Od crvenog tepiha do crvenog kartona: To što je u Zvezdi postigao Bahar najmanje je mogao i njegov prethodnik – za mnogo manje para

Pitko praško ime, i kada se o njemu pronese dobar glas da ga i u osmoj deceniji ne napušta volja za poslom (vodi trećeligaša Peskaru), probudi ovde sećanja na epizodu strastvenog pušača na klupi Crvene zvezde.

Zeman došao, od vojevanja ništa

Zeman je došao na Marakanu da povede crveno-bele u sezonu 2008/09, dok su se temelji nekadašnjeg evropskog prvaka ljuljali pod teretom dugova, na restlovima predsedničkog mandata Dragana Stojkovića i izneverenih očekivanja od Dušana Bajevića, gromade jugoslovenskog fudbala, koji je iz Zvezde otišao brzo, malte ne usred utakmice.

Računalo se da će Zeman bogatim iskustvom da dosegne domete svog mlađeg zemljaka Valtera Zenge, proslavljenog golmana Intera i italijanske reprezentacije, koji je s crveno-belima 2005. bio na prtagu evropskog proleća.

S trenerom čvrstih principa nije dočekana ni jesen u Evropi. Zvezdine želje o još jednom učešću u takmičenju po grupama Kupa UEFA razvejao je u letnjim kvalifikacijama Apoel iz Nikozije. Marakanu je šokirao Nenad Mirosavljević izjednačujućim pogotkom na izdisaju drugog produžetka (3:3), kojim je kiparski tim otišao dalje zbog 2:2 kod kuće, kad je gol u gostima još imao dragocenu vrednost.

Zeman je nedugo zatim spakovao kofere. Zvezda je ponovo odigrala na poznatog trenera stranca, ali je taj put izgubila.

Sa Sa Pintom tek bio debakl

Njenim periodičnim egzibicijama s inostranim stručnjacima tu nije bio kraj. Uostalom, opekao se dvaput i Fudbalski savez Srbije, sa sumornim ostvarenjima Španca Havijera Klementea i Holanđanina Dika Advokata.

Portugalac Rikardo Sa Pinto, živopisni lik, brže se 2013. pokupio nego što je stigao, i on predstavljen zvezdašima kao vanredna pojava koja će klub posle dugo vremena da vrati na staze stare slave.

Deset godina posle upisivanja Sa Pinta, ni krivog ni dužnog, u galeriju sa istaknutim trenerskim imenima Zvezdine istorije važeće rukovodstvo crveno-belih je bilo uvereno da se najzad pogodilo sa izborom istinskog stranca, ne onih trenera s našeg područja.

Izraelca Baraka Bahara je dovela butina Milana Pavkova, koja je promenila tok Zvezdinih ambicija s detetom kluba Dejanom Stankovićem na klupi. Previše je bilo to što se Deki ni u drugoj sezoni uzastopce nije domogao Lige šampiona, u koju je odsustvo pribranosti kod junaka rušenja velikog Liverpula uvelo Makabi iz Haife i njenog trenera, a Stankovića opredelilo da podnese ostavku.

Za naslednika rešenje se našlo u svojoj kući. Miloš Milojević je prihvatio izazov da se dokaže, ali se, možda i iza njegovih leđa, u kancelariji generalnog direktora Zvezdana Terzića već kovao plan za „operaciju Bahar“. Milojeviću je javno dato obećanje da će ostati trener ako uzme titulu prvaka, a uzeo je i duplu krunu.

Tužna sudbina kum Spasoja

Ruka ruci je pružena pre šest meseci. Nije više bilo prepreka da se pred Baharom prostre crveni tepih.

Dok je Milojević odlazio s ironičnom gorčinom, primetnom i uprkos težnji da se i u toj prilici pokaže kao odani vojnik Zvezde koji zarad opšteg dobra uvažava odluku da ustupi mesto drugom, Izraelac je od rukovodećih ljudi primao oreol trenera koji pasuje proklamovanim višim pretenzijama u Evropi. Taj koji je okrutno preprečio Zvezdi na njenom stadionu put u plej-ofu za Ligu šampiona ne može a da ne bude dobar i za njenu klupu.

Danas se ispostavlja da je Bahar zaista igrao samo jedno leto kad je zbog pobeda u pripremnim utakmicama protiv značajnijih timova evropske scene razbuktana euforiju navijača i dato za pravo Terzićevoj viziji.

Danas je Bahar prošlost. Posle žutog kartona dobio je direktan crveni.

Svileni gajtan mu je iste večeri namakao Partizan pobedom u 171. večitom derbiju, u kojem su crveno-beli razočarali i u poslednjem Baharovom vođenju tima.

Zvezda sa strancem opet nije pogodila. Tužna je sudbina kum Spasoja.

Kad se podvuče crta, najveća Baharova pobeda, s obzirom da se nijedna nije desila u Ligi šampiona, jeste, kad se baci pogled na tavelu Superlige Srbije, protiv četvrtoplasiranog Novog Pazara na Marakani (2:1).

Najmanje toliko je s ovim timom mogao i prethodnik mu Milojević, a za mnogo manje para.