Obradovićev pomoćnik u intervjuu za španske medije: Željko je mnogo srećniji čovek od kad se vratio u Partizan

Iskijerdo je prvi put radio sa Obradovićem 1993. u Huventudu, a 2013. postao je njegov pomoćnik u Fenerbahčeu. Kada je srpski stručnjak pre dve godine ponovo preuzeo Partizan i Iskijerdo je postao član stručnog štaba crno-belih.

– Pre neki dan smo igrali u Zadru utakmicu ABA lige. Bilo je maltene tri ujutru, a u autobusu na putu od hale do aerodroma Obradović je počeo da gleda uživo neku utakmicu NBA lige. Bio sam iscrpljen, razmišljao sam samo o tome kako da dođem kući i odspavam, a on… – otkriva Iskijerdo u razgovoru za madridski dnevnik.

Španac kaže da je primetno koliko je Obradoviću značio povratak u Partizan.

– Rekao sam mu: „Mnogo si srećniji i opušteniji“. Partizan je njegov klub, vratio se u svoj grad. U Beogradu je okružen porodicom, prijateljima, ispija kafe, ide u poznate restorane – kaže Iskijerdo.

Španac dodaje da Željko Obradović živi za košarku i da je na talenat vremenom dodao ogromno iskustvo.

– Kao osoba, uvek je bio isti. Lud je za košarkom! Strastven i posvećen. Iznenađen sam energijom i strašću sa kojom nastavlja da živi za košarku. Prirodnom talentu koji je već posedovao za ovaj poziv, sada dodaje iskustvo stečeno u raznim sredinama. Zato može da predvidi šta će se dogoditi na terenu. Priča mi o utakmici koju smo sa Huventudom igrali u Leonu 1993. godine i seća se da smo napadali dva na jedan na niskom postu. To nije normalno.

Nakon više od decenije zajedničkog rada u različitim klubovima Iskijerdo i Obradović su postali i bliski prijatelji.

– Svakog leta dolazi u moju kuću u El Masnou. Proveli smo tamo mnogo sati zajedno, uživali u hrani, piću, smejali se, pričali o košarci. Naš odnos je zasnovan na poštovanju i poverenju. Željko zna da ću dati sve za njega i veoma sam zahvalan na tome kako se brine o meni, koliko me voli. Sam sam u Beogradu i on brine o meni. Ne mogu da tražim više od toga – otkriva Iskijerdo.

Španski trener otkriva da je Obradović ipak promenio svoje prioritete i da sada više voli rad sa mlađim igračima.

– Uvek me opominje da nema mladih ili starih igrača, već dobrih i loših. Priča mi o vremenu dok je bio aktivan košarkaš, o bivšoj Jugoslaviji, o Draženu Petroviću, Predragu Daniloviću, Toniju Kukoču, Dinu Rađi… Momcima koji su još kao tinejdžeri bili veoma dobri. Zahtevan je, traži dosta od mladih ljudi i ponekad se oni zbog toga žale, ali je jasan: imaćeš problem onog dana kad meni ne budeš potreban. To znači da je s tobom završio – dodao je Đosep Marija Iskijerdo.