Jasmina Zafirović fudbalska sudijica. Foto:lična arhivaFudbalska sutkinja Jasmina Zafirović Stijelja odbila je pre 10 godina poziv FIFA da sudi Svetskom prvenstvu za žene u Azerbejdžanu. Kaže da joj ni danas nije žao zbog toga iako je to trebalo da joj bude kruna karijere.
– Pored karijere u suđenju kojoj sam se maksimalno posvetila, smatrala sam važnim i razmišljanje o porodici. Te 2012.godine dobila sam poziv FIFA da sudim utakmice na SP u Azerbejdžanu za žene, što je bila svojevrsna nagrada za prethodno uspešno odrađen posao na Evropskom prvenstvu u Makedoniji. Poziv je usledio samo mesec dana nakon što sam se porodila i moja porodica dobila kćerkicu. Zahvalila sam se na pozivu. Iz današnje pozicije to izgleda kao da sam žrtvovala fudbalsku karijeru, jer poziv za suđenje na SP je san svakoga sudije, ali danas mi nije žao – priča skromno Jasmina Zafirović Stijelja (41).
Njene ambicije posle 22 godine sudijske karijere i 13 sezona na internacionalnoj sceni sada su da se usavršava kao sportski radnik – delegat na listi UEFA, jer fudbal je ostao i danas njena velika ljubav.
Kaže da je od malih novu u rodnom Vranju sa dečacima volela da igra fudbal, a sve to pretvorilo se u talentovanu igračicu nekadašnjeg Ženskog fudbalskog kluba Jumko, koji je bio član Prve ženske lige u ondašnjoj eks Jugoslaviji.
Talentovana kao igračiča najpre postaje član juniorske, a potom i seniroske fudbalske reprezentacije Srbije (1996.godine) koju je predvodio legendarni fudbalski strateg u našem ženskom fudbalu Perica Krstić, uz asistenciju Slobodana Zdravkovića iz Vranja.
– Za suđenje sam se opredelila kada su žene dobile šansu da sude u našoj ligi. Znala sam da ću u poslu fudbalskog sudije pronaći sebe, sa svojim autoritetom i fizičkom pripremljenošću jer sam bila dugogodišnja fudbalerka – kaže naša sagovornica.
Ključna je bila 2009. godina kada postaje međunarodni sudija u ženskom fudbalu. Tada će uslediti i poziv iz UEFA na seminar u Nionu, uoči Evropskog prvenstva u ženskom fudbalu uzrasta devojaka do devetnaest godina. Jasmina je uspešno prošla teorijske i testove fizičke spremnosti.
– Na EP za žene u Makedoniji sudila sam sve utakmice do polufinala. Presudno za moju dalju karijeru bio je polufinalni meč Nemačka – Francuska (0:1). Moje suđenje je tada posmatrao zvaničnik UEFA za ženski fudbal Bo Karlson i to mi je otvorilo dalju mogućnost za napredovanje u ovoj sportskoj oblasti – seća se Jasmina.
U 2018. godini stigla je do Prve lige Srbije, rang ispod aktuelne Superlige.
Potom je 2020. samoinicijativno odlučila da završi karijeru sa pištaljkom. Sada na pozive prijatelja sudi prijateljske mečeve, pa se nedavno obrela i u Vladičinom Hanu na fudbalskom turniru veterana.
– Danas se bavim radom sa mlađim sudijama u Pčinjskom okrugu, a imam i funkciju kontrolora suđenja u Srpskoj ligi Srbije (treći rang). Komesar sam u ženskoj ligi i funkcioner u Fudbalskom savezu regiona istočne Srbije – navodi Jasmina koja je jedina među svim sudijama i muškarcima i ženama sa juga Srbije koja i danas s ponosom na svom sportskom dresu nosi znak FIFA.
– Po meni nema razlike u suđenju kada su profesionalne lige u pitanju između muških i ženskih ekipa. U Srbiji je za suđenje interesantniji muški fudbal jer su fudbaleri fizički spremniji. Utakmice su brže, a samim tim i zahtevnije za suđenje – objašnjava sagovornica Danasa.
Kaže da nije bilo ni jedne utakmice u njenoj karijeri, bilo da je sudila muškarcima ili ženama, na kojoj je bila vređana, jer kako precizira „najvažnije je biti autoritativni profesionalac i onda vas svi poštuju“.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
