Slučaj Nikole Topića – paradigma sistema u kojem rezultat „gazi“ vrhunske talente

Dribling, pregled igre, lucidnost i liderstvo Nikole Topića kao da su delovi košarkaškog mozaika koje je 17-godišnji plej sklapao još kao dečkić, uzimajući sve važnije „kockice“ iz igračkih performansi Miloša Teodosića.

Srbija vapi za vrhunskim talentima na mestu jedinice – još od Vasilija Micića na našem podneblju nije se pojavio plej koji obećava, a Crvena zvezda bi trebalo da bude ponosna na to što, maltene, u košarkaškoj javnosti postoji konsenzus o tome da bi Nikola Topić trebalo da bude legitmini naslednik najboljih srpskih organizatora igre na reprezentativnom nivou.

Da li će se razviti i dostići te visine zavisiće od mnogo faktora – prevashodno od njegovog razvoja, narednih koraka, ali i od smelosti Crvene zvezde da već od naredne sezone obezbedi Topiću, po svaku cenu, adekvatnu ulogu u prvom timu.

Još od Marka Gudurića, koji danas ima 28 godina,  i 26-godišnjeg Stefana Lazarevića, Zvezda nije „proizvela“ i kroz prvi tim afirmisala igrača iz svoje škole košarke. Bili su pokušaji sa Aleksom Radanovim i Borišom Simanićem – kod prvog je, čini se, falilo obostrano poverenje i strpljenje, dok je drugi, i više nego što je trebalo, forsiran i čekan da dokaže potencijal koji je imao u juniorskom uzrastu.

Topić je i na upravo završenom juniorskom kvalifikacionom turniru Evrolige „Marko Ivković“ pokazao, ne samo kakav je igrač, već i mladić trudeći se da predvodi svoje saigrače na najbolji mogući način, bez obzira na to što je, praktično, seniorski igrač koji ove sezone demonstrira svoj ogroman potencijal u OKK Beogradu (prosečno ubacuje 19,3 poena).

Objektivno, bez njega, juniori Zvezde verovanto ne bi kao prvoplasirani prošli grupu u kojoj su bili sa Valensijom, Partizanom i timom sastavljenim od najtalentovanijih igrača iz regiona, ali i čitavog Starog kontinenta.

Sa njim, kao nespornim liderom, bili su na poen, tačnije šut, od osvajanja turnira i direktnog plasmana na juniorski Fajnal-ejt u Kaunasu.

O tome kako je igrao i koliko je dominirao možda najbolje svedoče podaci istorijske težine – za 12 godina, tokom kojih Zvezda organizuje juniorski kvalifikacioni turnir Evrolige – Topić je partijama zaslužio da bude upoređivan sa Nikolom Mirotićem i Lukom Dončićem.

Sin čuvenog košarkaša Milenka Topića, turnir je okončao prosečno ubacujući 26,8 poena, uz 7,2 asistencije i 3,8 skokova. Zauvek će se pamtiti njegova partija protiv „Next Generation“ tima, težine plasmana u finale.

Topić je meč završio sa 49 datih poena, 12 asistencija, šutirajući sa penala perfektnih 20/20 za indeks korisnosti 65.

Zvezda je na tom meču gubila 21 poen razlike, a Topić je bukvalno sam bio kreator velikog preokreta, s obzirom na to da je od tog momenta nanizao 37 poena, iznudivši i devet faulova u poslednjih 11 minuta.

– Šta da kažemo o njemu? Pravo zlato evropske i svetske košarke. Bio je neverovatan. Sjajan je momak i veliki radnik. Izuzetno dobro razume košarku. Mnogo toga dobrog je pred njim – poručio je Branko Jorović, trener Zvezdinih juniora, koji je imao prilike da na početku sezone radi sa Topićem u prvom timu, dok je šef struke bio Vlada Jovanović.

Topić je sa 49 poena izjednačio rekord ANGT turnira koji je u sezoni 2020/21 postavio Lefteris Mancukas nastupajući za U18 ekipu Promiteasa. Njegov indeks iz utakmice protiv Koponenovog tima (65), treći je najveći, zajedno sa Mancukasom. Ispred su samo Dragan Bender (66 indeks za U18 Makabi u sezoni 2014/15) i neprikosnoveni Nikola Mirotić koji je kao junior Real Madrida ubeležio 84 indeksna poena tokom takmičarske godine 2008/09.

Zašto već sada nije prvotimac Zvezde?

Logično je, ali i svrsishodno pitanje – zašto Nikola Topić već ove sezone nije standardni prvotimac Crvene zvezde?

U neka srećnija i razumnija, ali i vremena koja baš i ne deluju kao da su bila „pre 100 godina“ talenti formata Nikole Topića već bi bili implementirani u prvi tim i tako integrisani da bi imali garantovanih deset minuta na terenu.

– Fantastičan je talenat; ima i izvanredan pedigre, i neko je o kome bismo morali da vodimo računa – uvodna je impresija Vladislava Laleta Lučića, proslavljenog košarkaškog trenera koji je, vodeći Crvenu zvezdu početkom 90-ih godina prošlog veka, otkrio Predraga Peđu Stojakovića u mlađim kategorijama crveno-belih.

– Drukčija su to vremena bila. Zvezda je tada imala 12 igrača koji su faktički košarkaški rođeni u njenom dvorištu. Jedino su Manvrenski, Lisica i Jovanović bili pojačanja koja su došla iz drugih sredina. Ja sam tada bio i usmeren ka tome da radim sa ekstra talentima formata Saše Obradovića ili Dejana Tomaševića, priseća se, u razgovoru za Danas, proslavljeni srpski sturčnjak, koji je tada sa Zvezdom osvojio dve titule – prve posle 21 godine posta.

– U to vreme sam neretko odlazio na treninge mlađih kategorija Crvene zvezde. Na jednom od njih, zapazio sam Peđu Stojakovića i Srđana Jovanovića, koji su tada bili kadeti, i odmah sam ih prebacio u prvi tim. Peđa je sa 17 godina igrao za seniore Zvezde, imao je određenu minutažu i prostor da demonstrira izuzetan talenat. Nažalost, nismo imali načina da ga, potom, zadržimo – naglašava trofejni stručnjak.

Nikola Topić je danas u godinama u kojima je tada bio Peđa Stojaković. Možda njihovi talenti nisu za poređenje, vremena su se, nažalost, promenila i trenutni rezultati su primarno merilo za sve u klubu, prevashodno trenere.

Na samom početku sezone, Topić je kod Vlade Jovanovića ravnopravno trenirao kao i ostali seniori; igrao je pet na pet, bio uključen u sve vežbe sa loptom, što je i dovelo do toga da kao 17-godišnjak debituje za prvi tim, čak i da bude starter.

Delovalo je u tom trenutku da su u Zvezdi spremni da Topiću pronađu ulogu i minutažu za postepeni razvoj u seniorskoj košarci, s obzirom na to da je i laicima bilo jasno da je prevazišao juniorsku konkurenciju.

Kasnijim angažmanom u OKK Beogradu, koji je posledica suludih previda u upravi Crvene zvezde i neprelaska u FMP na pozajmicu, Topić je pokazao i još uvek dokazuje da je zasluživao adekvatnu šansu i tretman u seniorskom timu Zvezde.

Možda crveno-beli nisu mogli da sa njim rizikuju u Evroligi, ali u ABA ligi, naročito u mečevima kod kuće, bez ikakve sumnje. Kada se sagledaju činjenice da je Džejlen Adamas u prvim mesecima bio projektovan da bude startni plejmejker, onda je greh prema Topiću još veći.

Nažalost, Duško Ivanović uopšte nije razmišljao u tom pravcu, prema saznanjima Danasa, Topić mu nije bio u fokusu, naprotiv, u tom kratkom periodu pre odlaska u OKK Beograd, nije ni bio uključen u sve taktičko-tehničke stvari na treninzima.

– Svaki tim ima svoju politiku. U Zvezdi mogu biti ponosni na to što procentulano, u Evroligi ove sezone, imaju najviše domaćih igrača sa velikom minutažom u najelitnijem takmičenju. E sada, kako i na koji način bi trebalo da rade sa Topićem – kompleksno je pitanje. Vremena su se promenila, pritisak rezultata je ogroman, klubovi moraju da opravdaju time svoje budžete i u svemu tome gubi se strpljenje i spremnost da se ekstremno talentovani igrači sačekaju. S tim u vezi, većinsko mišljenje je da je najbolje promeniti pleja i centra kada ne ide, u vidu inostranih igrača. Ne razmišlja se o tome šta će neko ostaviti u amanet srpskoj košarci i kakve će benefite imati od toga kako se danas koncipiraju ekipe – zabrinut je Lučić.

Naposletku, kakve su poteze vukli u Crvenoj zvezdi ove sezone, videće se već u avgustu kada će Nikola Topić napuniti 18 godina.

Da li će svoj prvi profesionalni ugovor potpisati sa klubom sa Malog Kalemegdana trenutno ne deluje kao retoričko pitanje. Njegov menadžer mu lako može ponuditi utabani put preko Mege do NBA „sazvežđa“ što znači da se crveno-beli moraju svojski potruditi kako bi njegovu porodicu uverili u iskrenost namera i smelost da već od takmičarske 2023/24 bude ravnopravan takmac svim ostalim seniorskim kolegama.