Nikola Rebić: Kod Kokoškova je sve tako jednostavno

U okolnostima kada Srbija vapi za dobrim organizatorima igre, naročito onima koji bi, uz Vasilija Micića, trebalo da odgovore na „izazov“ u liku i delu Miloša Teodosića, pa i Stefana Jovića, Nikola Rebić je svakako jedan od onih čije se igre na klupskom nivou i te kako prate, pogotovo ako se zna da je njegovo ime u tefteru selektora Igora.

– U Monaku sam imao ugovor na dva meseca sa opcijom produžetka do kraja sezone. Mislim da se predsednik kluba najviše pitao i da je on odlučio da se saradnja sa mnom ne produži. Inače, imao sam odličnu komunikaciju sa trenerom Zvezdanom Mitrovićem i čitavim stručnim štabom. Moj je utisak, da sam za ta dva meseca uradio ono što se od mene tražilo i da su rezultati bili sasvim dobri, kako u domaćem prvenstvu tako i u Evrokupu. Živeo sam u prelepom gradu; uživao u svim njegovim blagodetima. Za kratko vreme, uspeo sam da se upoznam sa Stevanom Jovetićem, znam da je i Strahinja Pavlović bio u tom periodu u klubu, ali se nismo sreli.

* Vaše generalno dobre partije u Monaku omogućile su vam da brzo pronađete novi angažman. Kakva je situacija u francuskom Nanteru?

– Mislim da je sama činjenica da smo bili na trijumf od plasmana u Top 8 Evrokupa za Nanter bila velika stvar. Nažalost, izgubili smo bili od Huventuda kod kuće u odlučujućem meču za prolaz dalje. U šampionatu Francuske je situacija vrlo specifična; imali smo pauzu od mesec i po dana zbog korna virusa, i za toliko će se sezona produžiti, što znači da nam je ostalo još 20 utakmica do kraja. Naš cilj jeste da se plasiramo među osam najboljih ekipa, trenutno smo u takvoj poziciji da zaostajemo neke dve pobede za timovima u zoni plej-ofa.

* Sam klub je vrlo specifičan; jedan je od cenjenijih u Francuskoj i prepoznatljiv, između ostalog, što ga više od tri decenije vodi isti trener – Paskal Donadi.

–  Nanter je familijaran klub: trenerov otac je predsednik kluba, on sam je tri decenije na čelu tima i to funkcioniše veoma dobro. Uostalom, u poslednjih desetak godina, Nanter je iz druge lige uspeo da osvoji prvenstvo Francuske. Igrao je i u Evroligi i u Francuskoj ga zaista percipiraju kao respektabilan klub.

* Za saigrača u Nanteru imate Alfa Kabu, bivšeg saigrača iz Mege.

– Značilo mi je kada sam tek bio stigao u Nanter, da je u ekipi bio neko ko je živeo i igrao u Srbiji. Alfa Kaba i ja smo jednu sezonu proveli i u Megi i iz te perspektive sigurno da mi je na terenu bilo lakše u smislu komunikacije i sporazumevanja. Van terena, pak, za mene kao jedinog igrača sa naših prostora, život je poprilično težak. Nedavno je ponovo uveden karantin zbog pandemije, policijski čas je od 19 sati. Doduše, mi u poslednje vreme puno treniramo; skoro svakog dana po dva puta dnevno, što je poprilično u ovom periodu sezone, ali generalno dosta teško podnosim dane bez ikoga ko je sa naših prostora.

* Dodatni motiv da sezonu završite na visokom nivou jeste i činjenica da ste tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo bili deo reprezentacije Srbije koju već u junu očekuje kvalifikacioni olimpijski turnir za Olimpijadu u Tokiju.

– Uživao sam igrajući za reprezentaciju, kao i za selektora Igora Kokoškova. Čovek je istančanih manira, kako van, tako i na samom terenu. Njegovi zahtevi ti deluju vrlo jednostavno i sprovodivo, ali je upravo to znanje da ti nešto pojednostavi i tako ti omogući da igra bude produktivnija, ono što ga izdvaja kao stručnjaka. Verujem, kao i moji ostali saigrači koji su nastupali u „prozorima“ da dobrim partijama do kraja sezone možemo zaslužiti pozive i za kvalifikacioni olimpijski turnir.

* Domaća javnost vas je bolje upoznala kada ste 2013. potpisali profesionalni ugovor sa Crvenom zvezdom. Iako niste imali preveliku minutažu, trener Dejan Radonjić se tih sezona trudio da vas uklopi u plejmejkersi mozaik koji su činili, samo od domaćih igrača, Stefan Jović i Vasilije Micić.

– Mislim da ljudi zaboravljaju da je taj period u Zvezdi, kada sam bio u timu, zapravo najuspešniji u klubu u poslednjih ne znam ni ja koliko godina i decenija. Mi smo u te tri-četiri sezone bili apsolutno dominantni u regionu, pritom smo u Evroligi igrali odlično, dogurali do Top 8. Na mojoj poziciji su bili današnji reprezentativci Srbije – Stefan Jović i Vasilije Micić. Učio sam svakodnevno od starijih i iskusnijih i tek kasnije postao svestan da sam napravio sjajnu stvar ostankom u Zvezdi.

Tajne trenera Atamana

Sarađivali ste sa Erginom Atamanom u Efesu leta 2019, imali priliku da se uverite u snagu i kvalitet tima koji je danas sinonim za atraktivnu, brzu, maštovitu i kreativnu igru.

„To je bilo leta kada je bilo poslednje Svetsko prvenstvo. Efesu su falili igrači na treningu i vrlo sam rado prihvatio poziv da im se priključim. Ataman je trener koji ne priča previše sa igračima, ali je od onih koji jasno deli uloge, uspostavlja sistem igre i u okviru toga daje slobodu. Ataman je zaslužan za to da mu se igrači osećaju komotno. Većina njih su odlični individualci, sposobni da iskreiraju, naprave višak, podele pas, ali je na treneru bilo i danas je da to sve uklopi u skladnu celinu“.

Voleo bih da se vratim u Zvezdu

Povratkom Dejana Radonjića, stiče se utisak da bi Zvezda u perspektivi mogla da se vrati temeljnim vrednostima i pozabavi povratkom izdanaka iz svoje škole na Mali Kalemegdan.

„Iskreno, nisam razmišljao o tome. Ne znam kuda će me put odvesti u nekoj daljoj perspektivi. Da bi se išta desilo, prevashodno moram da ovu sezonu odigram kvalitetno i da budem zadovoljan, kako ja, tako i trener. Onako pak, intimno, sigurno da bih voleo da u nekom trenutku svoje karijere ponovo budem deo svega toga“.