Bilo u kakvom kontekstu pomenuti Amelu Terzić i Elzana Bibića, a izostaviti Rifata Ziljkića, priča bi bila nekompletna. O dvoje vrhunskih atletičara javnost zna mnogo, sve, samo njihov atletski otac Ziljkić.
Zato jeste važno i najvažnije čuti kako razmišlja veliki atletski trener o sezoni na izmaku i o onome što njegove dragulje čeka u najbližoj budućnost.
*Elzan Bibić 1. januara zvanično postaje senior. Iza sebe ostavlja fenomenalnu sezonu i juniorsku konkurenciju. Očekivanja su sve veća, a šta je ono što je realno?
– Pojavu takvog atletskog bisera Srbija je predugo čekala. S vremena na vreme stizali bi Benša, Prpa, Raičević i mnogi drugi, bljesnuli na blic i nestajali sa scene. Bibić je poput najboljih kenijskih atletičara s lakoćom rušio juniorske rekorde Srbije i Balkana stare između dve i pet decenija. Bolja preporuka za obećavajuću, verovatno i sjajnu, seniorsku karijeru ne postoji. Od prvog dana sledeće godine meta će mu biti apsolutni rekordi. Spreman je da bude brži i od svojih najbržih trka u sve tri discipline (1.500, 3.000 i 5.000).
*Ove godine se šalio obarajući rekorde godinama nedostižne, sa lestvica najboljih rezultata svih vremena skinuo je mnoga poznata imena, među njima i svetski priznatog Dragana Zdravkovića. Seniorski rekordi su viša dimenzija?
– Jedan od najvećih svetskih trkača današnjice na srednjim prugama Jakob Ingebrigtsen u trećoj godini života krenuo je zajedno sa starijom braćom na atletsku stazu. Dakle, za njega se znalo da će biti atletičar. Bibić je kod mene došao u petnaestoj godini života. Bio je neskladne građe i osim mene niko drugi nije računao, ne da bi mogao da dođe do atletskog vrha, već da može postati atletičar. Danas ima 1,96 cm visine, 69 kg i sve fizičke predispozicije potrebne za sjajnu karijeru. Biće potrebno još mnogo rada na tehnici trčanja, a iako je dosta psihički stabilan i tu postoji dosta prostora za napredak. Ono što je najbolje kod njega su te ogromne rezerve, pobednički mentalitet i to što je hrabar, ne plaši se velikih imena, napada jače i bolje od sebe i nikad ne podleže nikakvom pritisku. Takav Elzan Bibić uskoro će se približiti svetski vrednim rekordima Srbije u vlasništvu Daneta Korice. Posle 3:37,79 na 1.500, 3:51,51 na 3.000 i 13:44,25 na 5.000, verujte mi ni ja ne znam gde su njegove granice. Znam samo da može daleko da ode. Naravno, samo zdravlje da ga posluži.
* Bibićeve discipline su one u kojima su godinama dominantni Afrikanci, ne samo na svetskom, već i evropskom nivou, pošto najbogatije kontinentalne zemlje angažuju atletičare crne puti da trče u dresovima njihovih reprezentacija. Vremena kada su beli atletičari osvajali medalja na šampionatima Evrope izgledalo je nikad se više neće vratiti, a onda se pojavio Jakob Ingebrigtsen. Kako će se u takvoj seniorskoj konkurenciji snaći Bibić, posebno ako njegova glavna disciplina bude 5.000 metara?
– Kao junioru glavna disciplina bila mu je 3.000 metara. Tu je pravio prve fantastične rezultate, osvojivši i titulu prvaka Evrope za mlađe juniore. Ove godine pokazao je da je i u najatraktivnijoj srednjoprugaškoj disciplini veoma dobar, na 1.500 metara. U naredne dve do tri godine čeka me napor i zadovoljstvo da spojimo ove dve discipline i 5.000 metara. Ne stidim se reći da će mi u tom poslu trebati pomoć. Tražiću je od pravih i iskrenih trenera, kojih u Srbiji više nema, ali pronaći ću ih u Evropi. Znam šta govorim i koliku odgovornost nosim kada je u pitanju njegova karijera. On je atletski dragulj i bila bi šteta ne imati nekog ko toliko vredi na, recimo, 13:30,00 na 5.000 metara.
*Amela Terzić je nešto drugo. U evropskoj konkurenciji kao juniorka nije imala premca, ni delić onoga što ju je krasilo u to vreme nije pokazala kao seniorka. Zašto?
– Dugotrajnim radom stvorio sam od devojčice čija je jedina želja bila da nastupa, rođenog pobednika. Imala je blistavu karijeru juniorke, četvorostruka je evropska prvakinja u različitim uzrastima, šampionka Evrope u krosu. O problemima koji su se pojavili u seniorskoj konkurenciji razgovarao sam sa mnogim stručnjacima i nismo uspeli da lociramo šta je u pitanju. Kvalifikacione trke na najvećim takmičenjima perfektno bi odradila, ulazila bi u finala kao prva, druga ili treća, a u njima uvek bila jedanaesta ili poslednja. Dolazio je i njen menadžer iz Amerike, sve u cilju da rešimo problem i dođemo do barem jedne velike medalje, ali nije vredelo. Mislim da je po završetku juniorske karijere doživela niz stresnih situacija na privatnom planu i da su se one odrazile na rezultate.
*Sledeće sezone Terzićeva će imati 26 godina. Kakvi su izgledi da se vrati u top formu i u narednih pet godina konačno napravi barem jedan veliki seniorski rezultat?
– Ona je jedina sportistkinja za koju znam da se nikada nije povređivala. Tako je bilo sve do ove godine. Dogodila joj se stres faktura, to je fizička povreda, a posledica je čitave situacije, odnosno psihičkog stanja. Oporavila se i počela je sa treninzima pre nedelju dana. Sada je u najzrelijim atletskim godinama, zato i dalje mnogo verujem u nju. Uostalom, vratile su se iz povreda na vrhunski nivo Hasan, Vajtman, Dibaba, vratiće se i Amela.
*Koliko je realno da Terzićeva u narednom periodu promeni svoju glavnu disciplinu, način i mesto treninga?
– Ona kreće od početka. Želja joj je da i dalje trči 1.500 metara, disciplinu u kojoj postigla najviše. Mislim da ispravno razmišlja, iako sam ja lično pomišljao da se okrenemo distancama od 400 i 800 metara. Kad je reč o trening destinacijama naše baze ostaju Ulcinj, Kopaonik i Zlatibor. Imamo odlične uslove, klimatske i ostale. Pripremajući se u zemlji naši najbolji atletičari su osvajali medalje na najvećim takmičenjima. To je slučaj sa Bekrićem, Kolašincem, Jelačom – Mirković, Jevtićevom, Španovićevom. Ivanin primer je vrlo poučan, prvi put ove sezone trenirala je van Srbije, na Kipru, i videli ste šta joj se dogodilo, prvi put se povredila ozbiljnije i ostala bez evropskog zlata. Moja deviza je da nam sunce treba na takmičenjima, ne i na treninzima. Mišljenja sam da mi na naše destinacije treba da dovedimo najbolje svetske trenere, pa da ovde učimo od njih, a ne da idemo kod njih, ali… Možda, ponavljam možda, odemo do Fara u Portugalu, na visoravan gde se pripremao Hišam El’ Geruž, ili do Južne Afrike.
*Kako se nosite sa permanentnim pohvalama koje vam stižu povodom fenomenalnih rezultata Elzana Bibića, a kako sa kritikama kojima ste često izloženi a razlog su česti neuspesi Amele Terzić u seniorskoj konkurenciji?
– Sve vreme nepravedno zapostavljamo Teodoru Simović. Bila je učesnica Svetskog prvenstva u Londonu, dok u Berlinu na Evropskom šampionatu ove godine nije bila samo iz papiroloških razloga. To su tri vrhunska atletičara, a svima su potrebni različiti treninzi. To nije nimalo lako ukomponovati. Mnogi misle da ponekad više pažnje posvećujem Bibiću, nekad Ameli ili Teodori. Ništa od toga nije tačno, velika je i sjajna ova grupa atletičara, a nije nimalo lako uskladiti rad s njima i stizati do vrhunskih rezultata. Navikao sam posle godina provedenih u atletici na tapšanja po ramenu, ali i na pokude. Najteže mi padaju kritike koje se tiču Amele. Već početkom godine bilo je jasno da će stagnirati. Imala je lošu sezonu, kreće od početka, a znajući o kakvom borcu se radi u njen povratak verujem. Biće to i veliki izazov za mene.
*Šta je veći izazov, povratak Amele Terzić ili priključak Elzana Bibića velemajstorima svetske atletike?
– Oba izazova su velika, a koji je veći, to je nešto što ne želim ni sa kim da delim. Izvinite, ali to je lično zadovoljstvo i zato ga ostavljam samo za sebe.
Bibić juri balkansko zlato u krosu
U nedelju Elzan Bibić poslednji put trči na Krosu Balkana kao junior. On će u rumunskom gradu Botašaniju pokušati da prvi put dođe do medalje na ovom šampionatu. Zanimljivo je da se vlasnik velikog broja medalja sa najvećih svetskih i evropskih takmičenja još uvek nije okitio titulom balkanskog prvaka u krosu, niti je osvojio bilo koju od medalja. Kako je u odličnoj formi Rifat Ziljkić je ubeđen da joj nikad nije bio bliži. „U krugu sa odličnim turskim, rumunskim, bugarskim i ostalim atletičarima iz čak 19 federacija koji pripadaju ABAF-u (Asocijacija balkanskih atletskih federacija) možda je i favorit broj jedan“, smatra Ziljkić.
AK Novi Pazar 37 medalja
Elzan Bibić osvojio je još jednu kros titulu. Na šampionatu Srbije u Pančevu trijumfovao je u konkurenciji starijih juniora na 6.000 metara. To nije bila jedino pobedničko postolje novopazarskih atletičara, pošto je među mlađim juniorkama pobedila Amra Terzić, a kod mlađih seniora Haris Ajdarević. U još mlađim uzrastima zlatom su se okitili Saima Murić, Ahmed Hasanović i DŽemal Hasanović, kao i klub sa dva ekipna najsjajnija odličija. Ziljkić je izuzetno ponosan na rezultate svojih atletičara na ovom šampionatu, ali i tokom čitave sezone:
– Samo u ovoj godini osvojili smo 37 medalja u svim kategorijama, od školske do seniorske konkurencije, ostale medalje teško je i izbrojati. Novopazarsku atletiku ne čine samo Bibić, sestre Terzić, Simovićeva, već i mladi talas koji snažno nadire, predvođen DŽemalom Hasanovićem, Saimom Murić, Mejrom Mehmedović, Lenkom Nikolić… – poentira Ziljkić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
