„Slučaj Jokić“ – ko je napravio podelu na „mi i oni“ i da li je vreme da definišemo pojam „patriotizam“?

Od „slučaja Mirotić“, preko otkaza pojedinih igrača za nastup u košarkaškoj reprezentaciji Srbije, pa do nameštanja utakmica u domaćim fudbalskim ligama, odlaganja početka Superlige i optužbi za tendenciozno suđenje, potpuno su bacili u drugi plan sve ostale teme.

Sociolog Dragan Koković smatra da je reakcija javnosti na otkaze pojedinih igrača za nastup u košarkaškoj reprezentaciji bila previše oštra.

– Mi treba da redefinišemo pojam patriotizma, jer stara ideološka definicija više ne važi. Mene nije iznenadio Jokićev otkaz jer sezona u NBA ligi je jako duga, imaju veliki broj utakmica i igrač se pretvara u robota, u pitanju su ogromni fizički napori. Ako kaže da nije potpuno spreman treba mu verovati i ne mislim da ima mesta za neku ogorčenost – smatra Koković i podvlači sve veći uticaj politike na sport.

– Imate primer ukrajinske mačevalke koja nije želela da se pozdravi sa Ruskinjom i umesto ruke pružila joj je sečivo. Sport je toliko zatrovan da mi se gadi kad čujem da, recimo, funkcioneri Olimpijskog komiteta kažu da treba odvojiti sport i politiku, kaže Koković za Danas.

Navodi da je sport u Srbiji postao polje podela u društvu, a da za to svoj deo odgovornosti snose političari, mediji i klubovi.

– U slučaju košarkaša Nikole Mirotića najveću krivicu imaju mediji. Vi ste krivi zato što ste od starta krenuli da konstruišete podelu na „mi i oni“. To je najgora podela u našem sportu – „mi“ smo najbolje, najkorektnije i najuzvišenije, dok „oni“ ne valjaju, suspenduju svaku vrstu morala i slično. Svi umešani u taj slučaj su krivci za ovakav ishod. Ono što znam o njemu mi govori da je imao dobru nameru, da je iz patriotskih pobuda želeo da igra za Partizan. Na kraju je i rekao da nije želeo da deli ljude, što je, po meni, jako pozitivna izjava – kaže Koković.

On dodaje da podelu najčešće prave uprave dva naša najveća sportska društva.

– Klubovi prave tu podelu na zvezdaše i partizanovce, jer znaju da se navijači vrlo lako instrumentalizuju. To se radi i u političke svrhe, pa to onda utiče na to da navijači za sebe misle da su značajan činilac u društvu. Ljudi se onda smeštaju u zavađene tabore. Recimo, prvenstvo u fudbalu nije ni počelo a već imamo saopštenja o tome da je sudija namerno želeo nekoga da ošteti. Ne dozvoljava se mogućnost da je arbitar pogrešio, navodi Koković.

On dodaje da tome pogoduje činjenica da je kroz istoriju obrazac našeg društva podeljenost.

– Opšti obrazac ovog društva su podele, ne sada nego i kroz istoriju. To se dešava i u našem sportu. Prisustvovao sam utakmicama u plej-ofu ABA lige između Partizana i Crvene zvezde, jer je za sociologa i psihologa sporta neophodno da na licu mesta, u publici, vidi šta se događa. Meni je neshvatljivo uvredljivo skandiranje navijača. Mali, običan čovek nema gde da leči svoje frustracije i indntifikacija sa klubovima izaziva takvo ponašanje, zaključuje Koković.