Očigledna nemoć u crveno-belom

Do utakmice u sredu uveče postojala su uverenja da se očigledna nemoć u Londonu neće kao preslikana indigom ponoviti i na stadionu „Rajko Mitić“ međutim na osnovu viđenog postalo je evidentno da način doživljenog debakla u Engleskoj od 5:0 sadrži gotovo identičnu formulu poražavajućih 0:4 u korist Totenhema usred Beograda.

I ne čudi, dakle, što je generacija Marka Marina, na nekadašnjoj Marakani, doživela, istorijski gledano, najubedljiviji klupski poraz na međunarodnoj sceni, identičan onome iz 1965. od Fjorentine u tadašnjem Kupu sajamskih gradova.

O potezima dela navijača Crvene zvezde koji su dvadesetak minuta pre kraja meča počeli da napuštaju stadion „Rajko Mitić“ može se polemisati, ali je nesumnjivo da su bili plod toliko loše i negledljive igre njihovih ljubimaca da su sigurno svi, iole objektivni simpatizeri, mogli da steknu utisak fizičko-tehničkog odnosa seniora i omladinaca.

U toj meri su Hari Kejn, Dele Ali, Son, Endombele… delovali superiorno da ni oni najbrži u crveno-belom dresu, poput Matea Garsije, nisu mogli ni na senku da im nagaze. O samoj fizičkoj snazi, atleticizmu i tehničkoj potkovanosti izlišno je i govoriti. Fudbaleri Zvezde imali su svega 274 kompletirana pasa, naspram Totenhemovih 630, manje od 80 onih koji su išli unapred, u odnosu na skoro 180 „pevaca“.

– Totenhem je fantastična ekipa, brza, jaka u duelima… Sve što smo uradili je ogromno iskustvo, drago mi je što je došla ovako velika ekipa u Beograd, videli smo na delu sjajne igrače, težimo da se takvim timovima približimo. Drago mi je što možemo da igramo protiv boljih od sebe, jer – da se ne lažemo – nemamo ovakve utakmice u Superligi, ne možemo da postignemo nivo trčanja i intenziteta kao u Ligi šampiona – bio je Vladan Milojević objektivan u jednom delu svog izlaganja, posle utakmice.

Zbirno primljenih devet golova iz dvomeča sa Totenhemom možda i nisu najveći problem i najvažniji utisak; da su se crveno-beli „pobili“, barem na momente i u fazama, naročito utakmice u Beogradu, odigrali otvoreno, agresivno na protivničkoj polovini, sa primesama uigranih kretnji bez i sa loptom u posedu verovatno bi i nakon 0:4, možda i ubedljivijeg poraza, dobili gromke aplauze od strane svih, više od 40 hiljada prisutnih navijača na stadionu „Rajko Mitić“.

Ovako, nerealno optimistični utisci, ne samo onih okorelih navijača, već i većine fudbalera (Borjan, Degenek, Petrović….) zasnivaju se na dvema šansama Milana Pavkova, od kojih je prva bila plod slučajnosti, a druga olako prokockana već u obrisima zbog njegovog neznanja i nesigurnosti u šut levom nogom, i jednoj generalno „nevidljivog“ Van la Pare, koji je u 44. minutu izvukao maksimum iz šuta u trku, iskosa, pogodivši stativu.

Pavkov prošao bez preloma

Osim, generalno, loše igre i rezultata u Crvenoj zvezdi su ostali zabrinuti i zbog doživljenih povreda Marka Gobeljića, Ričmonda Boaćija i Milana Pavkova. I dok se za Gobeljića i Boaćija moglo pretpostaviti da nisu teže prirode, Pavkov je posle nezgodnog doskoka odavao utisak igrača koji je teže povredio skočni zglob. Prema prvim informacijama, visoki napadač nije doživeo prelom skočnog zgloba desne noge, ali je gotovo sigurno da će pauzirati izvesno vreme.

NJegoš svesniji od većine

Struka, pogotovo ona koja čini štab Crvene zvezde, stava je da je 21-godišnji NJegoš Petrović u sredu uveče uverio fudbalsku javnost da poseduje veliki potencijal. Ima i onih koji, čini se opravdano, smatraju da igrom u manevru nije odskočio u odnosu na saigrače, ali je nesumnjivo momak iz Krupnja, ponikao u Radu, stekao dragoceno iskustvo: „Na ovom nivou je vrlo teško, ali mislim da smo prvo poluvreme odigrali korektno. Dali su prvi gol na našu grešku, da smo uspeli da iskoristimo te dve šanse u prvom poluvremenu, utakmica bi išla u potpuno drugom smeru. Ne bih komentarisao sebe i svoju igru, to ne volim. Mogu da kažem da sam presrećan jer sam debitovao kao starter u Ligi šampiona, a na šefu, saigračima i navijačima je da daju svoju procenu“, naglasio je Petrović.