Nikola Kuljača: Prvo reanimacija, pa oporavak kluba 1Foto: Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Vaterpolo klub Partizan je tako dugo bolovao da je javnost u Srbiji sa sve manje zanimanja i empatije posmatrala teškog bolesnika na samrti, dok se u mukotrpan proces oživljavanja jednog od najtrofejnijih sportskih kolektiva u našoj zemlji nisu uključili neki od bivših i sadašnjih reprezentativaca – listom poniklih u bazenu na beogradskoj Banjici.

Poput novog direktora crno-belih Nikole Kuljače, čija priča za Danas nagoveštava buduće poteze naslednika dveju teško zavađenih i jednim potezom smenjenih struja u klupskom vrhu.

– Nisam lekar, ali koliko znam takvim pacijentima se prvo radi reanimacija, što činimo ovih nekoliko dana, koliko je prošlo od ulaska nove uprave u klub. Istovremeno, analiziramo istoriju bolesti, jer koliko god da je situacija teška i akutna postoje znaci ohrabrenja i nada u izlečenje. Da batalim medicinske termine, VK Partizan ima svoj sportski centar, tj. potrebnu infrastrukturu, a mi i volju i energiju da rešavamo nagomilane probleme. Upravni odbor je na svojoj prvoj sednici doneo odluku o angažovanju revizorske kuće i advokatske kancelarije, kako bismo imali savršeno tačan uvid u zatečeno stanje. Finansijsko, pre svega – kaže Kuljača.

Kako mislite da se duga rešite? Da li su članovi UO uložili nešto svog novca u tu svrhu, na primer da li su se bivši igrači odrekli svojih zaostalih potraživanja od VKP?

– Nismo pričali o tome, tako da je lična stvar svakoga da li će ili neće napraviti neki takav gest, mada ja ne bih mešao sentimentalnost i biznis.

Taj novac je ugovoren i zarađen, dakle treba ga isplatiti kada se za to stvore uslovi, kao što treba namiriti dugove za struju, vodu, porez… Zapanjujuće mi je da još nismo naišli na dokaze o pokušajima reprogramiranja dugova tamo gde postoji opcija za to. Ako Elektrodistribucija odobrava odloženo plaćanje domaćinstvima zašto ne bi VKP?

Ne nadam se otpisivanju dugovanja, ova uprava ne igra na tu kartu. Nećemo ni da vučemo bilo koga za rukav, molimo za donacije i poklone.

Naša ideja je da klub vremenom postave samoodrživa institucija i to tako što će Sportski centar i Škola vaterpola sami prihodovati njima potrebna sredstva, a rezultati prvog tima i brend Partizana biti mamac za investitore.

Očekujete li navalu sponzora, sada kada su stvari raščićene, ili biste bili srećni da imate uz sebe jedno, dva jaka preduzeća široke ruke?

– Sećam se koliko se lakše funkcionisalo kada smo imali Rajfajzen banku uz nas, ali i taj veliki i drugi manji sponzori su godinama terani lošim potezima, dok nisu sami digli ruke od narušenog brenda.

Naš zadatak i cilj je da VKP opet učinimo atraktivnim za kompanijska ulaganja, mada živimo u vreme teških ekonomskih posledica pandemije korona virusa. Takođe, želim da napravimo spisak, knjigu, klub… s ljudima koji su stvarali njegovu istoriju ili ga naprosto vole, jer im moramo dati na važnosti i imati ih uz klub.

Đorđe Perišić je bio sve što je mogao u Partizanu, veliko je ime vaterpola i kao takav zaslužuje člansku kartu br 1.

Koliki bi uopšte trebalo da bude godišnji budžet VKP u ovoj sezoni, a koja je cena evropske klupske titule, na primer?

– Razgovorima sa trenerima svih uzrasta došli smo do određenih brojki, tj saznanja u vezi mogućih plata njih i igrača, ali još nemamo zaključne cifre. Kažu da takav trofej košta oko milion evra, mada novac nije garancija uspeha.

Pro Reko ga ima najviše, pa nije pretplaćen na osvajanje Lige šampiona, a Partizan je u vreme mog igranja u njemu, 2007. godine bio trećeplasiran na fajnal-foru Lige šampiona, sa 300, 350 hiljada evra uloženih u tadašnji seniorski pogon.

Ima li se vremena i sredstava za namicanje seniorske postave, kada pre samo nedelja nije bilo dovoljno igrača ni za organizaciju čestitog treninga?

– Trenutni presek stanja kaže da prvi tim broji 19 igrača, s malo problema s popunjenošću centarske pozicije. Valja biti objektivan, sa ovako mladom ekipom nemamo neku veliku šansu u borbi za titulu ove sezone.

Neće biti ni čudo, a ni smak sveta, ako budemo gubili od klubova slabije reputacije. Recimo, jedan manje renomiran VK Novi Beograd ima ozbiljan tim, s nekoliko reprezentativaca – povratnika.

Postoje li realne šanse da bazen na Banjici ostane u vlasništvu sedmostrukog prvaka Evrope?

– Bilo bi jako značajno da stvari ostanu u starom statusu, a svako ko je ikada prošao kroz Partizan ima saznanje da je taj bazen naš, međutim tek polovinom okrobra ćemo baratati sa više činjenica. To bi trebalo da bude prvo ročište nove uprave u nasleđenom sudskom sporu. Ne bih da prejudiciram stvari.

Imate li vi, Filipović, Nikić, Mitrović i Aleksić strah od ličnog nesnalaženja i neuspeha?

– Oni su još igrači i imaju druge primarne obaveze, pa u Partizanu ne mogu biti angažovani na dnevnom nivou, ali bili su i biće uključeni u proces donošenja svih važnih odluka.

Što ne znaju pitaće, ja isto, poznavanje stvari iznutra je važnije od teorije iz ekonomije, prava… Ponavljam, nismo slučajni prolaznici kratkoročnih namera, niti strašljivci koji će da pobegnu na prvoj većoj prepreci.

Bez problema sa Milanovićem

Zbog čega niste ostavili Igora Milanovića na mestu trenera prvog tima nego doveli Miloša Koroliju?

– Nismo pali s neba i seli u fotelje, nekoliko meseci smo pravili plan kadrovske, finansijske i sportske konsolidacije kluba. Jedna od naših procena je bila da bi trener VK Banjica Miloš Korolija (klupske filijale crno-belih, prim. aut) trebalo da bude pravo rešenje za seniorski sastav Partizana. Od strane prethodne uprave postavljeni Igor Milanović je veliko svetsko ime vaterpola i osvedočeni partizanovac, ali jednostavno nije naš izbor. I on je to mirno primio i prihvatio, pružio nam podršku u započetoj misiji i ponudio svoju pomoć ako i kada nam zatreba. Prošlo je vreme konflikata.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari