Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKICBilo jednom u Americi…
Devojka i mladić, neznanci studentskih godina, sede na klupi u parku.
Moglo bi da to bude početak jedne divne romanse budući i da nisu prikovani za svoje mobilne telefone i neosetljivi na svoju blizinu.
Prizor je starovremenski, s dušom.
Dok se njegove zanesene oči bez ustezanja opijaju u njenoj kosi, ćutljivo milo lice se okreće ka njemu.
Pogledi su se sreli, ali tek na sekund.
Niti se devojka najednom postidela niti se zacrvenela nego su njene gladne oči u tren pale na – burito. Poželjniji i od parčeta pice u njenoj ruci, a kamoli od nepoznatog društva.
Scena u hladu raskošnih krošnji je bila razgaljujuće lepa samo dok je od sebe davala nagoveštaj za rađanje ljubavi između dvoje mladih bića.
U televizijskoj reklami je začeta, u njoj je i bezdušno pokopana. Nagon prema hrani je u punom kontrastu nadvladao poetiku.
Dok u sledećem kadru mladić, kao već suvišan lik, iščezava iz čamca na vodi, a devojka, koja ga uskraćuje za priželjkivani poljubac, uživa u sočnom okrajku prigrabljene slane poslastice, Nikola Jokić se uvodi u red NBA.
Kako je Nikola Jokić saznao da je draftovan?
U dnu reklame, koju je jedan američki multinacionalni lanac restorana brze hrane dao na televiziju ESPN, drešeći kesu za emitovanje usred prenosa drafta 2014, pojavljuje se ime 19-godišnjeg srpskog košarkaša uz podatak da ga u drugoj rundi kao 41. pika ukupno uzima Denver.
Istovremeno ide kajron u kojem se obaveštava i da se Finiks opredelio za Bogdana Bogdanovića s 27. mesta iz prve klase.
Burito nastavlja da se valja na ekranu i da mami, a onima čija pažnja nije umakla sa sportske znatiželje predočava se da je Jokić u minuloj sezoni Jadranske lige imao 11,3 poena i 6,3 skoka u proseku u 25 utakmica Mega Vizure.
Congratulations to Nikola Jokic on becoming the first MVP in NBA history to be drafted during a Taco Bell commercial pic.twitter.com/7KlulBMppk
— Steve Helwick (@s_helwick) June 8, 2021
U Srbiji nije ni svanulo. Nikola, sasvim ravnodušan za svoju sutrašnjicu, spavao je čvrsto.
Iz Njujorka, gde je održano biranje, telefonskim pozivom ga je prenuo brat Nemanja, 11 godina stariji od njega, koji je preko Atlantika igrao košarku i na koledžu.
On je tamo otvorio šampanjac, a brat mezimac mu se u snovima možda juri s konjima, koji su mu velika strast.
„Izvučen si u NBA! Kako sad možeš da spavaš?“, podviknuo je, zatečen u čudu, srednji od tri brata (Strahinja dve godine stariji od njega).
„With the 41st pick in the 2014 NBA draft…“
The moment the Nuggets drafted Nikola Jokic, a now-3x #KiaMVP 👏 pic.twitter.com/p2ceSTazEf
— NBA (@NBA) May 9, 2024
Danas, kada je stasitom Somborcu treći put pripalo MVP priznanje za najboljeg igrača osnovnog dela NBA lige, simbolika kaloričnog burita u njegovom košarkaškom stasavanju do neslućenih vrhova još je izraženija i simpatičnija.
Početak velike karijere
„Bio je mali slatki bucko koji je obožavao koka-kolu i burek, ali mu ništa od hrane nije uskraćivano. Najvažnije je bilo da uživa u košarci i da su se već na prvom treningu, u njegovoj sedmoj godini, videli tehnika, meka ruka i košarkaška inteligencija“, prisećao se njegov prvi trener Siniša Savović.
Košarkaški posvećenik iz Sombora je imao nepogrešiv osećaj.
„Da će biti ozbiljan igrač, procenio sam 2011. Odveo sam ga na Zlatibor da ga vidi i jedan moj kolega koji je radio u Partizanu. Bio je pomoćnik Duška Vujoševića“.
Iz somborskog Sportskog centra „Jame“ Jokić je 2012. došao u podmladak novosadske Vojvodine.
Puna pažnja na njegov talenat je pala pošto je u dve utakmice uzastopce ostvario indeks korisnosti veći od 50.
Prekretnica za njegov dalji razvoj bila je prelazak u Megu u decembru 2012. Pristupio je u sredinu koja je stekla reputaciju raja za mlade darovite naraštaje.
U Megi je ostao još jednu sezonu posle draftovanja. Klub koji je u međuvremenu promenio dodatak svom imenu iz Vizura u Leks domaćin je bio u Sremskoj Mitrovici.
Jokić se oprostio od naše klupske košarke kao MVP ABA lige, njen najbolji mladi igrač i najuspešniji po skokovima u toj takmičarskoj godini.
Očekivanja u NBA nisu bila velika
Pre debija u američkoj profesionalnoj košarci Denver ga je oprobao u Letnjoj ligi 2015.
Očekivanja od njega nisu bila preterana, a naročito ne pošto je stigao zdepasti novajlija koji je pio i po tri litra koka-kole na dan.
Denver je u Letnjoj ligi vodio trener Mika Nori.
Jednom se Jokić drznuo na njega, buneći se što nema akcija u kojima bi on bio centralna figura za koš.
„Tako sam mu taktički podsticao motivaciju. Pametan je čovek, shvatio je šta želim da postignem s njim. I danas smo često u kontaktu. Šalje mi na mobilni kratke snimke Foresta Gampa kako trči u krug, jer je i on tada to radio“, nedavno je ispričao Nori, sada pomoćni trener u Minesoti, koja je u polufinalu plej-ofa Zapadne konferencije oba puta pobedila u Denveru, stavljajući šampiona na veliko iskušenje.
Jokić nije pretrnuo od veličine i značaja najjače košarkaške lige sveta.
Kako je postao najbolji?
U prvoj sezoni je bio trećeplasirani u izboru za najboljeg rukija, a uvršten je u glavnu petorku novajlija.
Povoljna okolnost da se ustali kao glavni centar, kojoj je i sam kumovao nametanjem pred trenerom Majklom Malonom, bila je odluka kluba da usred Jokićeve druge sezone trejduje Bosanca Jusufa Nurkića u Portland.
Jokić je upravo tada, u susret katoličkom Božiću 2016, počeo da igra zapaženiju ulogu pa su Denverovi navijači taj period nazvali „Jokmas”, aludirajući na „Christmas”, rođenje Isusovo, a zapravo Jokićevo.
Dalje je sve istorija NBA koju jedan od najboljih košakaša sveta obogaćuje svojim dostignućima i staje rame uz rame s besmrtnim legendama.
Američka profi košarka je dobila igračku gromadu koja, iako centar, deli vanserijske lopte saigračima u Medžikovom stilu i pogađa trojke „bez koske“.
Ponekad se desi da se u žaru borbe i isterivanju pravde njegova mirna narav preobrati u plahovitu.
Dok uživa u košarkaškom trenutku i u ljubavi za suprugu Nataliju Mačešić, Somborku koja mu je bila dugogodišnja devojka, i njihovu dvogodišnju ćerku, već je naumio gde će kad završi karijeru.
U Kuću slave u Springfildu svakako da, ali na destinacije nedostižne običnom svetu svakako ne.
„Vratiću se u Sombor. Život je super spor. Nema mnogo dešavanja, a sve je nadohvat ruke. Kanal, priroda… Želim da vozim auto tamo gde mi ne treba navigacija. Nema boljeg mesta od rodnog doma“.
I nema, slaže se Jokić sa svojom braćom, boljeg sladoleda nego u Ulici Kralja Petra Prvog, glavnoj somborskoj džadi.
A u pauzi između dve sezone može kod kuće, na severu Bačke, i noćni provod i koka-kola i burek. I burito na vojvođanski način, što da ne…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
