Na primeru regionalne lige Belgije i Holandije videlo se da UEFA ne misli da podstiče takav vid ukrupnjavanja i podizanja kvaliteta evropskog fudbala.
Aleksandar Čeferin je, naime, stavio veto u smislu „sabiranja“ evropskih viza koje bi to takmičenje dobilo.
Predsednik UEFA je na sastanku sa predstavnicima belgijske Pro lige i generalnim sekretarom holandskog saveza Gajsom de Jongom izneo stav da ne prihvata njihove predloge i uslove kad su u pitanju evropske vize. Holandsko i belgijsko prvenstvo trenutno imaju po pet mesta u evrokupovima, Holanđani i Belgijanci žele da igraju zajedničku ligu ali da zadrže po pet evropskih viza.
To je ukupno 10 mesta u evrokupovima za jednu ligu što je Čeferin glatko odbio uz obrazloženje da nijedna liga ne može da ima toliko evropskih kvota.
Četiri najjače lige imaju po sedam predstavnika u Evropi i ne dolazi u obzir da se pojavi neko slabije takmičenje sa više predstavnika u evrokupovima.
Primera radi, Francuska koja je daleko veće i bitnije tržište od Belgije i Holandije, ima šest mesta. Iako je sa 67.000.000 stanovnika više nego duplo veća od Belgije i Holandije zajedno (28.000.000). Što je parametar veoma bitan za UEFA i njene finansijske planove.
Najveći zagovornici ideje bila su belgijska G5 grupa koju čine Anderleht, Genk, Gent, Briž i Standard i kojoj ide 45 odsto svih sponzorskih prihoda u belgijskom fudbalu. Ali žele jače takmičenje i napravili su biznis plan prema kojem bi klubovi u BeNeLigi delili sumu od 400.000.000 evra godišnje na osnovu plasmana.
Od holandskih klubova, do sada je samo Utreht izašao javno sa jasnim stavom da želi što pre u BeNeLigu dok ostali klubovi prećutno podržavaju ideju, ali puštaju Belgijance da se bore sa UEFA. Ključna stvar je kako će reagovati Ajaks. Ako velikan iz Amsterdama bude zagrejan za ideju, onda bi moglo da se nađe neko rešenje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.