Nula i na saldu i na terenu

Klub bez ijedne pobede u grupnoj fazi nekog UEFA takmičenja, do jučerašnjih 1:0 (1:0) u Estoniji.

Baš onako kako je pretpostavio trener crno-belih Aleksandar Stanojević, domaćin nije izašao sa belom zastavom na teren „Likekula“ stadiona.

Priličan bodovni zaostatak za vodećim tandemom, beogradski poraz od istog rivala (2:0) i upornom kišom natopljen teren nisu obeshrabrili drugoplasirani tim estonskog prvenstva.

Uprkos tome što je trener Jirgen Hen dva ponajbolja pojedinca – iskusnog veznjaka Konstantina Vasiljeva i prvog strelca Rauna Sapinena, ostavio na klupi za rezerve, Flora nije pristala na potčinjen položaj.

Nisu to bili napadi i akcije za aplauze, grešila je i ekipa iz nekadašnje sovjetske republike, ali manje od očajnih gostiju. Složeni u formaciju 4-2-3-1, bez zaraženog standardnog štopera Igora Vujačića, povređenog levog beka Ivana Obradovića i (zbog bolesti) do kraja godine izgubljenog komandanta ofanzive Bibrasa Natha, nisu bili dovoljno čvrsti u defanzivi, kreativni u manevru i opasni u završnici.

Najblaže rečeno. Završetak jednomesečnog odsustva kvaritelja tuđe igre Aleksandra Šćekića i preuzimanje dirigentske palice od strane Danila Pantića nisu doneli zamišljene benefite, a ni ostali se nisu proslavili u pokušajima da naprave čestitu šansu za gol.

Zato je Aleksandar Miler nekoliko puta pobegao konfuznoj i sporoj odbrani, u dve situacije konkretno zapretio golmanu i jednom matirao Aleksandra Popovića.

Istrčao je 24-godišnji estonski vezista iza leđa Siniše Saničanina i dalekomentni centaršut, glavom, sproveo u mrežu minut pre kraja prvog poluvremena. Kao nagradu za veći posed lopte i više prilika svog tima.

Pošto ni otvaranje drugog dela meča nije mirisalo na dobro, Partizanov šef struke je rano, u istom trenu, u borbu poslao četiri nova igrača na sredini terena – Lazara Markovića i Pavlovića, Miloša Jojića i Aleksandra Liutovca – priznavši  tako da se pokajao što je dao poverenje Šćekiću, Menigu, Pantiću i Joviću.

Rikardu Gomešu, takođe, obzirom da je juče nevidljivog golgetera zamenio golobradim Markom Milovanovićem.

Međutim, ništa i niko nije mogao, znao i umeo da promeni tok susreta.

Pojačan pritisak „parnog valjka“ svodio se na stihijske, rastrzane i jalove prelete na suprotnu polovinu igrališta, pa su nervozni Beograđani izjednačenju najbliži bili posle bombastičnog šuta Jojića, kada je Matvej Igonen paradom sačuvao sastav iz Talina.

Na vrhuncu tog beznađa, ionako često povređeni i još roviti kapiten Marković nezgodno je pao na rame posle jednog duela i 300 sekundi pre kraja regularnog vremena ostavio ekipu u kadrovskom deficitu.

U drugim okolnostima, za šest minuta nadoknade, neki drukčiji lider srpske Superlige bi čak i tako neravnopravan izbunario remi, ali ovako je morao biti surovo i otrežnjujuće kažnjen za sve što nije i jeste uradio na severu Evrope.

I zato mora svim silama da napadne Anortozis u poslednjem kolu.