Obradović najbliži klupi Zvezde

Dragan Šakota je po preuzimanju ekipe krajem novembra 2019. sklopio dogovor sa klubom po kojem je na isteku prekinute sezone imao opciju da produži ugovor na još godinu dana.

Ostanak u Evroligi nakon poništavanja sezone zbog pandemije korona virusa, omogućio je crveno-belima dovoljno prostora za manevar i neke nove opcije koje su prethodno bile moguće samo pod uslovom obezbeđivanja mesta u najelitnijem evropskom rangu.

Iako klub sa Malog Kalemegdana još uvek nije postigao džentlmenski dogovor sa Šakotom, gotovo je izvesno da će se Crvenoj zvezdi i Saši Obradoviću napokon ukrstiti putevi.

Cenjenom treneru i bivšem košarkaškom asu Zvezde i naše reprezentacije ogromna je želja bila da se kao stručnjak ponovo okuša u Evroligi; opcija po kojoj bi u najelitnijem rangu mogao da predvodi voljeni klub, u kojem je stasao kao igrač, dovela je do toga da je Obradović saslušao ideje vodećih ljudi na Malom Kalemegdanu, svestan da u u potencijalne pregovore mora biti uključen i Monako, s obzirom na to da ima aktuelan ugovor sa francuskim klubom, u kojem postoji opcija izlaska ukoliko bude stigla ponuda evroligaša.

Činjenica da kontakti između Zvezde i Obradovića postoje i da su poslednjih dana vrlo intenzivni, jasno upućuje na zaključak da bi crveno-beli uskoro mogli da dobiju novo rešenje na klupi.

U jeku pandemije korona virusa, Obradović je izjavljivao kako je zadovoljan u Monaku i da sa klubom želi da bude ideolog projekta na duže staze.

Ipak, otkazivanje sezone, kako u Evroligi i Evrokupu, tako i u šampionatu Francuske, odnosno ostanak u najelitnijem klupskom rangu Crvene zvezde doveo je do obnavljanja kontakata dve strane, koji su postojali i tokom takmičarske 2019/20.

Nebojša Čović, predsednik Zvezde, imao je želju i u prethodnim sezonama da angažuje Obradovića, međutim unosan ugovor u Lokomotivi Kubanj, kasnije i pozicija ne samo trenera, već i menadžera u Monaku, predstavljali su nesavladive prepreke.

Nema sumnje da će navijači oduševljeno dočekati jednog od najomiljenijih igrača u poslednje tri decenije.

Prethodno, klub bi trebalo da se dogovori sa Šakotom koji je imao plan po kojem je bilo zacrtano da treninge sa igračima vodi do 12. juna.

Ako ili tačnije napisano, kada preuzme Crvenu zvezdu, Obradovića čeka temeljna rekonstrukcija tima bazirana na domaćim igračima.

U Zvezdi znaju da bi dokazani stručnjak u svom evroligaškom debiju upotrebio odlične konekcije i poznanstva u SAD, gde je u više navrata radio tokom Letnje lige, prilikom odabira potencijalnih pojačanja iz Amerike.

Takođe, koga god da je trenirao u inostranstvu, Obradović je insistirao na tome da sa njim u stručnom štabu bude Milenko Bogićević, srpski stručnjak rodom iz Krupnja, koji je čak 12 godina radio u Beovuku, a prethodno su sarađivali u Albi, Lokomotivi i u otkazanoj sezoni, Monaku.

Uprkos očekivanoj recesiji i rezanju budžeta za najmanje 30 odsto, Zvezda će u angažovanju Obradovića morati poprilično da se „isprisi“ jer stručnjak koji je u Lokomotivi zarađivao više od pola miliona evra godišnje, na Malom Kalemegdanu neće raditi za 200.000 evra.

U svojoj bogatoj karijeri, Obradović je već na samom startu pokazao talenat za trenerski posao osvajanjem titule u šampionatu nemačke sa Kelnom 2006. Kasnije je vodio Kijev, Turov, Albu, Donjeck, Lokomotivu i Monako.

Uspeo je i sa Donjeckom da osvoji šampionat Ukrajine, u više navrata  je sa Kelnom, Albom i Lokomotivom podizao pehare u domaćim kup takmičenjima; 2015. proglašen je za trenera godine u Nemačkoj, kao i 2018. u Evrokupu.

Medalje sa reprezentacijom

Saša Obradović je košarkom počeo da se bavi u Basku; prethodno je trenirao atletiku i bio vrlo nadaren za „kraljicu sportova“. U Crvenu zvezdu je stigao kao junior i već sa 18 godina debitovao je za prvi tim. Sa crveno-belima osvojio je dve domaće titule; bio je protagonista brojnih večitih derbija, koji su za vreme sankcija bili prečesti (u sezoni 1993/94. odigrano je više od deset međusobnih susreta). Iz Zvezde je prvo prešao u Limož, ali se brzo vratio među crveno-bele, a potom je 1994. pojačao berlinsku Albu. U nemačkom velikanu je pružao najbolje partije; osvojio Kup Radivoja Koraća i šampionat Nemačke. Dve godine igrao je za Virtus Romu, potom se 1999. vratio u Zvezdu, a onda je zajedno sa kumom Dejanom Tomaševićem sezonu proveo u podgoričkoj Budućnosti (osvojio domaću titulu). Poslednje četiri igračke godine proveo je u Kelnu u kojem je odmah i započeo trenersku karijeru. Sa reprezentacijom Jugoslavije tri puta je bio prvak Evrope; 1998. osvojio je zlato na Mundobasketu u Grčkoj, dok je 1996. na Olimpijadi u Atlanti bio srebrni. Obradović bi imao i bolju igračku karijeru, ali je najviše zbog povrede Ahilove tetive, tačnije njenog kidanja, propustio priliku da se igrački okuša u vrhunskim evropskim klubovima.