Nova titula, možda i trener

Dvadeset deveta titula samo što nije upisana u klupske anale, konačno je slomljen otpor večitog rivala u ovosezonskim derbijima, da odbrana primata u domaćem fudbalu bude još slađa, jesenas su uzeta četiri velika boda u Ligi šampiona, kasa je puna do vrha, ključni igrači su zadržani novim ugovorima…. Pa, opet ima nešto što žulja ljude iz vrhuške evropskog i svetskog šampiona iz 1991. godine.

Sve i da su medijska nagađanja o mogućem odlasku Vladana Milojevića, dan posle neubedljive ali rutinske „presude“ komšijama, tek dizanje cene stručnjaku u čijoj eri su opet igrani LŠ i proleće u Ligi Evrope u LJutice Bogdana 1, teško da navijači crveno-belih mogu mirno da spavaju samo na pomen razlaza s nekim ko je klubu vratio dostojanstvo i stari sjaj. Jer, nije da čaršijska šuškanja nemaju baš nikakvog smisla.

Naprotiv, skoro da bilo logično da Aranđelovčanin digne „sidro“ baš posle novog trofeja u Superligi, možda i toliko čekanog pehara u Kupu, jer su verovatno i on ekipa dostigli svoj zajednički vrhunac. Obaška što nema idealnijeg trenutka od sadašnjeg za naplaćivanje svega što je uradio na klupi crveno-belih, gde god da ga odvuče zov miliona i miliona evra.

Ako ode ovog leta, otišao bi neokrnjenog ugleda, jer pitanje je s kojim kadrom bi ušao u novi takmičarski ciklus i da li bi bio u stanju da reši nemale probleme u igri, naročito vidljive ovog proleća, (ne)svesno gurane pod tepih.