Angelosa Vlahopulosa i ostalih superstarova u sastavu trenera Vladimira Vujasinovića.

Najpre u trećem kolu domaće Superlige, a onda i na startu grupne faze Lige šampiona.

Taman kada su mnogi pomislili da vrsni individualci iz kluba iza čijeg uspona stoji nekada slavni igrač, a danas visoko pozicionirani političar Aleksandar Šapić, imaju pelcer za silne letošnje juniorske prvake sveta iz Šumadije, ovi su im se revanširali sa debelom kamatom.

Pre samo nekoliko meseci, nekada trofejni srpski reprezentativac Miloš Ćuk bio je na strani poraženih u klinču istih rivala, a sada je slavio protiv bivšeg kluba.

Uz iskusnog povratnika i bivšu zvezdu hrvatske selekcije Josipa Vrlića bio je oslonac i vetar u leđa mlađariji, u svakom meču pa i u (polu)finalnim Kup slavljima protiv Crvene zvezde i Novog Beograda, ali lavovski deo posla obavio je nezreliji ostatak ekipe.

Pre svega kapiten Filip Janković, a onda i još zeleniji golman Lazar Dobožanov, te momci iz polja Marko Radulović, Nikola Lukić, Aleksandar Ukropina, Stefan Branković, Nemanja Stanojević…

Znalački vođeni rukom trenera Uroša Stevanovića, čoveka koji je sa sportskim direktorom Jugoslavom Vasovićem i maherom za rad sa mlađim kategorijama Nenadom Vasilovskim jedina konstanta i najčvršća karika u usponima i padovima osvajača LEN Kupa iz 2013. godine i finaliste Lige šampiona sezonu kasnije, čiji je meteorski uspon završen teškim sunovratom, gašenjem i podizanjem novog kluba na ruševinama starog.

Pomoćnik u stručnom štabu seniorske selekcije pravio je sistem igre Radničkog, od A do Š, poznaje u dušu momke u kapicama – naročito one sa kojima je kao selektor pokorio vaterpolo planetu ovog leta – ume na pravi način da motiviše ekipu na agresivnu borbu i prenosi na nju svoju „ludačku“ energiju i ambiciju.

Nije mu pošlo za rukom da sa svojim pulenima napravi više u tekućoj LŠ, mada još nije gotova trka za Fajnal-ejt, u prvenstvu kaskaju šest koraka za Novobeograđanima i tri za Partizanom, ali je u pravom trenutku izvukao timski maksimum u Kupu.

Dajući  sebi, podređenima i nadređenima za pravo da se nadaju dobrim rezultatima u nastavku takmičarske 2021/2022. I posle toga, jer je kragujevački vaterpolo projekat zamišljen da traje i bude dugovečna baza nacionalnih timova.