Novi državni sekretar u Ministarstvu za sport nekada uspešan košarkaš i reprezentativac Srbije

Iako u 34. godini života, Kešelj je već više od dve godine u košarkaškoj penziji, u koju je otišao u dresu Crvene zvezde.

Od ranih košarkaških početaka važio je za velikog talenta i shodno predviđanjima, nije dostigao nivo vrhunskog košarkaša, uprkos tome što je u dresu Olimpijakosa osvojio Evroligu, pod vođstvom Dušana Dude Ivkovića.

Rano je ušao u seniorske vode; sa nekih 17 godina igrao je za tadašnju Avala Adu, današnju Megu, za koju su tada nastupali, između ostalog, i Tadija Dragićević, koji mu je, potom, bio kapiten u Crvenoj zvezdi, kao i Ivan Paunić.

Posle dve godina traženja košarkaškog identiteta u španskoj Đironi, odnosno nemačkom Kelnu, na poziv Svetislava Pešića 2008. godine prešao je u Crvenu zvezdu.

Već tada je imao status potencijalnog seniorskog reprezentativca Srbije. Visine 208 centimetara, atletske građe i sasvim solidne motorike, predviđan mu je brz napredak i dostignuće vrhunskog igrača.

Kao deo izuzetno talentovane generacije igrača rođenih 1988. bio je u reprezentaciji koja je 2017. osvojila zlatnu juniorsku medalju na Svetskom prvenstvu u Novom Sadu.

Još iz tog perioda seže njegovo prijateljstvo sa Miroslavom Raduljicom, ali i Stefanom Markovićem….

U Zvezdi je sarađivao sa Pešićem, koji ga je prethodno sa 18 godina odveo u Đironu. Za dve sezone u crveno-belom dresu, iako nije osvojio domaće prvenstvo niti ABA ligu, dovoljno je napredovao da je 2010. zaslužio poziv slavnog Olimpijakosa.

Oli je tada predvodio Dušan Ivković, a Kešelj je dobio povrenje u vidu trogodišnje saradnje. Tokom vremena provedenog u Atini godinu dana sarađivao je i sa Milošem Teodosićem, kao i Zoranom Ercegom.

Sa Teodosićem je imao naročito dobar odnos, međutim, tek po njegovom odlasku u CSKA, Kešelj će doživeti najveći klupski uspeh u karijeri. Iako nije bio među nosiocima igre, može se pohvaliti osvojenim peharom Evrolige.

Simblično ili ne, tek, od tog momenta usledio je pad u karijeri takvog intetiziteta da do odlaska u penziju nije dostigao nivo igre iz Olimpijakosa.

Epizoda u Valensiji, Le Manu i Asvelu verovatno se i sam nerado seća. Pokušao je, kao i mnogi, da rehabilituje karijeru u Megi. Čak je leta 2015. igrao na Letnjoj ligi u dresu Portlanda, međutim, u grčkom Lavriju, kasnije i belgijskom Ostendeu, iako u najboljim igračkim godinama, nije mogao ni da opepeli.

Povratak u Zvezdu 2017. za njega je, igrački bio poražavajući. Zbog ljubavi prema Zvezdi stoički je podnosio poziciju epizodiste, premalu minutažu i minornu ulogu, uprkos tome što je imao izgrađen košarkaški kredibilitet.

U tom periodu pokazao je i čvrstinu karaktera; nijednom u javnosti nije pokazivao koliko se teško miri sa statusom poslednjeg igrača na klupi.

Javnost je znala da mu je teško, ali je on kategorički odbijao da to i prizna.

Čak se i u igračku penziju 2019. povukao tiho, bez jakih reči i gorčine u glasu, iako je doživeo nepravdu, bez obzira na to što igrački nije bio na visokom nivou.

Nastupao je i za seniorsku reprezentaciju Srbije. Kod Dude Ivkovića je pružao možda i najbolje partije u karijeri, a na Svetskom prvenstvu 2010. u Turskoj igrao je sasvim korektno.

Bio je i među boljim protagonisitma polufinalnog duela sa domaćinom koji je Srbija izgubila u dramatičnoj završnici.

Igrao je i naredne godine na Evropskom prvenstvu, međutim, posle šampionata u Litvaniji gotovo da više nije bio pozivan.

Nakon igračkog penzionisanja ostao je u Crvenoj zvezdi kao član Predsedništva zaduženog za sportska pitanja (2021. dobio novi mandat).

Iznenađujuće ili ne, tek, na poslednjim parlamentarnim izborima našao se na listi „Zajedno možemo sve“ kao nezavisni kandidat. Nedugo zatim postao je i poslanik u novom sazivu parlamenta.

Još za vreme igračke karijere, zajedno sa Miroslavom Raduljicom, pokrenuo je privatan biznis. Kasnije je proširio interesovanja, okrenuo se i poljoprivredi (ima zasade borovnica), kao i humanitarnom radu.

Aktivan je u pomoći materijalno ugroženim porodicama na Kosovu i Metohiji.

Oženjen je i otac dvoje dece. Iz sportske je porodice, s obzirom na to da su mu roditelji bili košarkaši. Odrastao je bez oca, a oporobao se i na filmu tako što je pozajmio glas jednom crtanom junaku u filmu Ledeno doba.