Nikad nije kasno za medalju

Novi Pazar kao organizator dobio je pregršt pohvala, još važnije je da je osvojio i dve srebrne medalje. Ona od mladog takmičara u naletu Muzafera Čepljeca, u kategoriji fizik do 180 cm, donekle se i očekivala, dok se penjanje na pobedničko postolje 38 – godišnjeg Adnana Bihorca u bodibildingu iznad 90 kg nikako nije poklapalo sa prognozama. Posle 19 godina rada na svom telu Bihorac je prvi put izašao na pozornicu kao takmičar. Želja da se predstavi domaćoj publici nadjačala je sve ostale razloge zbog kojih ranijih godina nije smatrao za bitno da učestvuje na velikim takmičenjima pred stručnjacima. Dogodilo se da je odmah oborio s nogu i sudije i rivale, stavivši im na znanje da su u njemu dobili velikog konkurenta za najviše domete.

* Prava je retkost da se jedan sportista osmeli i u 38. godini prvi put odluči za izlazak na pozornicu u jednom zvaničnom takmičenju. Je li to hrabrost?

– Znam jedno, da se nisam pojavio na Kupu Srbije žalio bih celog života. Moja publika, opuštenost, svevremen osmeh na kojem se nisu videla nikakva očekivanja, bila je to startna prednost koja mi je i donela srebrnu medalju. Nisam čuo da je neko u našim okvirima, verovatno i svetskim, u ovim godinama debitovao, pa još i osvojio medalju. Imam svoju teretanu u kojoj godinama radim na sebi, ali takmičenje mi nikada nije bilo cilj. Goran Ivanović, eks šampion i međunarodni sudija, dugo me je nagovarao da se upustim u takmičenja. Nisam smatrao da je to nekakav izazov, ali posle ovih iskustava shvatio sam da bi bila velika šteta da sam ostao van takmičarske scene. Sebe sam video u disciplini fizik, ali Ivanovićevo oštro oko insistiralo je na bodibildingu i disciplini ispod 90 kg, u kojoj su noge u prvom planu. Za Novi Pazar nisam uspeo da uđem u kategoriju ispod 90, sa standardnih 105 kg van takmičarskog treninga to nije nemoguće, ali ni lako u kratkom roku za pripremu. I pored pojačanih treninga i jakih dijeta vaga kao da nije htela da pomeri s brojke 95. Da sam uzimao diuretike desilo bi se naglo mršavljenje i to bi dovelo do gubitka mišićne mase. Za plus 90 kg, a to je teška kategorija, u kojoj sebe ne vidim, nije bilo problema da se pripremim. Na kraju se ispostavilo da nisam pogrešio, bio sam drugi iza Igora Šikore iz Vrbasa i što je mnogo značajnije ušao u sastav reprezentacije za Balkanske igre.

* Je li poziv selektora Zorana Stojića za Balkanijadu u Dobreta – Turn Severinu (20. maj) bio iznenađujući?

– I te kako, ali ko da odbije ostvarenje sna i to u 38. godini. Dvadesetak dana pre odlaska u Rumuniju saopšteno mi je da ću raditi u kategoriji ispod 90 kg. Vremena da se spremim i dođem do potrebne kilaže i forme bilo je dovoljno, ali jedino uz apsolutnu posvećenost treningu i pridržavanje novom načinu ishrane. Pakleno sam brusio formu u saradnji sa Filipom Dojčinovićem, koji je trener mog kolege i sugrađanina Muzafera Čepeljca. Od njega sam dobio program po kome sam samostalno radio, svakodnevno mu šaljući slike posle treninga.

* Ishrana bodibildera je strogo kontrolisana?

– Ohrabren uspehom u Pazaru i pozivom u reprezentaciju u glavi sam imao samo medalju sa Balkanijade. Dileme u smislu, treniraj ili se najedi kao čovek, više nije bilo. Pet godina moja težina ne prelazi 105 kg. Na toj osnovi nije teško definisati telo, naravno da tu ishrana ima ogromnu ulogu. Svakodnevni trening od 45 minuta do jednog sata i nakon toga odmaranje, to je ono što čini idealni rad. Potrebno je živeti zdravo, ustajem uvek u pet sati i odmah krećem u pripremu hrane za taj dan. Pripremajući se za Balkanijadi posebno mesto u ishrani zauzeli su živa paprika, luk i krastavac. Svakodnevno se na meniju nalazio kuvani brokoli, c vitamin, kalcijum – magnezijum, tačna količina soli i vode. Otkrio sam kako da uživam u belom junećem i pilećem mesu. Do tada nisam bio toliki hedonista kad je hrana u pitanju. Sad uživam u pripremi i u obrocima. Konačno osećam pravi ukus mesa, žvaćem s uživanjem i jedva čekam kad ću ponovo isto to konzumirati i sutradan.

* Dakle, svi preduslovi za medalju na Balkanijadi su postojali?

– Iskreno, očekivao sam medalju. Posle Pazara mnogo sam verovao u sebe. Po dolasku u Rumuniju, uoči merenja, samo sam koristio žvakaću gumu. Kada je vaga pokazala 90 kg, posle toga mogao sam da se hranim po želji. Za samo takmičenje nakon merenja više nije važno s kojom kilažom ćeš izaći na pozornicu. O konkurenciji skoro da nisam ništa znao, niti me je sem mene neko drugi i zanimao. Mnogo mi je u tim trenucima pomogao moj drug iz reprezentacije DŽemal Srabović iz Sremske Mitrovice. Umeo je da me opusti i uputi na sitnice koje su u stanju da kupe sudije. Najmanje iskustva imao sam u pozingu i tu mi je Srabović maksimalno pomogao. Jako mi je značila podrška još jednog reprezentativca i prijatelja Nikole Milosavljevića. Pozingom predstavljaš sebe, a to mi baš i nije bila jača strana. Istina je, džaba ti lep izgled ako ne umeš da ga pokažeš na takmičenju. Ništa nisi uradio ne istakneš li istegnute i kao beton čvrste noge. Znao sam da izgledam dobro, ali nemoguće je objektivno porediti sebe sa drugima. Jedno je šta ti osećaš, a drugo kako to izgleda u očima drugih. Ipak, odluka o medaljama pada za vreme zajedničkog izlaska na binu, prilikom menjanja mesta. Tako da je i pre pozinga skoro sve poznato, mada se nikako ne može reći da je on potpuno nebitan. Na osnovu mog izgleda i kondicije DŽemal nije imao dilemu da sam pobedio, a ja sam znao da pored dva Rumuna to neće biti lako. Tako je i bilo, moguće je da je odlučio pozing, mada bih rekao da je zlato odneo domaći teren.

* Do oktobra takmičenja nema?

– Tada slede izborna takmičenja za nastup na Evropskom prvenstvu. Imam 38 godina, a tek počinjem takmičarsku karijeru. Sve sad podređujem ispravljanju nedostataka. U reprezentaciji su prezadovoljni mnome i imaju ozbiljne planove. To treba iskoristiti. Evropsko prvenstvo u bodibildingu je pandan Ligi šampiona u fudbalu. Ulazak u finale isto je što i osvojena medalja. To je sledeći cilj. Moj mišić je nabijen 19 godina, ostaje mi samo da pravilno finiširam svoj izgled. Sad znam i kako se stiže do idealnog izgleda i koja ishrana vodi do potrebne težine. Tome sad pridajem ogromnu važnost. I, naravno, razlika između šampiona i onih koji to nisu je u psihi. U njoj je sve, a tu jako dobro stojim.

Balkansko prvenstvo – bodibilding – 90

1. Remus Heredeu – Rumunija

2. Adnan Bihorac – Srbija

3. Andrei Pop – Rumunija

4. Nikola Demo – Hrvatska

5. Banko Bankov – Bugarska

Još vesti iz ovog grada

Na DUNP predstavljeni novi programi Fonda za nauku Srbije

Počinje obeležavanje Dana Sandžaka

SPP disciplinuje svoje članove: Isključeno 35 partijskih aktivista u Sjenici i Tutinu

Na ukorićenim rekama u Novom Pazaru biće izgrađeno 19 novih mostova