Selektori prolaze, neuspesi ostaju. „Orlovi“ su od raspada državne zajednice Srbije i Crne Gore promenili 11 selektora u 12 godina.
Prosek od jednog selektora godišnje ispuniće se ukoliko se ostvare najave da će Mladen Krstajić pre Nove godine biti smenjen sa mesta šefa stručnog štaba.
Lutanje Fudbalskog saveza Srbije po pitanju selektora mnogi iz struke tumače time da nikada nije ni postojao jasan plan gde „orlovi“ treba da budu za dve, četiri ili više godina, kao i koji rezultat treba da postignu. Selektorima su za ovih 12 godina „glave“ ponekad padale zbog rezultata, a neretko zbog toga što iz raznih razloga nisu bili po volji čelnika Saveza. Prvi šef struke „orlova“ od obnavljanja državnosti Srbije, Havijer Klemente, završio je mandat posle neuspeha u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, a „drvlje“ i „kamenje“ na španskog stručnjaka bačeno je zbog poraza od Kazahstana (1:2) i remija sa Jermenijom (0:0). NJegov naslednik na klupi Miroslav Đukić zadržao se samo pola godine, vodivši „orlove“ na svega pet prijateljskih mečeva. Tadašnji predsednik FSS Zvezdan Terzić pobegao je u inostranstvo u strahu od hapšenja zbog optužbi za malverzacije prilikom transfera nekadašnjih igrača OFK Beograda Branislava Ivanovića i Aleksandra Kolarova, a novi prvi čovek Saveza Tomislav Karadžić odlučio je da novog selektora (Radomira Antića) imenuje dve nedelje pre početka kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Bivši trener Real Madrida i Barselone odveo je tada Srbiju na Mundijal u Južnoj Africi 2010. godine, ali je kasnije zbog jednostranog raskida ugovora od strane FSS, a posle spora pred Sudom za sportsku arbitražu u Lozani, uspeo da od srpske „kuće fudbala“ naplati odštetu vrednu dva miliona era.
Lutanje sa selektorima nastavilo se i u ovoj deceniji, a u poslednjih osam godina imali smo i tri puta vršioce dužnosti (dva puta Radovan Ćurčić, jednom LJubinko Drulović). „Orlovi“ su u međuvremenu propustili tri velika takmičenja (dva Evropska i jedno Svetsko prvenstvo), mada se u javnosti smatralo da imaju dovoljno kvalitetan tim za učešća na tim smotrama, a da su uzroci na drugoj strani. Prvi sledeći selektor koji je odveo Srbiju na veliko takmičenje (SP u Rusiji) bio je Slavoljub Muslin koji je imenovan u maju 2016, a potom je po završetku kvalifikacija u oktobru 2017, u kojima je osvojio prvo mesto u grupi, razrešen dužnosti bez ikakvog objašnjenja od strane nadležnih u FSS. Muslin je tada izjavio da je do raskola sa Savezom došlo jer nije želeo da prihvata sugestije oko sastavljanja tima, a da je naročito trpeo pritiske da mora da u sastav mora da uvrsti igrača Lacija Sergeja Milinković-Savića. Rukovodstvo FSS po svemu sudeći ni Mladenu Krstajiću neće „oprostiti“ prvo mesto u grupi Lige nacija, pa ćemo s Novom godinom verovatno dobiti i novog selektora.
Mihajlović ostavio pevanje himne
Siniša Mihajlović kao selektor nije uspeo da Srbiju odvede na SP u Brazilu 2014. godine, ali je u javnosti ostao upamćen po tome što je uveo obavezu pevanja himne u nacionalnom timu. Autoritet je tada brusio na Ademu Ljajiću, koga je izbacio iz nacionalnog tima jer nije želeo da peva „Bože pravde“. Iako je obaveza pevanja prestala da važi s odlaskom Mihajlovića, ostao je kod većine igrača običaj da glasno pevaju svečanu pesmu države Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.