Očaj bez roka trajanja

Poigravanje Juventusa na Nou Kampu (0:3), i blamiranje „crvenih đavola“ u Lajpcigu (3:2) i to u presudnom meču za plasman u osminu finala, možda su i najbolja ilustracija strateškog tumaranja evropskih i svetskih giganata u poslednjih pet-šest godina.

Barselona je, u odnosu na Junajted, nastavila misiju u Ligi šampiona, zahvaljujući i žrebu koji ih je svrstao u grupu sa kijevskim Dinamom i Ferencvarošem, dok je Junajted još jednom, čini se prelako, bacio milione evra neprolaskom u narednu fazu, što za njih, polako, postaje opšte mesto.

Bezvoljni, iritantno nezainteresovani, posvađani i sujetni, izabranici trenera Kumana u poslednjem meču grupne faze nisu uspeli ni da sačuvaju kredit u vidu poraza od Juventusa sa manje od tri gola razlike koji bi im garantovao prvo mesto i lakšeg rivala u osmini finala. Bezvoljnost se najbolje ogleda u igračkom bledilu Mesija, neznanju Grizmana, nemoći veznog reda i besmislu zadnje linije…

– U prvom poluvremenu se nismo pojavili na terenu. Nedostatak želje, stava, odbrane, napada… Sve je bilo loše, sve to nam je nedostajalo. Mi smo krivi. Svi koji smo igrali- poručio je preplaćeni Antoan Grizman, poslednja promašena stomilionska investicija.

Barselona još i može da nadoknadi propušteno u Ligi šampiona, dok je Mančester junajted u Lajpcigu samo potvrdio da od odlaska ser Aleksa Fergusona 2013. u klubu ne postoji struktura u menadžmentu i sportskom sektoru sposobna da na tržištu povlači vizionarske poteze.

Kiksevi kod sva tri gola Lajpciga, koje je napravila poslednja linija na čelu sa kapitenom Megvajerom, nešto su što se ne viđa ni u srpskoj ligi.

– Prvih 20-tak minuta kao da nismo bili prisutni na terenu. Dozvolili smo da olako primimo dva gola, a posle toga je sve bilo još teže. Moramo da pogledamo sebe, niko nam nije kriv- naveo je Hari Megvajer, koji je 2019. stigao na Old traford iz Lestera u rekordnom transferu za jednog štopera na svetskom nivou „teškog“ 87 miliona evra.