Nikola Jokić za rođendan poručio: Mi u Denveru smo kao dobri duhovi, osvajanje titule je vrh planine

U NBA je ostvario sve o čemu je maštao, ako mu je igranje u najkvalitetnijoj ligi na svetu opšte bilo deo snova.

Povodom jučerašnje proslave 29. rođendana, Nikola Jokić je u razgovoru za lokalni Altitjud TV govorio o mnogim stvarima koje drugima možda jesu bitnije nego li njemu samom.

Srbin se baš primakao četvrtoj deceniji života i ta činjenica ga uopšte ne raduje, naprotiv.

– To nije samo broj, jer ja mislim da kada napuniš 30, više nisi mlad. Zbog toga ne volim da gledam unapred, niti volim svoj rođendan – obrzaložio je Jokić zašto ne oseća nikakvu eugoriju kada se približi i dođe njegov dan u godini.

Proteklu godinu na profesionalnom planu obeležilo je osvajanje NBA titule, uspeh koji je vredan divljenja, posebno jer Nagetsi pre toga nikada nisu bili šampioni.

– Na profesionalnom nivou to je osvajanje titule. Napravili smo neku zaostavštinu iza naših imena. A, privatno… Ne znam, samo živim svoj život bez nekih lekcija.

Aktuelna sezona u punom je jeku, međutim, Jokićeve želje nisu megalomanske, već neke male, a suštinski važne na svakodnevnom polju.

– Da skočim bandži-džampingom. Šalim se. Nemam neke velike ciljeve, velike snove. Samo male, kao što je da moja porodica bude zdrava, da moji konji pobeđuju. Nije mi potrebno ništa veliko, srećnim me čine male pobede.

Porodična je osoba i neko ko svoje slobodno vreme u pravom smislu posvećuje supruzi i ćerkici.

– Porodica mi je najvažnija. Stvari koje radim van terena. zasmejavam moju ćerku, jer to ne može da se kupi.

Iz profesionalne perspektive, način na koji mu se karijera razvija dokaz je da i pri ponovnom odabiru kluba u NBA, kada bi mogao, ništa ne bi menjao.

– Pričao sam o tome pre nedelju-dve: da mogu sada ponovo da biram klub u kojem bih igrao, to bi ponovo bio Denver. Zato što je cela priča sjajna, jedinstvena, zato ne bih izabrao nikog drugog. Otkako sam došao ovde moj život se promenio, moja karijere i zahvalan sam na tome.

U Nagetsima se oseća voljeno i poštovano, a još mu je draže jer slična osećanja može da podeli sa saigračima i stručnim osobljem.

– Rekao bih da smo mi tihi divovi, ako vam to ima smisla. Mi u Denveru ne pravimo galamu, mi smo kao talas. Tihi divovi.

Osvajanje titule prošle sezone uspeh je koji ima istorijsku težinu i svakako predstavlja i najveći mogući cilj u godinama koje dolaze.

– Osvajanje titule je vrh planine i posle toga samo gledate kako da ne padnete dole, nego da ostanete tu. Još jedna titula bi nas podigla kao grupu, tim. Ali, naš stil je da idemo pobedu po pobedu i da ne prihvatamo poraze.

Staložen i u suštini miran, gotovo neuforičan, značaja titule postao je svestan tek kasnije, kada se uverio koliko je ljudi usrećeno tim dostignućem.

– Kada smo osvojili titulu više sam osetio olakšanje nego uzbuđenje. Ali, kada sam video koliko je ljudi došlo, bez obzira na godine, na kulturu, čak i ljudi u Srbiji, deca, kako su reagovali na sve, kako smo uticali na njih, oduševili ih… Možda smo dobili i neke nove navijače Denvera. Onda sam shvatio da smo uradili nešto veliko.

O učešću na Ol-staru nikada nije ni razmišljao. Svaki poziv usledio je kao logičan sled događaja građenih na osnovu njegovih dostignuća u dresu Denver Nagetsa.

– Ponekad i dalje mislim da ne mogu da igram tu.  Znajući moju istoriju, moj put, jedinstven kada je u pitanju dolazak u NBA… Kada sam došao na pripreme prvi put bio sam tek peti ili šesti visoki igrač u ekipi. Zato je lep način kako sam nagradio samog sebe plasmanom na Ol-star. U tom trenutku, kada sam prvi put dobio poziv, bila je to za mene velika čast, baš kao i sada, jer predstavljam Denver, moj grad, porodicu. Šta je najbolja stvar O- stara? Samo to što sam tu, zajedno sa najboljim igračima na svetu.