Ništa od početka gradnje Nacionalnog stadiona

… da ne samo što neće biti plaćena paprena ekonomska cena borbe sa kovidom 19 nego će bruto domaći proizvod toliko nastaviti da raste da ćemo u tome biti prva zemlja na evropskom kontinentu i jedna od najuspešnijih država na svetu ove godine, dok su ga stručnjaci i mediji bliski državnoj nomenklaturi zasipali statističkim dokazima i grafičkim prikazima te „pobede“, naravno prećutkujući neuporedivost saopštenih podataka.

A onda ove nedelje saznadosmo da, baš zbog posledica bitke sa fatalnim virusom, ipak nema ništa od igradnje Nacionalnog stadiona u toku 2020-e, mada nas je ministar finansija Siniša Mali u januaru ubeđivao da je Vlada Srbije već izdvojila 250 miliona evra u tu svrhu.

– Tih 200 miliona evra je već namenjeno koncesionarima beogradskog aerodroma, jer su već čistili teren u tom delu Beograda. Navedena suma vrlo verovatno ulazi u 700 miliona evra investicija, obećanih prilikom sklapanja posla sa građevinskom firmom Vansi, pa se samo izmišljaju projekti u tu svrhu. Inače, čak 98 odsto njene delatnosti je građevinarstvo, a preostalih dva odsto koncesije aerodroma, autoputeva i stadiona, jer ne mogu da naplate prvu vrstu radova pa nude koncesije – kaže za Danas ekonomista i konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija.

Dodaje da je „lično srećan“ što je poništen tender za prikupljanje ponuda za izradu Tehničke dokumentacije za izgradnju spornog sportskog objekta u Surčinu, sedam meseci posle njegovog raspisivanja, odnosno godinu dana od formiranja tzv. Radne grupe za praćenje realizacije projekta, jer je Vlada obavestila kancelariju Programa ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) da zbog krize izazvane kovidom 19 nije više u mogućnosti da preuzima nove finansijske obaveze.

– Za moj pojam, naš fudbal ne zaslužuje tolika ulaganja. Onaj „čistiji“ deo sporta – da, ali ne njegova ružna i kriminalizovana sfera. Ni druga dva velika beogradska stadiona, već 30 godina, ne mogu da se popune do poslednjeg mesta, a ne vidim kako bi bio iskorišćen još jači kapacitet Nacionalnog. Pri čemu je pitanje da li bi ga koristila samo reprezentacija ili i klubovi za svoje međunarodne mečeve. Preskupa je to rabota za zemlju koja, eto, nema novca ni za izradu potrebne dokumentacije, čija je vrednost svega 1-2 odsto od celokupne investicije.

Po principu „evo, samo što nije nikao“, prazna obećanja o gradnji stadiona po međunarodnim standardima potežu se maltene od početka vladavine Srpske napredne stranke, a zaboravna raja željna hleba i igara je sve vreme gutala silne promene u izboru lokacije (do konačne u Surčinu), veličine i vrednosti objekta, izgleda i namene okruženja, početka radova…

– Jedini kontinuitet u vladanju Srbijom poslednjih 20 godina jesu fantazije njenih političara na vlasti. Ovde nikako ozbiljnim stvarima da počnu da se bave ozbiljni ljudi, eksperti za određenu oblast. O važnim stvarima odlučuju neuki ili priučeni, bez šire slike i vizije. Na žalost, ubeđeni da istorija počinje s njihovim preuzimanjem fotelja, umesto da sprovođenje tih kapitalnih projekata i investicija ne ometaju, koče ili zaustavljaju promene partija na vlasti – poentira Bušatlija.

Da je posredi teška (zlo)upotreba sportske tematike u društvu „ludim“ za sportom savršeno je jasno i marketinškom konsultantu Igoru Avžneru.

– Na prvom mestu, Aleksandar Vučić je majstor političke propagande i političke manipulacije. Sve što predsednik Srbije radi zasnovano je na istraživanjima za određene ciljne grupe. Verovatno mu je u nekom trenutku sugerisano da bi bilo simpatično da se najavom izgradnje velelepnog stadiona dodvori fanovima sporta. Namerno ne upotrebljavam reč navijači, jer je toj kategoriji sportske publike već, na različite načine, sigurno, izašao susret – poručuje iz Dubaija naš sagovornik, na svakodnevnom nivou, do detalja, upućen u dešavanja u Srbiji.

– Oni što vole sport voleli bi da u njemu uživaju na jednom takvom komfornom i bezbednom mestu, kao i svaki normalan čovek istih interesovanja na svetu, pa je Vučić tu video finu priliku da „ispali“ još jedno od svojih „milion“ neispunjenih obećanja. Verujte mi da ni mi, što nam je to posao, ne stižemo da registrujemo sve što je taj čovek najavio kao izvesno a to ostalo mrtvo slovo na papiru. Baš pre neki dan sam ažurirao pregled tih ispraznih reči i iznenadio koliko toga sam zaboravio.

Prvi čovek SNS-a i apsolutni vladsar države važi i za nekoga ko je vrlo vešt u zabašurivanju problema lansiranjem medijski atraktivnih priča, s ciljem odvraćanja pažnje javnosti sa važnijih tema, naročito ako su škakljive prirode.

– Ne bih rekao da se ovde radi o spinu. Izgradnja stadiona je klasično obećanje u predizborne svrhe. Poteže se kad god je to korisno, a onda odlaže do prve sledeće zgodne prilike. Zvuči atraktivno, a ništa ne košta, jer kod nas ljudi sve zaboravljaju – podseća Avžner.

Previše spornih pitanja

Izgradnju srpskog Skadra na Bojani od početka prati velika fama, sa previše nedoumica, pitanja bez odgovora i nelogičnosti. Tipa: zašto je smišljeno da se pravi na poljoprivrednom zemljištu a ne u nekoj urbanoj zoni; zbog čega nikada nije urađena studija isplativosti ove investicije; kako to da je  Urbanistički zavod Beograda naručio radove (geodetske i geološke prirode) a da isti nisu predviđeni Gradskim urbanističkim planom; po kom modelu se obračunava cena stadiona, kada u izjavama državnika varira od 70 do 250 miliona evra; iz kog razloga se stalno prolongira početak radova kada se već godinama tvrdi da će krenuti te ili sledeće; otkuda makete stadiona lansirane u medijima, kada se ne zna ni ko će da ga pravi; zašto je u celoj priči upadljivo odsustvo predstavnika Ministarstva sporta i omladine, odnosno Fudbalskog saveza Srbije…  I tako redom.

Šta bi sa organizacijom EP i SP?

Sigurno se sećate velike kampanje povodom navodne zajedničke kandidature za organizaciju Evropskog prvenstva u fudbalu 2028. i Mundijala 2030. godine. Na sastanku kvadrilaterale u Solunu, ministri omladine i sporta Srbije Vanja Udovičić, Bugarske Krasen Kralev, Rumunije Konstantin Bogdan Matei i zamenik ministra sporta Grčke Jorgos Vasilijadis potpisali su Memorandum o osnivanju Inicijalnog organizacionog komiteta za podnošenje zajedničkih kandidatura za pomenuto EP i SP. Od tog 13. aprila 2019. srpska strana ne da ništa nije uradila ne bi li ispunila uslove potrebne za apliciranje kod UEFA i FIFA nego više niko ne zna da li će i kada zaista dobiti veliki i moderan stadion. Ni devet manjih, obećanih prošle godine.