Obeležena još jedna zlatna godina srpskog vaterpola

Počela je razočaravajućim plasmanima na evropskom prvenstvu u Zagrebu i svetskom šampionatu u Dohi, da bi se na najlepši način završila, osvajanjem zlatne medalje, treće u nizu, na Olimpijskim igrama u Parizu.

U prisustvu velikog broja predstavnika vaterpolo porodice, igrača, trenera, uvaženih gostiju ministra omladine i sporta Zorana Gajića, predsednika Olimpijskog komiteta Srbije Božidara Maljkovića, generalnog sekretara Đorđa Višackog, bivšeg ministra sporta i visokog funkcionera organizacije Svetsko plivanje Vanje Udovičića, potpredsednika KS Srbije Nenada Krstića i brojnih poslovnih partnera i prijatelja skup je počeo kratkim filmom podsetnikom na zlatan pariski olimpijski put.

Pozdravljajući goste predsednik Viktor Jelenić je rekao:

– Bila je to neverovatna godina sa trećim olimpijskim zlatom, uspehom koji će ostati upisan zlatnim slovima u istoriji srpskog sporta. Prvo zlato smo osvojili u Riju, čekali smo 28 godina. Bilo smo veliki favoriti i finale sa Hrvatskom smo lako dobili. Na Igrama u Tokiju već su se pojavile sumnje u snagu reprezentacije velikih imena.Bilo je pitanje šta će biti, ali je, kako je takmičenje odmicalo, sve došlo na svoje mesto. Posle gola Filipovića protiv Španije, u finalu smo Grčku rutinskom igrom pobedili.

Potom se osvrnuo na Pariz:

– Smatralo se da ćemo biti topovsko meso, da nećemo proći grupu. Ali u četvrtfinalu sa Grčkom je bio onaj sjajan gol Jakšića, protiv Amerike i Hrvatske u finalu, smo pokazali vrhunsku partiju. Imali smo kvalitet, želju i mislim da smo zlato negde i zaslužili. Znamo šta se događalo dve godine posle silaska sa scene velikih imena. Jedan od retkih koji je verovao je bio Boža Maljković koji mi je u februaru ili martu rekao da osvajamo zlato. Dodali smo uz božiju pomoć. Sada krećemo ponovo iz početka, Los Anđeles je cilj. I opet na zlato kako sam najavio i na početku priprema za Pariz. To je uvek obaveza prema svim prethodnim generacijama. Hvala predsedniku države, Vladi Srbije sponzorima koji su bili uz nas. Idemo dalje – završio je, uz najbolje želje za Novi godinu i Božićne praznike, Viktor Jelenić.

Božidar Maljković se podsetio:

– U mesnoj zajednici Ušće sam proveo skoro čitav život. Bio sam u vaterpolo trouglu, u društvu velikih igrača Mirka Sandića i Zorana Jankovića i preko puta mene bio je veliki prijatelj Dragan Gaga Solomun. Mirko me je često vozio na utakmice, objašnjavao mi čari igre, koju ni danas najbolje ne razumem. Tačno je što je Jelenić rekao. Obično je dolazio kod mene na kafu da traži lovu a ja bih mu rekao da je kod Gaje. Bio sam trener i nekada vam se javi šta će se dogoditi. Javilo mi se da će ekipa na koju niko ne računa osvojiti zlato i to sam mu rekao. Na bazenu za finale je bila malo naelektrisana atmosfera.Hrvatsku delegaciju je predvodio Plenković, našu Vučević a tada mi je prišao, da se pozdravi, stari prijatelj Ratko Rudić. Tenzija je odmah pala. Kao da su igrači to videli i odigrali sjajnu, gospodsku utakmicu sa sportskim čestitkama na kraju. Bilo je zadovoljstvo prisustvovati tome. To je prava primena kodeksa ponašanja, potvrda pravila našeg prvog predsednika generala Đukića koji je zagovarao i zdravlje i viteštvo. Želim vam da tako nastavite.

Na kraju se obratio ministar omladine i sporta Zoran Gajić:

– Kažu da je teško odbraniti osvojeno. A kako je odbraniti odbranjeno to znate samo vi. Ne znam kome je to pošlo za rukom. Vi ste šampioni na kub. Šampioni nisu samo kada pobede na turniru, u finalu. Šampioni su oni koji 365 dana 24 sata rade, ponašaju se kao najbolji na svetu. Imali ste od koga da učite, danas veterani su napravili sjajnu organizaciju. Uz košarkaški sport vi ste bili uzor nama ostalim sa organizacijom, odnosima, igračima, trenerima. Sećam se kada mi je 1997. Maljković u Atini rekao da trener kada preuzme novu ekipu vidi da mu mnogo toga nedostaje a da predsednik traži prvo mesto. I onda mu kažu ti ćeš već nešto da smisliš. I kada vi imate problem, kada se smenjuju generacije, javnost će tražiti da budete najbolji. To vi i sami očekujete i to je definicija šampiona. Naši kolektivni sportovi imaju osobinu da i kada svi ne misle isto mogu da funkcionišu zajedno. Želim vam da i dalje budete zajedno, da nastavite tako i pored problema jer će prvo mesto biti cilj.

Na scenu su stupili igrači. Umetničke slike su za odigranih preko 100 utakmica dobili: Strahinja i Viktor Rašović, Nemanja Vico (bio je odsutan), Radomir Drašović , Nemanja Ubović i Nikola Jakšić koji se zahvalio:

– Nadam se da će priznanja biti još. Godina je bila turbulentna, u Zagrebu i Dohi nismo osvojili medalje iako smo verovali u njjih. Uoči Pariza nije bilo mnogo onih koji su verovali u nas osim nas samih i naših bližnjih. Hvala im. Nadam se da je ovo novi početak iako neki završavaju reprezentativne karijere siguran sam da je ovo novi početak.

Specijalne plakete su za odigranih preko 200 utakmica dobili Sava Ranđelović, Miloš Ćuk (bio je odustan) i Dušan Mandić koji je kazao:

– Lepo je videti sve igrače, znati da smo uspeli da stignemo do priznanja i individualnih i ekipnih u tri olimpijska ciklusa. Čast je biti deo ove reprezentacije i nadam se da ćemo tako nastaviti i da će naslednici imati na koga da se ugledaju.

Nisu bili zaboravljeni ni sponzori: Uniqa osiguranje, Metalfer steel mill, Aquamarinada, Sport time Balkans i ASEE Solutinons. Plaketa je pripala i uredniku sportske redakcije RTS Zoranu Markoviću.