Nisu krivi penali, već loša rešenja

Navijačima će još dugo pred očima biti scena u kojoj Nikola Kalinić promašuje oba slobodna bacanja težine garantovanog produžetka, dok na drugoj strani Vasilije Micić sa identične pozicije perfektnom realizacijom postavlja konačnih 84:83 u 17. kolu Evrolige.

Teško da će neko u taboru Zvezde moći da prežali propušteni momenat, međutim nakon podrobnije analize zaključci će biti verovatno drugačiji.

Nisu slobodna bacanja Kalinića dovela do poraza, već loša rešenja u napadu koja su preovladavala u igri srpskog velikana od vođstva 62:53 na 5:32 do kraja treće deonice.

Svestan je i trener Radonjić dobijenih benefita nakon gostovanja u Istanbulu. Kao retko kada ove sezone, crnogorski stručnjak je baš teško podneo poraz od Efesa. Zvezda je bila bolja sve do poslednjih par minuta meča: taktički je defanzivno uspevala da uštopuje najbolje strelce Efesa, svesno rizikujući u odbrani od protivničkog „pik end popa“.

Jeste u tom segmentu Tibor Plajs bio odličan: za tri je šutirao impresivnih 5/5 i time jasno naznačio svom kolegi Filipu Petruševu u kom napadačkom segmentu mora još dosta da napreduje.

Zvezda je do poslednje deonice fenomenalnog Micića svela na svega šest poena, ostavila ga bez učinka čitavo prvo poluvreme, a strelce formata Larkina i Buboe, odnosno sekundarnog kreativca Simona izbacila van zone značajnijeg uticaja na igru.

Od pomenutog rezultata, crveno-belima je protok kiseonika u napadu bivao sve sporiji. Samim tim ponestajalo je jasnih ideja, što je posledično dovodilo do sve većih improvizacija.

U želji da sačuva prednost Zvezda je usporila ritam, mahom čekala da egzekuciju izvrši u poslednjim sekundama bez jasne ideje šta želi da iskoristi u defanzivnim rotacijama rivala.

U datom periodu, crveno-beli su napravili samo dve timske asistencije – po jednu Kalinić i Volters (od ukupno 17), ubacili su svega 21 poen ostavši gotovo bez ikakvog protoka lopte.

Ako se zna da je do polovine treće deonice Zvezda iz protoka lopte realizovala gro napada tako što je širinu pretvarala u egzekuciju preko Lazića, Vajta, Holinsa, Kalinića, Lazarevića … nejasno je iz kojih razloga nešto slično nije činila kada se meč „lomio“.

Nedostajala je kreativnost Mitrovića sa niskog posta; zbog Plajsove minutaže i učinka (23p) Radonjić je morao skoro 30 minuta da na petici igra sa Kuzmićem, što je limitiralo učinak Zvezdinog drugog centra.

Volters je morao da bude odlučniji i hrabriji pogotovo kada je drama došla do kulminacije. Defanzivno je sva pažnja trebalo da bude na Miciću, a ne da Marković ostane usamljen protiv jednog od najboljih napadača današnjice.