Novak premijerno sa Kudlom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Napred dečaci i sva vas sreća pratila!

2. Poštovani Novače Đokoviću

   Moja malenkost tebi je poemu napisala

   i u njoj je tebe u zvezde podigla.

   Sa pravom jer si ti to svojom ličnošću zaslužio

   i optužbe zapada na račun tvog srpskog naroda olabavio.

   Pošto si ti javna uz to i svetska ličnost

   tvoje nastupe najviše pažljivo prati srpska javnost.

   Nastupajući na i van terena šalješ svima pozitivne vibracije,

   a ljudi na to većinom iskazuju divljenje i ovacije.

   Tvoje plemenite misli idu toliko daleko

   da misliš da ih iskreno prihvata svako.

   Zato si pred svetsko fudbalsko prvenstvo fudbalere Hrvatske podržao,

   kao sportaš sportašima za to si ljudsku potrebu imao.

   A oni su na tom prvenstvu ustaške pesme pevali

   i tako su od srca sebi oduška dali.

   Da su se setili da si im dao podršku

   ne bi pevali ni jednu pesmu ustašku.

   Ali to je njihova slika i prilika,

   bez stida njima je to dika.

   Kada si ove godine Masters turnir u Madridu osvojio

   ja sam celi dan proveo uz državni Hrvatski radio.

   Čekajući da tvoje finale najave

   nisam dočekao ni tvoju pobedu da objave.

   U ponoć nakon zadnjih radijskih vesti tuga je nastala,

   zbog nepravde prema tebi gorčina me je obuzela.

   Kroz glavu mi je prošlo koliko si učinio dobra,

   za obnovu poplavljene Posavine dao si sto hiljada evra.

   Dolaskom na umaški turnir dao si reklamu svima,

   predsednici Republike, turniru i organizatorima slikajući se sa njima.

   Zatim godinama Hrvatsku lepim rečima opisuješ

   čime svoju širokogrudnost pokazuješ.

   I na sve činjenice prethodno navedene

   Hrvatski državni radio ne želi tvoje ime da spomene.

   A kada se desi da izgubiš slučajno

   ta vest na radiju objavljuje se redovno.

   U intervjuu koji si nedavno dao hrvatskim medijima

   spominjao si potrebu regionalnog pomirenja i praštanja među narodima.

   Odlična ideja jer ko bi od Srba bio srećniji

   da mu u miru život svakim danom bude napredniji.

   Samo to pomirenje moralo bi biti na ravnopravnoj osnovi,

   gde glas i pravo Srba ne bi ostali snovi.

   Praštanje je svakom čoveku vrlina,

   imati snage to prihvatiti prava je milina.

   Moja je porodica nakon drugog svetskog rata oprostila stradanja

   svojih najbližih članova počiniocima zločina bez razmišljanja.

   Nastavili su sa njima živeti zajedno,

   ne spominjući šta je bilo prethodno.

   Bez nacionalne svesti jer me moji nisu tome učili

   ipak su mene sedamdesetprve i devedesetprve godine nacionalno vređali.

   Sada opraštam, radi svoje psihičke stabilnosti druge ne osuđujem,

   ali te druge koji su negativnost pokazali ne primećujem.

   U daljnjem intervjuu pričaš da Hrvatsku osećaš svojom,

   divan osećaj još samo da se oni ponose tobom.

   Ja sam devedesetih godina u zapadnoj evropi grad tražio

   da bi za svoju dušu psihički mir ostvario.

   Uza sav moj trud nisam našao ni jedan grad,

   a k’ sebi me je primio Beograd.

   Time sam uspeo svoje dostojanstvo sačuvati

   i kroz daljnji život nastavio uspravno hodati.

   Uvek kada nameravam nešto napisati ili uraditi

   razmišljam o tome kako će Beograd na to reagovati.

   Dalje govoriš kako divne ljude srećeš letujući na Jadranu,

   a ja to prihvatam za istinu.

   Jer kroz sredine kroz koje se ja krećem

   srdačne i ljubazne ljude srećem.

   U prvom osećaju koji me obuzme vibracije su pozitivne,

   a onda se upitam imaju li oni namere iskrene.

   Pitam sebe dalje gde su bili devedesetih godina

   kada je moja ličnost zbog nacionalne pripadnosti bila ugrožena.

   Dižem obe ruke da predvodnik pomirenja budeš ti

   koji će na prostor bivše zajednice međunacionalne tolerancije doneti.

   Pošto sam ne možeš međunacionalno pomirenje ostvariti

   potrebno je još ljudi drugih naroda za realizaciju pridobiti.

   Ljude koji će tvoje reči iz intervjua ponoviti,

   sa malom promenom umesto reči Hrvatska reč Srbija izgovoriti.

   Nisam siguran da bi se neko hteo tako eksponirati,

   voleo bi da grešim zbog svima nama bolje budućnosti.

   Znam da je u svakom tvom potezu ugrađena plemenitost

   i da svima želiš pomoći pokazujući ljudskost.

   Tvoje iz srca emocije koje se svetom pronose

   sadrže svima želju kao iz mojih stihova koji glase.

   Neka vam svet u kome živite

   bude svet kome se divite.

   Neka vam on bude svet ljubavi,

   da vam život olabavi.

   Ali prema realnosti mojih stihova ja sam skeptičan,

   jer ovaj svet je sve samo ne idiličan.

   On je svoje lice pokazao kada su nas bombardovali,

   kada su čast pojedincima predstavnici većine država ćutali.

   A ja i ti svako sa svoje beogradske adrese

   strepili smo da nas neka bomba ne raznese.

   Sećam se noći kada je pogođena zgrada policije

   čuvši iz porodilišta plač beba raspuklo se srce moje.

   Iako si tada bio dečak ljutnju si imao

   prema nepozvanim ljudima unutar naše zemlje koje nisi poznavao.

   A onda kada si za najveće teniske turnire stasao

   te ljude si na tribinama uočavao.

   Oni su na tvoje korektno sportsko i džentlmensko ponašanje

   uzvratili zvižducima uz nekulturno dobacivanje.

   Neki su obučeni u odelo verovatno zapadna aristokracuja

   vračali uz molitvu da ne uspe tvoja teniska kreacija.

   Sve to bilo bi smešno da nije tužno,

   jer ta uglađena gospoda po samostalnim ljudima udara snažno.

   Ja takav svet kao pojedinac ne mogu promeniti,

   ali prema njemu mogu ravnodušnost pokazati.

   Dragi Novače, ono što ja želim sebi

   to iskreno i od srca želim tebi.

   U jednoj pesmi koju sam tebi u čast napisao

   za ikonu sveta tebe sam proglasio.

   Meni je ikona osoba koja pokazuje dužno poštovanje svima,

   drži do sebe bez podilaženja i crvenu liniju ima.

   Ova ovako napisana pesma nije tebi ni drugom predavanje,

   već samo malo skretanje pažnje.

   Jer koliko god iskustva imao čovek

   do novih saznanja dolazi uvek.

   Mogao bi još pisati ali ću ovde prekinuti,

   jer ne želim na ovu temu poemu stvarati.

   Znam da ćeš nas tvoje obožavaoce nastaviti peharima radovati,

   unutar i van terena svetske manire svima pokazivati.

   U nadi da će broj slobodomisleći ljudi rasti

   zbog bolje svetske budućnosti tebe ću osmehom pozdraviti.

   Saša Ilić