Nikola Jović: U Majamiju su zadovoljni što sam u reprezentaciji Srbije

Sve češće, poput neke mantre, naši košarkaši ugovore sa NBA klubovima koriste kao opravdanje za neodazivanje pozivu da nastupe za reprezentaciju Srbije.

NBA kao liga ne može zabraniti nijednom igraču da zaigra za svoju zemlju ako on to zaista želi. Postoje saveti i preporuke ali ne i uslovljavanje u svrsi zabrane nastupa za reprezentaciju.

Nikola Jović je trenutno najbolji dokaz da ukoliko igrač želi da nastupi za svoju reprezentaciju, niko ga u tome ne može sprečiti. Iako je imao veoma turbulentnu ruki sezonu u Majamiju, a pritom je i igrao Letnju ligu do pre dvadesetak dana, odavno je presekao i poručio svom klubu da će leto provesti radeći sa stručnim štabom Svetislava Pešića.

Mogao je 20-godišnji košarkaš, ponikao u Megi, olako da pronađe izgovore da se ne odazove reprezentativnom pozivu u formi prve takmičarske godine u NBA, velikih zahteva od strane Majamija, nedovoljne afirmacije zbog povrede zbog koje nije igrao par meseci, kao i mogućnosti da bude deo trejda u nameri Hita da u svoje redove dovede Demijana Lilarda.

Dugo su Jovića mučila leđa, a nakon oporavka gotovo da nije ni igrao za Majami koji je došao do velikog NBA finala u kojem je poražen od Denver Nagetsa. Na Letonjj ligi je, potom, pokazao da zaslužuje konkrentu šansu od strane šefa struke Hita, Erika Spolstre.

Ne želeći previše da razmišlja o budućnosti, nakon prve Letnje lige, spakovao je stvari i došao u Beograd, momentalno se javivši selektoru Pešiću.

– Spolstra je baš bio zadovoljan. Kod njih je dugo Dragić igrao, dolazili su u Sloveniju i gledali utakmice, čak i onu kada je Srbija igrala protiv njih u Stožicama prošle godine… Svi u klubu bili su zadovoljni što ću biti u reprezentaciji, znaju da se ovde jako radi i srećni su što ću proći sve to. U predsezonu ću ući već sa ozbiljnim treningom i radom, biću spreman za takmičenje odmah – prodočio je Jović u razgovoru sa novinarima, na okupljanju reprezentacije, kako u nejgovom klubu gledaju na reprezentativne obaveze svojih igrača.

Jović važi za izuzetnog talenta, ne samo u evropskim već i svetskim okvirima. Velika je perspektiva reprezentacije, pogotovo jer može da pokriva pozicije od dvojke do četvorke.

– Izuzetno mi je drago što sam sa ovim momcima zajedno u ekipi. Raditi sa njima, za mene će biti velika privilegija. Normalno, žao mi je što nismo kompletni, ali je najvažnije da fizički budemo spremni za sam tok priprema. Oduševljen sam samim pozivom. Mnoge od ovih momaka do sada sam gledao samo na televiziji, a sada ćemo bit saigrači – iskren je mladi Jović.

Svestan je momak rođen u Engleskoj, da će morati da se dokazuje i pre svega pokaže da je sposoban da u trenutnoj konstelaciji snaga pravi razliku na parketu.

– Voleo bih da vidim gde sam u odnosu na druge. Nisam igrao mnogo tokom prošle sezone, imao povredu od koje sam se dugo oporavljao, pa želim da vidim kako stojim u odnosu na njih i kako oni izgledaju, kako sve ovo deluje iz prvog ugla. To mi je zasad cilj.

Imao je košarkaš Majamija i uvodne razgovore sa selektorom Pešićem ali oni nisu bili ispunjeni taktičkim detaljima za koje će biti vremena tokom jednomesečnih priprema.

– Jesmo razgovarali ali ne previše detaljno. Selektor smatra da mogu da pokažem dosta, zahvalan sam na tome što veruje u mene. Znate da su prvih sedam-osam dana uvek najteži, ali imamo odličan stručni štab i ljude oko njega, tako da verujem da će sve to da bude kako treba.

Uprkos tome što je imao kompleksnu povredu leđa, Jović je stava da je imao uspešnu sezonu u kojoj je Majami igrao veliko NBA finale. Uostalom, fizički je mnogo napredovao, ojačao je do mere da sada ima gotovo osam kila više mišića, što je za NBA standarde veoma bitno pre svega zbog duel igre.

– Prošlu godinu smatram uspešnom, bez obzira na povredu. Drugi deo sezone sam igrao slabije, ali u prvom sam imao minute i stvarno igrao nešto. U predsezoni sam takođe igrao i pokazao da mogu, što je bilo jako važno za mene. Oni veruju u moj rad i nadam se da ću ostati tu gde jesam… – predočio je Jović kakava očekivanja od njega imaju u trostrukom NBA šampionu.

Podelio je i impresija u vezi sa samim učešćem u velikom NBA finalu.

– Finale je priča za sebe… Pitanje je koliko ću puta u karijeri još doživeti to, rekli su mi to veterani, da sam srećnik. Bilo mi je baš drago što sam tamo, nisam osvojio prsten, ali drugi Nikola zato jeste.

Imao je prilike Jović da se tokom sezone u više navrata sretne sa Jokićem. Američkim novinarima je bilo zanimljivo i to što se isto zovu dok su im prezimena veoma slična, a pritom su u NBA došli iz istog kluba.

–Bilo je dosta situacija zbog naših imena i prezimena. Pogotovo je to bilo slučaj jer smo zajedno bili u finalu. Ali, sve je to slučajnost. Jako mi je drago što se sve to desilo, što smo delili teren u finalu. Ljudi će verovatno i dalje da nas mešaju. Inače, Jokić ima veliko poštovanje ljudi u SAD, to se osećalo na svakom koraku i baš je lepo kada vidiš da našeg.

I da nije igrao, Jović bi bio zadovoljan vremenom koje je proveo radeći u Majamiju. Visine 208 centimetara, u NBA je otišao sa nekih 90 kilograma što baš i nije bilo po standardima najzahtevnije lige na svetu. Uspeo je da u ruki sezoni znatno poveća mišićnu masu i postane osetno jači i izdržljiviji.

– Osećam da sam mnogo napredovao, najviše fizički jer sada imam sedam-osam kilograma više. Brži sam, okretniji, u svakom smislu sam bolji košarkaš nego što sam bio – bistrog je razmišljanja Jović.