Novi trener Partizana Aleksandar Stanojević nema mnogo vremena za popravku rezultata

Ako se uzme u obzir i to da je Stanojević 14. šef struke crno-belih u poslednjih 10 godina, lako se dolazi do računice da se u proseku treneri u Partizanu zadržavaju najduže deset meseci.

U praksi to znači da povratnik na klupu Partizana ima vremena samo do juna, odnosno do kraja sezone da napravi rezultat vredan pažnje. Stanojeviću ova situacija nije nepoznata pošto je u aprilu 2010. bio pod još većim pritiskom kada je prvi put seo na klupu u Humskoj.

Tada je na mestu šefa struke nasledio Gorana Stevanovića i minus od četiri boda u odnosu na Crvenu zvezdu. Prvenstvo je na kraju završio na prvom mestu, sa čak sedam bodova prednosti u odnosu na večitog rivala.

Na ruku mu je doduše išlo i rasulo na „Rajku Mitiću“ za koje je bila zaslužna uprava crveno-belih na čelu sa Vladanom Lukićem koja je bez razloga smenila trenera Vladimira Petrovića Pižona dok je ekipa bila na prvom mestu, a na njegovo mesto dovela Ratka Dostanića.

Kapital s kraja tog prvenstva Stanojević je oplodio već na leto ulaskom u Ligu šampiona, drugom i za sada poslednjom kada su u pitanju crno-beli.

U grupi sa Arsenalom, Šahtjorom i Bragom se nije proslavio pošto je učešće završeno sa nula bodova na kontu, ali je mir u kući kupila odbrana titule.

Narednog leta 2011. godine dogodilo se čuveno ispadanje od Šamroka, a na zimu i rastanak s Partizanom, pošto ovoga puta ni deset bodova prednosti u odnosu na večitog rivala nije pomoglo.

Zbog toga se u navijačkim krugovima Partizana o Stanojeviću ispredaju i bajke i priče sa ne tako srećnim krajem. Nema dileme da se on sada vraća u Humsku kao zreo, ne samo trener već i čovek. Malo ko veruje da će ponoviti „klinačke“ ispade kada je slaveći u svlačionici s igračima pevao pesme koje omalovažavaju nacionalne manjine ili večitog rivala.

Teško je poverovati i da bi novi Šamrok mogao da mu se dogodi a jedino što zabrinjava je nedostatak boljih rezultata za vreme dok nije bio u Partizanu.

Ipak, utisak je da su Stanojević i crno-beli sreli u najboljem mogućem momentu za oboje. Teško je poverovati da bi u Humskoj u ovom trenutku mogli da posegnu za bilo kojim drugim „pametnijim“ rešenjem.

U nekim kombinacijama možda bi i pronašli stručnjaka većeg renomea, ali bi onda bilo praktično nemoguće zavući ruku u već bušan „džep“ da mu se obezbedi ne samo plata, već i pojačanja.

Stanojević je po nezvaničnim računicama pristao da od Save Miloševića nasledi i njegovu platu (oko 300.000 evra godišnje), a za nove igrače je svestan da će mu na raspolaganju biti dostupni samo oni koji, kao i on do juče, traže klub.

Nema dileme ni da Stanojević posle dugogodišnjeg lutanja po dalekom Istoku ima priliku da preporodi, neki bi rekli restartuje, svoju trenersku karijeru. Spasavajući sebe ima priliku i da ponovo spase Partizan iz ambisa.

To možda i nije loša kombinacija, jer je Partizanu neophodan neko ko je gladan uspeha.

U vreme prvog mandata bio je specijalista za večite derbije i to je ono zbog čega je više nego zbog plasmana u Ligu šampiona ostao u pamćenju navijača.

Na prvom predstavljanju već je počeo da manipuliše emocijama obraćajući se takozvanoj „grobarskoj javnosti“, a pred prvi trening je pred kamerama verovatno klupski pažljivo odabrane televizije Pink tražio od igrača „više grobarskih emocija“.

Nema dileme da na kartu stare slave protiv večitog rivala želi da ponovo uđe u „srca“ navijača, a samo je pitanje da li će ovaj put umeti da balansira u granicama korektnosti.

Stara je mudrost da su najveći bili samo oni koji su uvažavani s obe strane Topčiderskog brda, a Stanoje je već jednom bio „najveći grobar među grobarima“, pa to klubu nije smetalo da ga se ratosilja posle prvog neuspeha, ako se ispadanje iz Evrope uz deset bodova prednosti nad Zvezdom uopšte tako može nazvati.

Miljković prvo pojačanje

Na prvom treningu novog šefa struke Partizana Aleksandra Stanojevića pojavio se i novi desni bek Aleksandar Miljković. Crno-belima je već duže vreme nedostajalo rešenje na ovoj poziciji, zbog čega su odlučili da se okrenu svom bivšem igraču koji se u Srbiju vraća posle sedam godina. Miljković je u međuvremenu igrao u portugalskoj Bragi, hrvatskom RNK Splitu i poljskim ekipama Međ i Alaškert.