Foto: STARSPORT“Mirno more” u Sazonovoj 83 na Vračaru. Kao da se kvalifikacioni turnir za plasman na Olimpijske igre nije ni igrao; kao da u finalu reprezentacija Srbije nije izgubila od Italije i tako po treći put u poslednja četiri olimpijska ciklusa ostala bez mesta na najvećem planetarnom sportskom događaju.
Ko god u Košarkaškom savezu Srbije da je upitan za stav, mišljenje, razloge neuspeha, samo sleže ramenima i pogledom, sramežljivo, pokazuje na Predraga Danilovića, predsednika KSS, bez čijeg aminovanja apsolutno niko ne sme da remeti tišinu i „blagostanje“ u krovnoj košarkaškoj organizaciji.
Po navici, koju je stekao još za igračkih dana, kada je opravdano slovio za jednog od najboljih evropskih igrača i najdomonantnijeg beka, Danilovićeva indignacija prema medijima samo je dobila novo poglavlje prelaskom sa mesta predsednika Partizana na istu poziciju u Košarkaškom savezu.
Vremenom, tišina u Sazonovoj 83 tumači se na razne načine, sa izvesnim krajnjim zaključkom da je Igor Kokoškov ostavljen na vetrometini.
Iako je Danilović u šefu struke Fenerbahčea video idealno rešenje na poziciji selektora nakon uspešnog mandata Aleksandra Đorđevića na klupi Srbije, prvi veći neuspeh u vidu neplasmana na Olimpijske igre, mogao bi da dovede i do užurbanog raskida saradnje.
Da je takav epilog najizvesniji može se zaključiti i na osnovu saznanja Danasa da posle poraza od Italije niko iz Saveza nije pozvao Kokoškova i njegove saradnike u stručnom štabu na razgovor.
Kao da se neuspeh nije ni desio; svako je otišao na svoju stranu, iako je selektor očekivao da bude pozvan i da čelnicima Saveza argumentovano obrazloži zbog čega, uprkos desetkovanom sastavu, Srbija nije uspela da pobedi Italiju u finalu kvalifikacionog turnira.
Dodatna obaveza Košarkaškog saveza Srbije odnosi se i na uložena sredstva države koja su bila neophodna kako bi se „pobedila“ konkurencija u nadmetanju za dobijanje organizacije kvalifikacionog turnira.
Sam Aleksandar Vučić je javno obelodanio da je država Savezu dala 2,5 miliona evra kako bi KSS bio organizator.
Ogroman novac poreskih obveznika države Srbije trebalo bi da podrazumeva i odgovornost čelnika KSS da naprosto iznesu svoje stavove, odgovore na pitanja i pruže mogućnost da se sazna da li Igor Kokoškov još uvek ima podršku ili će na njegovo mesto doći neko drugi.
Odluka o smeni Kokoškova mogla bi lako da bude obrazložena, međutim pronalaženje njegovog naslednika predstavljalo bi mnogo složeniji izazov.
Jednostavno, Srbija ima premalo vrhunskih stručnjaka; uostalom, osim Kokoškova na klupi Fenerbahčea, nijedan naš trener neće ove sezone biti šef struke nekog evroligaškog tima.
Od onih sa jasnim trenerskim i ljudskim kredibilitetom i autoritetom, a bez klupskog angažmana, Saša Obradović je jedini koji bi možda mogao da odgovori zadatku, međutim nedavno doživljeni brodolom na klupi Crvene zvezde, protkan nezadovoljstvom među igračima, uslovljen i izuzetno loše napravljenom selekcijom, ostavlja Danilovića i njegove saradnike neodlučnima.
Selektor se obično bira za ciklus od najmanje četiri godine, odnosno tri zbog pandemije korona virusa, i ako bi se u Savezu držali tog principa teško bi bilo zamisliti da se Svetislav Pešić vrati na kormilo reprezentacije u 71. godini života.
Popularni Kari je u poslednjem mandatu u Barseloni pokazao da njegove metode rada i dalje za krajnji proizvod imaju vrhunske rezultate, međutim sam proces sastavljanja reprezentacije, negovanje odnosa sa igračima, kao i pristup radu promenili su se u odnosu na 2001. i 2002. kada je sa SR Jugoslavijom uzeo „duplu krunu“ osvajanjem Evropskog prvenstva u Turskoj, odnosno Mundobasketa u Indijanapolisu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
