Antoniju Rukavini život se naglavačke okrenuo u prošloj godini. Desni bek crno-belih za samo četiri, pet meseci prešao je put od fudbalskog anonimusa do igrača o čiji potpis su se otimali Partizan i Crvena zvezda. „Usput“ je postao standardni član zadnje linije mlade reprezentacije, s njom izborio odlazak na Evropsko prvenstvo, dobio poziv u A selekciju.
Antoniju Rukavini život se naglavačke okrenuo u prošloj godini. Desni bek crno-belih za samo četiri, pet meseci prešao je put od fudbalskog anonimusa do igrača o čiji potpis su se otimali Partizan i Crvena zvezda. „Usput“ je postao standardni član zadnje linije mlade reprezentacije, s njom izborio odlazak na Evropsko prvenstvo, dobio poziv u A selekciju…
Asprogenis u Omanu
Juče je Partizanovu ekspediciju napustio golman Nikolas Asprogenis. Ali ne, kao Nenad Đorđević, zbog promene kluba, već radi odazivanja u reprezentaciju Kipra koja u Omanu igra prijateljski susret sa domaćom selekcijom. Odmah posle susreta, čuvar mreže crno-belih krenuće natrag u Ujedinjene Arapske Emirate.
– Priča je stvarno filmska, skoro bajkovita. Koliko juče sam sanjao dan kada ću sa svojom Bežanijom ući u Superligu, igrao po livadama, imao radničku platu, a danas sam u klubu koji priznaje samo trofeje i redovno izlazi u Evropu. Čeka me šampionat Evrope za mlade, Klemente me ima na oku… Mislio sam da se takve stvari događaju samo drugima – iskren je dvadesettrogodišnji defanzivac kluba iz Humske.
Samo za Srbiju
Iako mu očeva rodbina potiče ih hrvatskih krajeva, Rukavina nema nameru da oblači dres susedne zemlje. U Fudbalskom savezu eks jugoslovenske republike postoji ideja da se fudbaler crno-belih jednog dana priključi njegovom prezimenjaku, koji je ove zime uz mnogo pompe iz Šibenika prešao u Hajduk, ali…
– Rođen sam u Srbiji, osećam se Srbinom i mogu samo da igram za zemlju u kojoj živim. Nema šansi da budem u istoj reprezentaciji sa svojim daljnim rođakom koji je rođen i igra za hrvatske klubove.
I tu nije kraj „čudima“. Rukavina je ekspresno zvanje pojačanja zamenio pozicijom u prvih 11, „izguravši“ s boka starosedeoca Rnića.
Danas sa Kazarom
Fudbaleri Partizana danas će odigrati i treću prijateljsku utakmicu od dolaska u Dubai. Posle remija sa Dnjeprom (1:1) i poraza od Salcburga (0:1), crno-beli će protiv Kazara iz Azerbejdžana pokušati da zabeleže prvu pobedu u ovoj fazi priprema. Meč počinje u 17.15 po ovdašnjem, odnosno tri sata pre po našem vremenu, a mesto dešavanja biće teren sportskog centra u Džabel Aliju, na kojem naš tim svakodnevno trenira.
– Pričaju ljudi da sam Đukićev miljenik. Glupost. Jesam imao neverovatnu sreću da dođem u Partizan kada i trener koji zna šta i koliko mogu, ali nema govora o trošenju nekakvog kredita iz mlade selekcije. Svestan sam da mi „konkurencija“ duva u vrat, kao što mi je jasno da se u klubu kakav je Partizan za dve, tri loše partije ide na klupu.
ĐUKIĆ: Marinković i Zajić sve bolji
Dva dobra druga poluvremena u prethodne dve provere naterala su trenera Đukića da razmišlja o rokadama u prvih jedanaest. Ako je suditi po pohvalama koje je izrekao na njihov račun, odnosno, radu na jučerašnjim treninzima, prvoj postavi su najbliži rezervisti Nebojša Marinković i Bojan Zajić.
– Izuzetno sam zadovoljan napretkom koji vidim kod starijeg Marinkovića. Nikada nije bio sporan njegov kvalitet, ali je primetan uspon u tzv. obaveznom delu. Sve se bolje kreće bez lopte, češće, jednostavnije i sigurnije proigrava saigrače, nudi se, preuzima odgovornost, radi defanzivu… Ozbiljno računam na njega – primećuje pozitivne promene u igri starijeg Marinkovića, koji sve više ugrožava Jovetića na poziciji najisturenijeg veznog.
Strategu crno-belih nije promakao ni ofanzivni potencijal zadnjeg veznog Zajića, koji je, za razliku od startera Nađa i Smiljanića, koristan i u igri pred protivničkim golom.
– Dobro prenosi loptu, ubacuje se iz drugog plana, šutira… Sve je bliži prvom timu – objašnjava Đukić.
Na ruku mu ide i Partizanov hornični manjak bočnih igrača koji jednako dobro rade u oba pravca, odnosno Đukićevo insistiranje na širenju igre.
– Logično je što je veliki teret na nama koji igramo uz aut liniju. Bez probijanja po bokovima nema ni razbijanja protivničkih bunkera na sredini terena domaćih protivnika. I u Evropi se tako odavno igra. Otuda toliko rada na treninzima na tom segmentu igre. Još samo da silno uvežbavanje centaršuteva materijalizujemo gol asistencijama kada dođe vreme za to. Tu je naravno i ostatak ekipe da nam pomogne. Pre svih napadači, koje nije baš lako „pogoditi“ u glavu u formaciji sa samo jednim špicem u napadu.
Velika brzina, eksplozivnost i izdržljivost često našeg sagovornika povuku u napad.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
