Mnogo krivaca, jedno žrtveno jagnje

Pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu završen je slučaj sudije Srđana Obradovića, proteranog na 10 godina iz srpskog fudbala zbog „iskorišćavanja službenog položaja i favorizovanja domaćeg tima“ na utakmici Spartak – Radnički (N) iz 2018. godine (čitaj nameštanja rezultata u korist Subotičana). Ali, previše toga neregualrnog se desilo pre te sporne pobede i posle golova iz dva penala i jednog direktnog isključenja gostiju da bi se moglo poverovati da su ovakva „štelovanja“ prošlost. Čak i da će to postati u skorijoj buudućnosti.

– Apsurdno mi je da sadržaj prvostepene presude nije bio dostupan javnosti, jer bismo tako dobili odgovore na sva nerešena pitanja u vezi ovog slučaja, a sramno da je isti sudija, posle pritvaranja i procesuiranja, aktiviran između te i zadnje sudijske odluke. I kao takav bio delegiran za učitelja mlađim arbitrima.

– Za drugu stvar nije odgovarao niko iz naše fudbalske organizacije, iako se očigledno radilo o klasičnoj trgovini interesa. Neko mu je tražio da preuzme krivicu na sebe i za uzvrat ponudio novi posao u FSS – kaže za Danas nekadašnji sudija visokog ranga Rade Đurović, bez posebno optimističke percepcije dalekosežnih posledica osuđivanja Jagodinca, čijim se nedelima, na kraju ove balade, bavilo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Novom Sadu.

– Ovo je prvi korak u pokazivanju nečasnim i bahatim ljudima iz fudbala da nisu nedodirljivi, a da sport nije iznad zakona koji važe za sve ostale. Međutim, nisam siguran da će se sada više, češće i bolje istraživati nameštanje utakmica u Srbiji. Pre će biti da su ostali fudbalski zločini skriveni iza jednog meča i jednog sudije, nemoćnog da sam organizuje nameštaljku, čak i da je to uradio samo iz lične koristi.

– I još nešto, ko zna koliko vremena će biti potrebno da se promeni nepisano pravilo o pomaganju klubovima, čiji ljudi sede u važnim fudbalskim organima i tamo štite njihove interese. Odnosno o odmaganju onima bez takve moći i uticaja – konstatuje naš sagovornik.

I Miroslav Radoman ostavio je traga u sudijskoj profesiji, a sada iz „penzije“ posmatra i otvoreno komentariše šta se dešava u fudbalskoj Srbiji.

– Uveren sam da je Obradović samo bio egzekutor, zadnja karika u lancu dogovaranja i neposredni izvršitelj nečije tuđe namere. Naravno, nisu odgovarali oni što su mu dali da sudi utakmicu, uprkos tome što svojim kvalitetima i rangom nije ispunjavao kriterijume za tako nešto. Jedino što je bio blizak sa ljudima iz Sudijske komisije.

Ni drugi sagovornik Dansa ne smatra da će slučaj Srđana Ogradovića pokrenuti lavinu sličnih događaja u sportu koji u sprskoj verziji ima previše elemenata kriminala.

– Daj bože da je ovo stvarno početak nečeg poštenog u našem fudbalu, pogotovo što imamo dobar fidbek na pritisak sa strane, najviše UEFA ili FIFA, ali nešto ne verujem u taj scenario. Kada bi se krenulo sa opštom istragom, Terazije 35 bi ostale prazne – poentira Radoman.