Nikola Jokić pred početak velikog finala: Objasnio da li je u redu da ga porede sa legendarnim Radivojem Koraćem

Nagetsi su percipirani kao favoriti. Imaće i prednost domaćeg terena, ali je pitanje kako će se nositi sa činjenicom da su prvi put u istoriji kluba deo serijala težine osvajanja titule.

Jasno je i laicima da će šanse Denvera biti proporcionalne učinku Nikole Jokića na terenu. Srbin igra plej-ofa za pamćenje i istorijske almanahe; na tripl-dabl proseku, predstavljaće najteže moguće iskušenje za stratega kakav je Erik Spolstra, dvostruki NBA šampion sa Majamijem.

Teško je za očekivati da Bem Adebajo, uprkos činjenici da je odličan defanzivac, može da neutrališe Jokićevu igru koja je toliko raznovrsna da nijedan protivnik sam ne može da apsorbuje njegov uticaj na igru.

U najavi prvog meča, koji je na programu između četvrtka i petka (2.30) novinare je zanimalo kako je u detinjstvu maštao o tome da jednoga dana bude meč-viner.

– Naravno, svi su to radili. Tri, dva, jedan i onda pokušate da pogodite. To su verovatno svi uradili tokom života.

Kao da mu smeta percepcija javnosti da će uspeh Denvera zavisiti od njegovog učinka i nadgornjavanja sa Bemom Adebajom.

– Nije to duel između Bema i mene, igra Denver protiv Majamija. Nas dvojica imamo sličan stil, volimo da igramo timsku košarku, uključimo saigrače. Neće to biti ja protiv njega, niti bilo koja dva igrača jedan protiv drugog, već Majami protiv Denvera i zato mislim da će biti interesantno.

Da su informisani, američki novinari su pokazali i pitanjem da Jokić sebe uporedi sa Radivojem Koraćem, čuvenim srpskim i jugoslovenskim košarkašem koji je takođe rodom bio iz Sombora.

– Ne mogu to da kažem, to je na starijima ili ljudima koji ih se sećaju, koji su igrali sa njima, gledali ih. Da, Radivoje Korać je iz mog rodnog grada, ali ne znam da li možemo da se poredimo. U svakom slučaju, dobro pitanje, hvala.

Poslednjih dana, američka javnost srpskog asa neretko po stilu igre, ali i ponašanju na i van terena, poredi sa Timom Dankanom, petostrukim NBA šampionom.

– On je verovatno jedna od najboljih četvorki koja je ikada igrala. Radio je sve sa takvom lakoćom… Sećam se kada je igrao protiv mene, bio je nešto stariji, ali mi je spakovao 20 najlakših poena koje sam ikada video. Uvek je bio strpljiv, neko je na koga se treba ugledati i pravi igrač prema kojem treba oblikovati svoju igru.

Denver je od 23. maja i četvrte utakmice sa Lejkersima u finalu Zapada (4-0 u seriji) bio na odmoru iščekujući kraj serijala Majami – Boston koji je završen posle sedme utakmice u TD garednu.

– Čekali smo, ali smo imali dobar, profesionalan pristup tokom tih osam-devet dana. Bila je duga pauza, ali odradili smo dobar posao, održali formu, spremali se, ali i uspeli da se odmorimo.

Osvrnuo se Jokić i na činjenicu da će u dresu Hita biti i Nikola Jović. Nažalost, zbog povrede leđa i nešto sporije adaptacije na NBA standarde, 20-godišnji srpski košarkaš u plej-ofu ima samo ulogu statiste.

– Igrao je u istom timu u kojem sam igrao ja u Srbiji i jedan od njegovih trenera je moj kum, koji radi tamo. Rekao mi je, i godinu pre nego što je draftovan, za njega da je veoma dobar igrač i osoba, da naporno radi i da ima talenat da postane NBA igrač. Znao sam ga i pre nego što sam ga upoznao. Nisam ga gledao kako igra, samo neke poteze, nikada čitavu utakmicu.

Iako se u Srbiji nisu poznavali, imali su prilike da neposredno porazgovaraju u Americi. Srednim februara izašli su na večeru tokom koje je mladi Jović uživao.

– Mora to da kaže, brate. Šta će da kaže? Ne želim da ga upoznam?  Da, dobar momak, dobra osoba. Video sam da je sve krupniji. Videćemo da li će dobiti priliku da igra. Verujem da hoće, ima mnogo da ponudi.

Uprkos tome što je svima jasno da je ubedljivo najbolji pojedinac u Nagetsima, Jokić nije želeo da govori o sebi kao personifikaciji svih uspeha Denvera.

– Teško je reći. Nekada jesam, nekada nisam i to je u redu. Nemam problem sa tim, nemaju ni drugi. Način na koji igramo omogućava svima da se istaknu, budu najbolji igrači na utakmici, ili u nedelji… Lopta je često u mojim rukama, donosim dosta odluka, ali ne znam da li sam najbolji igrač.

Srpski centar ne misli da su Nagetsi favoriti. Majami je do velikog finala izbacio bolje rangirane timove, zaključno sa Bostonom u finalu Istoka.

– Ko je rekao da smo favoriti? Mediji, Las Vegas? A ranije je važilo da smo autsajderi? To nije tačno. U finalima nema favorita. Ovo će biti najteže utakmice u našim životima, svesni smo toga i spremni smo za to. Nema favorita i definitivno nismo favoriti u ovoj seriji. Finala je, nema favolita prema mom mišljenju.

Ono što odlikuje ekipu Erika Spolstre jesu česte promene odbrana, prelasci na razne vidove zonske odbrane kako bi se što više neutralisala unutrašnja igra rivala.

– Susretali smo se sa zonom, ali ne ovakvom, jer ih menjaju i znaju da poremete utakmicu u svoju korist i moramo da budemo fokusirani i čvrsti. Zato su sjajni, zato pobeđuju i zato su u finalu. Pokvare utakmicu kako njima odgovara i to rade veoma dobro. Videćemo kako će to uticati na mene, možda ću imati 10 izgubljenih lopti, možda 10 poena ili asistencija… Videćemo.