Nikolić: Nisu obučeni za odbranu

Na skoru 1-5, crno-beli samo još u teoriji mogu da se nadaju prolazu u narednu fazu Evrokupa, što je možda i manje bitno od same činjenice da su očajno izdanje navijači u hali „Aleksandar Nikolić“ propratili zvižducima, ali i povicima „Muto odlazi“. Možda je i to bila najbolja refleksija neshvatljivo loše igre izabranika Miroslava Nikolića, koji je u sumiranju utisaka posle debakla od Albe bio u najmanjoj meri samokritičan, a daleko oštriji i konkretniji u komentarisanju propusta i navika igrača koje svakodnevno trenira.

– Dovodili smo pojačanja u hodu… Ja drugačije ne mogu. Ako neko može bolje, nije problem da ja odem – jedini je deo opširne analize u kojoj je trener Nikolić pokazao izvesnu dozu samokritike.

Popularni Muta od samog starta takmičarske godine uporno izbegava da prokomentariše odluku da ostane u stručnom štabu reprezentacije Srbije do kraja šampionata Evrope, odnosno da se priključi Partizanu na svega desetak dana od početka klupske sezone. Prema tumačenju načina na koji igraju, pre svega stranci Vilijams-Gos, Patrik Miler, a pogotovo Samardo Samjuels, stiče se utisak kao da ih nije selektirao prvi čovek struke crno-belih, već menadžeri ili uprava, koje zapravo nije ni bilo skoro četiri meseca, praktično od ostavke Nikole Pekovića na mesto predsednika, iako je prema klupskom Statutu morala da bude izabrana najkasnije do polovine jula.

Još od perioda u kragujevačkom Radničkom, javna je tajna da je Nikola Marković, prvi pomoćnik Miroslava Nikolića, više vremena provodio na treninzima i imao veći uticaj na samo postavljanje igre od samog Mute; a nešto slično, barem na početku sezone, bilo je prisutno i u Partizanu, pošto je maltene čitav pripremni period sa ekipom odradio upravo pomenuti Marković. Uprkos činjenici da je već više decenija deo vrhunske klupske i reprezentativne košarke, Miroslav Nikolić nije našao za shodno da nauči engleski jezik, tako da Nikola Marković ima ulogu i prevodioca, a opšte je poznato da strani igrači uglavnom ne respektuju u željenoj meri trenera koji ne ume na engleskom jeziku da im objasni šta tačno želi i na koji način da zamišljeno sprovede.

Igrači svakako snose odgovornost za loše igre, pre svega u Evrokupu, ali je trener taj koji bi trebalo da se zagleda i dobro zamisli, a ne da alibi traži u budžetu, za koji niko iz uprave ili stručnog štaba ne želi javno da saopšti koliki je u delu namenjenom za plate igračima, odnosno davanju šanse mladim košarkašima, iako je među njima samo 17-godišnji Marko Pecarski, koji adekvatnu priliku mahom dobija u, za klub očigledno nevažnom, Evrokupu.

– Došao sam ovde sa željom da nešto napravimo, ali u Evropi – teško. Pogledajte malo ko igra za nas. To su sve ‘bek-ap’ igrači. Ja pokušavam od Marinkovića da napravim lidera, guram Pecarskog, kao što sam tokom čitave karijere gurao mlade igrače. Ovo uopšte nije bio dogovor, da idemo igračima Albe ispod bloka i puštamo šuteve. U napadu nije ništa funkcionisalo, dok smo u odbrani bili katastrofalni. Generalno, svi loše igraju odbranu, nisu obučeni da je igraju. Kad se nešto dogovorimo na sastancima, dogovorimo sa na jedna način, a onda dođe utakmica i sve rade naopako. Obrukali smo se par puta kad nismo iz auta uspeli da ubacimo loptu. To je sve do igrača. Ne pravimo blokade, ne demarkiramo se. Ciljano sam doveo strance, da razigravaju igrače, ali oni u Evrokupu više igraju za statistiku. Totalno nas je poremetio centar što smo ga doveli. Nespreman je, ne može da trči – sklonio je veći deo krivice trener Nikolić sa svojih leđa.