Do poslednjeg pregovaračkog atoma snage nadmetali su se ovog leta Crvena zvezda i Partizan za naklonost Nikole Radičevića. Crno-beli su pokušali na sentiment (Radičević igrao u juniorima Partizana), ali je klub sa Malog Kalemegdana u špilu imao džokera snažnijeg od svakog manevra večitog rivala: neodoljivi mamac u vidu Evrolige.
Nakon petogodišnjeg seniorskog staža u Sevilji, 23-godišnji levoruki košarkaš iz Čačka, plejmejkerskog potencijala prepoznatog od Denver Nagetsa na draftu 2015, odlučio je da se vrati u Srbiju i pokaže zbog čega je 2012. bio uvršten u idealnu petorku Evropskog prvenstva.
– Počeo sam u Sevilji i smatram je svojim klubom, jer sam tu napravio najbitniju tranziciju iz juniorske u seniorsku košarku. Sebe smatram španskim đakom, jer sam kod njih naučio taj brzi stil košarke. Zvezda je moje opredeljenje i zbog toga što je ovog leta sklopljen mladi tim, sa ambicioznim trenerom, koji je atletski dominantan. Težićemo agresivnoj igri u odbrani, sa dosta trčanja i davanja lakih poena.
* U Sevilji ste, tokom razvoja, dosta kuburili sa šutem sa distance. Bilo je sezona u kojima ste imali procente za tri i ispod 30 odsto. U čemu je bio problem?
– Iskreno, oduvek sam ostajao posle treninga, radio maksimalno. Najveći problem je bio u glavi; bio sam previše opterećen da li ću ubaciti, kako će to izgledati, iako sam imao neverovatnu podršku sjajnog trenera Aita Renesesa. On mi nikad ništa nije branio… Sazreo sam, pun sam samopouzdanja zato što treniram jako i znam da to mora da se vrati. Postoji prostor za napredak, puno ću još šutirati i siguran sam da ću ove sezone podići nivo. Jednostavno, moram da budem opasan po koš, kako bi moje asistencije bile što kreativnije i produktivnije po tim, a bez šuta to neće biti moguće.
* U juniorima Partizana bili ste izuzetno dominantni u igri jedan na jedan. Današnjem klubu ste u finalu prvenstva Srbije ubacili preko 30 poena. Stilom igre podsećate na čuvenog Litvanca Šarunasa Marčuljonisa?
– Gde nađoste njega, baš ga se slabo sećam (smeh). Iskreno, nikad nisam imao jednog uzora, ali volim košarku i obožavam da gledam utakmice u slobodno vreme. Volim da gledam levoruke igrače na poziciji jedan, dva. Obožavao sam Dimitrisa Dijamantidisa, a danas sam ljubitelj stila igre kakav neguje Goran Dragić. To je nešto što osećam da mi leži i voleo bih da tako igram, sa nekim mojim pečatom.
* Kad sam već spomenuo Partizan, tokom leta su i crno-beli pokušavali, svojski se trudili, da vas vrate u Humsku. Šta je presudilo da pređete u tabor najvećeg rivala?
– Bilo je dosta ponuda, pet godina sam igrao u najjačoj ligi u Evropi. Igrao sam i Evrokupu, imao sam neke sjajne saigrače, odlične trenere i mislim da je ovog leta došlo vreme, kada sam sazreo i fizički i psihički, za neki novi izazov. Sledeći korak je Evroliga: Zvezda se pokazala kao projekat koji mi se mnogo svideo i plus, posle pet godina, bila mi je želja da se malo vratim kući i prođem taj adrenalinski šok u vidu frenetične podrške navijača, pomešan sa pritiskom.
* Dobar deo leta proveli ste u Denveru, koji polaže prava na vaše „usluge“. Informacije koje su stizale iz Kolorada sadržale su vrlo pozitivna mišljenja stručnog štaba Nagetsa u vezi sa vašim igračkim napretkom.
– Utisci su zaista fantastični, to je druga dimenzija svega. Ostao sam više od mesec dana, video način na koji mogu da unapredim svoju igru i da steknem neko samopouzdanje. Vratio sam se sigurno kao bolji igrač. Bila je neka opcija čak i da ostanem u Nagetsima ove sezone, međutim, mislim da smo izabrali najbolje rešenje. U kontaktu sam sa ljudima iz Denvera, novi generalni menadžer Arturas Karnišovas već je najavio da će u decembru doći u Beograd, oni su me redovno obilazili i dok sam bio u Sevilji.
* Jeste li se videli sa Nikolom Jokićem, možda trenirali sa Ognjenom Stojakovićem, koji je deo stručnog štaba Nagetsa?
– Nažalost, nisam se video sa Jokićem, on je u to vreme bio u Somboru, dok mi je Stojaković i bio trener; sa njim sam radio individualno… Ogi je bio malo u Somboru sa Nikolom, pa se vratio u Nagetse i uhvatio me pod svoje. Maltretirao me je (smeh). On je izuzetno cenjen u Denveru, zadužen je za individualni rad i vidite da je to tim sa puno mladih igrača koji su izuzetno napredovali. Prošle sezone su posle Golden Stejta imali drugi najbolji napad u NBA ligi.
* Neki momci iz vaše generacije, sa kojima ste se nadmetali u mlađim kategorijama, poput Vase Micića i Marka Gudurića već su deo reprezentacije koja je osvojila srebro?
– Osećam se uvek spremno i da sam na nivou koji je neophodan da mogu da pomognem reprezentaciji. Na meni je da ovog leta to i dokažem i ako selektor proceni da sam se dokazao, verujem da će me pozvati. Sve zavisi od mene, trenutno mislim da mogu, došao sam u pravi klub, igraću u Evroligi…
Čačanin u drugim bojama* Čačak je poznat po čuvenim košarkašima koji su proslavili Partizan: Dragan Kićanović, Željko Obradović, Goran Grbović, Uroš Tripković. Postoji li šansa da postane prepoznatljiv i po velikim igračima koji su nastupali u Crvenoj zvezdi?
– Radiću sve da se to desi… Motiva zaista imam na pretek.
Porzingis kao brat’]
* Možete li nešto da nam kažete o Kristapsu Porzingisu a da sa time javnost nije upoznata? Letonac je oduševio na Evropskom prvenstvu, a vi ste sa njim godinama sarađivali upravo u Sevilji.
– Živeli smo tri godine stan ispod stana, 24 časa smo bili zajedno. Mnogo je dobar dečko, uvek je bio vedar, vidim da je sada nešto počeo da se mršti kad zakuca. Valjda su ga naučili tom „treš toku“ u Americi. Od prvog dana mog dolaska u Sevilju on mi je prvi prišao da me pozdravi i uvede u sistem. I danas smo u kontaktu. Očekivao sa da će Porzingis da igra dobro na prvenstvu, ali da će da daje 30, 25… Naučio je da koristi svoju visinu, da ne žuri kada šutira, čak je počeo i da dribla, što sam mrzeo kad je radio u Sevilji (smeh)…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
