Nisu retki ni pasionirani ljubitelji fudbala kojima je još uvek u svežem sećanju Svetsko prvenstvo 1990. iako je zub vremena trebalo da učini svoje i Mundijal iz Italije odavno bude arhiviran u „muzeju sećanja“.
Još svežija su sećanja na golove Dragana Stojkovića protiv Španije, a zanimljivo je i to da je Piksijeva finta koja je prethodila njegovom prvom golu donekle proslavila i Zlatka Vujovića.
U nekadašnjoj SFR Jugoslaviji selektorima fudbalske reprezentacije uvek je bilo teško da sastavljaju ekipe, s obzirom na to da bi se redovno nalazili „uvređeni“ ili oni koji su prema formi i rejtingu zasluživali da igraju.
Bilo je i onih koji su se na osnovu tretmana mogli posmatrati i kroz prizmu omiljenih za vreme mandata određenog selektora, što bi se moglo reći i za Zlatka Vujovića, koji je debitovao kod Miljana Miljanića 1979. godine ali je za vreme Ivice Osima na klupi Jugoslavije bio neizostavan u startnoj postavi i to, uglavnom, kao kapiten reprezentacije.
Iako je to bio period u kojem je stasavala možda i najbolja generacija jugoslovenskog fudbala sa Bobanom, Šukerom, Savićevićem, Prosinečkim, Jarnim za Vujovića nije bilo zime dok je Osim vodio reprezentaciju.
Ponikavši u splitskom Hajduku, posle sedam godina u prvom timu, od 1986. klupsku karijeru gradio je u Francuskoj (Borodo, Kan, PSŽ, Sošo, Nica).
U reprezentaciji je sarađivao sa brojnim kreativcima, možda je posebnu konkeciju imao sa Safetom Sušićem, sa kime je i dve godine bio saigrač u Pari Sen Žermenu.
Ipak, od dolaska Ivice Osima na klupu reprezentacije, često je bio deo navale u kojoj je neizostavan deo bio Dragan Stojković Piksi.
Uprkos tome što su pred polazak u Italiju na Svetsko prvenstvo postojale određene nedoumice; iako je javnost vršila pritisak na selektora da pronađe način kako da uklopi Stojkovića i Savićevića, odnosno Darka Pančeva implementira u startnog centarfora, za Zlatka Vujovića nije bilo zime.
Kao kapiten, bila mu je rezervisana leva napadačka strana ili u zavisnosti od formacije, mesto jednog od dvojice najisturenijih u napadu.
Reprezentativnu saradnju Stojković i Vujović naročito su izgradili za vreme kvalifikacija za plasman na Svetko prvenstvo 1990. U tom periodu obojica su bili neizostavni deo startne postave i uprkos tome što nijednom njihva saradnja nije rezultirala direktnom asistencijom za gol onog drugog, osmina finala Mundijala protiv Španije proslavila je obojicu.
Iako je imao i uspešnije reprezentativne nastupe kao u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1986. kada je protiv Turske, u pobedi od 4:0, dao tri gola, Vujović je ostao urezan navijačima kao neko ko je u 78. minutu meča sa Španijom centrirao u nameri da pronađe Dragana Stojkovića na drugoj stativi.
Ciljano ne bi bilo ostvareno da loptu glavom nije prebacio Srećko Katanec, a onda je usledila magija današnjeg selektora Srbije.
U jednom od brojnih opisa situacije i objašnjenja razmišljanja da zalomi Vaskeza, „pošalje ga po burek“ a onda matira iznenađenog Zubizaretu, Dragan Stojković je istakao:
„Prvi gol je bio remek-delo. Kreće kontra, a meni duša u nosu. Kažem sebi ’ajde, još samo ovaj sprint’. Imao sam tu vrstu mentalne snage u sebi, kada je najteže, ja dodam gas. Uvek pomislim, ako taj defanzivac ima snage da se vrati, imam i ja da budem brži od njega. Trčim ka šesnaestercu Španije i već vidim sebe kako se radujem. Samo molim boga da Zlatko Vujović prebaci Sančisa i da lopta dođe do mene. Kada je krenula da pada, nisam nijednog trenutka imao dilemu. Njih milion bi šutnulo iz prve. Ja sam zalomio, Vaskez je otišao po burek, a ostalo… Ostalo je istorija – rekao je Stojković u intervjuu za tursku agenciju „Anadolija“
Činjenica da je postigao i drugi, pobednosni gol za Jugoslaviju, takođe na prelep način, iz slobodnjaka, učinila je Stojkovića „besmrtnim“, međutim kombinacija koja je dovela do prvog gola omogućila je Vujoviću da i danas bude prepoznat kao protagonista nezaboravne akcije.
U Vujovićevoj reprezentativnoj karijeri zapisan je još jedan istorijski detalj koji je na originalan način proslavio sportski komentator Mladen Delić.
U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1984. Jugoslaviji je bila neophodna pobeda nad Bugarskom kako bi se našla na kontinentalnom šampionatu.
Delovalo je da od trijumfa neće biti ništa; isticao je i 90. minut kada je Jugoslavija krenula u jedan od poslednjih napada na splitskom Poljudu.
Vujović je dobio pas po levoj strani, neometano se namestio na centaršut, a Ljubomir Radanović, inače half, iz drugog plana je iznenadio odbranu Bugara.
Njegov gol za konačnih 3:2 doveo je do erupcije oduševljenja, a čitav „hepi-end“ Mladen Delić je prokomentarisao čuvenom sintaksom „Ljudi, je li to moguće, ludnica šta je ovo?“
Inače, Vujović je i igrač nad kojim je napravljeno najviše faulova od igrača u državnom dresu.
O Piksiju kao igraču i danas ima izuzetno mišljenje, što je neretko i isticao. Nakon uspešne fudbalske krijere, okušao se i kao trener, uglavnom u Hajduku, radeći u mlađim kategorijama i u prvom timu kao asistent u stručnom štabu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.