Nikola Peković: Ne kajem se, znao sam šta me čeka

Imamo dosta tih dugova koje treba da rešimo, a opet nam se istovremeno gomilaju sadašnji dugovi. Meni je samo drago što mogu da kažem da funkcionišemo i da i dalje pravimo rezultate. To nam daje motiv da nastavimo da se borimo”, u dahu je Nikola Peković, predsednik Partizana, obznanio misao sa kojom se budi i leže otkad je pre dva leta preuzeo rukovođenje najtrofejnijeg kluba u Srbiji.

Na tradicionalnom novogodišnjem druženju sa novinarima, koje je poslužilo da se ispromoviše i kalendar za 2017. Peković je posebno stavio akcenat na finansijsko stanje u klubu, ali i na nerazumevanje pojedinih bivših igrača u kontekstu reprogramiranja ili parcijalnog vraćanja dugova.

* Koliko klub duguje u ovom trenutku?

– Dosta, mi ćemo na kraju sezone da napravimo konferenciju za novinare na kojoj ćemo da iznesemo kolika su dugovanja bila, koliko smo do sada vratili, kome se još sve duguje. Non-stop se pojavljuju dugovanja, ljudi dolaze i traže svoj novac koji su pošteno zaradili, ali mi jednostavno moramo sa svima da razgovaramo i da nalazimo neke načine isplate tih dugovanja, a da klub istovremeno funkcioniše. Imali smo poslednji put dve blokade (Dejan Musli i Marko Čakarević, prim.aut) i one su nas bukvalno usporile i vratile mesec ili dva unazad. Mi smo se trudili, pregovarali, ali neki jednostavno nisu imali razumevanja. Blokirali su i klub i morali smo da pare, koje su bile namenjene za neke druge stvari, koje bi nam dosta olakšale posao u narednom periodu, damo njima.

* Šta vam je najveća „omča oko vrata“?

– Nećemo se iskobeljati tako lako iz dugova prema igračima. Murić će nas blokirati, najverovatnije. Već je predao BAT-u (Arbitražni sud FIBA). Postoje ljudi sa kojima se može pričati, ali i oni koji jednostavno to ne žele, već šalju advokate. Pokušavao sam da ćutim o nekim stvarima, ali sam jednostavno došao do tačke kada sam morao da kažem. Postoje ljudi koji ne žele da oproste ništa i ja to do sada nisam video. Postoje i oni koji hoće da pronađemo rešenje tipa Aleksandra Rašića, Nemanje Gordića… Svakodnevno ljudi dolaze i traže… Pokušavamo da izbalansiramo.

* Da li ste imali predstavu šta vas čeka kada ste postavljeni na mesto predsednika Partizana?

– Jesam, znao sam šta me čeka. Nisam do sada bio u situaciji da kažem: „Čoveče, šta ti je ovo sve trebalo“? Ponekad me iznenade sa ljudske strane. Kažem tim pojedincima: „Ako sad dođeš i blokiraš nas neće biti Partizana, niko vam neće isplatiti te novce“. Ako nas puste da funkcionišemo sve će se rešiti; nikome nećemo ostati dužni. Nikad nisam bežao od toga, ali je neophodno da malo iskorigujemo dugove, da ih vraćamo parcijalno.

* Koliko Partizan ima prostora da dođe do boljeg odnosa sa ljudima iz Evrolige?

– Šta sa njima! Sad igramo FIBA Ligu šampiona i to je takmičenje koje nas trenutno zanima – pomalo se brecnuo Peković.

* Da li se kajete zbog odluke da umesto Evrokupa, nastupite u Ligi šampiona. Primeri MZT, Cedevite i Budućnosti pokazuju da je FIBA pretila „praznom puškom“?

– Ne bih tako sagledavao stvari. U ovom trenutku je finansijski momenat takav da igramo sezonu više se trudeći da vraćamo dugove. Nisam siguran da bismo mogli da igramo neko veće takmičenje sa ovolikim dugovima. Većina igrača razmišlja u stilu „oni igraju elitno takmičenje, dovode skupe igrače, onda ćemo i mi da tražimo ono što nam duguju“. Imamo najmanji budžet u poslednjih ne znam koliko godina i zaista se trudimo da ispoštujemo postojeći igrački kadar i ljude iz kluba. Znam da ako se oni ne ispoštuju, a od njih svi u klubu zavisimo, da to neće biti dobro ni za koga.

* U datom kontekstu, može li na kraju sezone Partizan da bude bolji od Zvezde?

– Sezona je duga, prošle godine smo u međusobnom skoru bili 3:3; jeste da se računalo na kraju, ali je takav odnos bio tokom sezone. Imali smo taj poraz od Mege u finalu Kupa, prethodno su oni igrali dva finala i bili poraženi. Nema magije, ne uzdamo se u sreću, već na rad, zdrav razvoj igrača. Džikić izvlači maksimum iz ovih igrača i to svi cene.

* U poređenju sa najvećim rivalima utisak je da je Partizan poslednjih sezona izgubio korak kada je u pitanju produkcija igrača iz sopstvenih redova.

– Najviše smo to prepustili treneru DŽikiću. Trudimo se da dovodimo mlade igrače, to je jako teško pored Zvezde i Mege. Mega je napravila neki ambijent gde mladi igrači vide šansu da se dokažu godinu ili dve i da idu dalje. Potrebno nam je da vratimo kult Partizana; uspeli smo da angažujemo neke mlade igrače, vide se pomaci na svim poljima – mišljenja je Peković

* Koliko ste zadovoljni posetama na utakmicama? Hala „Aleksandar Nikolić“ je retko kada ispunjena do poslednjeg mesta.

– Zadovoljan sam navijačima. Tu su sa nama, maksimalno nas podržavaju, nekad više, nekad manje, ali dobro. Kod nas se komentariše da nemamo navijače kada dođe četiri hiljade njih na utakmicu. Ne igramo više Evroligu, zna se kakav smo ambijent tada pravili, sada je malo drugačije, ali sam u svakom slučaju zadovoljan.

Bez replike na Čovića

Na novogodišnjem koktelu crveno-belih predsednik Nebojša Čović je izjavio da Zvezda prošle godine nije uzela sve i da je to bilo dobro iz higijenskih razloga. Nikola Peković u tome nije video nikakvu aluziju i nije želeo da replicira. „Ne komentarišem tuđe izjave, to svi znaju. Ne želim da ulazim u verbalne rasprave. LJudi iz kluba su fokusirani na probleme koje imamo, a tuđi komentari nas ne zanimaju“, jasan je Peković.

Penzija na vidiku

Povreda noge udaljila je Nikolu Pekovića sa parketa u poslednje dve godine. Konstante rehabilitacije, operacije, bez željenog efekta kao da su ubedile predsednika Partizana da je možda vreme da se na kraju sezone i definitivno pozdravi sa ljudima iz Minesote, iako mu ugovor ističe na leto 2018. “ Ne idem za Ameriku… Nisam više u procesu rehabilitacije. Povreda je takve prirode da sumnjam da će moći da se sanira. Imam ugovor sa klubom do 2018, ali mislim da ćemo tokom leta pregovarati o mogućem prevremenom prekidu. Dve godine se mučim sa povredom. Psihički sam se izmorio, letos sam bio tamo dva meseca, probao sam sve moguće terapije, ali jednostavno nije išlo. Poslednji put kada sam se vratio nisam mogao ni da trčim, a kamoli da razmišljam o sprintevima i drugim stvarima“.