Od Klementea do Santarelija: Ko su najbolji, a ko najgori selektori stranci koji su vodili Srbiju 1Foto: EPA-EFE/Tomasz Wiktor

Od obnavljanja samostalnosti Srbije, 2006. godine, nekoliko stranaca je vodilo reprezentativne selekcije naše zemlje u više različitih sportova.

Nisu svi imali uspeha u tom poslu.

Najbolje se pokazao selektor odbojkašica Srbije Danijele Santareli sa kojim su srpske devojke osvojile zlatnu medalju na nedavno završenom Svetskom prvenstvu u Holandiji i Poljskoj. Najslabije su prošli fudbaleri Srbije u vreme kada su „orlove“ vodili pre toga veoma cenjeni stručnjaci, španski trener Havijer Klemente i Holanđanin Dik Advokat.

Fudbalska samostalnost Srbije počela je sa strancem – Havijerom Klementeom koji je došao umesto Ilije Petkovića koji je doživeo pravi fijasko na Mundijalu u Nemačkoj 2006. godine.

„Mali Napoleon“, kako glasi nadimak Klementea, nije se dugo zadržao na mestu selektora jer je bio neuspešan u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008. u Švajcarskoj i Austriji. Ipak, Baskijac će ostati upamćen što je 21. jula 2006. postao ne samo prvi selektor reprezentacije Srbije nego i ujedno prvi stranac u istoriji srpskog fudbala.

Na klupi „orlova“ debitovao je 16. avgusta 2006. u pobedi 3:1 u gostima na prijateljskom meču protiv Češke. Ipak, Srbija je kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2008. završila na 3. mestu, nakon iznenađujuće loših rezultata protiv slabijih reprezentacija u grupi. Fudbalski savez Srbije je 6. decembra 2007. raskinuo ugovor sa Klementeom.

Srbija je nastupala u grupi A zajedno sa Poljskom, Portugalom, Finskom, Belgijom, Kazahstanom, Jermenijom i Azerbejdžanom i zauzela je treće mesto iza Poljske i Portugala sa ukupno 24 osvojena boda, četiri manje od Poljske, a tri od Portugala. „Orlovi“ su prosuli poene u Kazahstanu, a upravo je trijumf te selekcije ostavio bez posla prepotentnog Španca.

Ni sa njegovim holandskim kolegom Dikom Advokatom se fudbalska Srbija nije usrećila. Holandski stručnjak je bio naslednik Siniše Mihajlovića i njegova želja je bila da Srbija ode na neko veliko takmičenje. Pomenuti kvalicikacioni ciklus je dobro poznat zbog incidenta sa dronom i mapom Velike Albanije koja se zavijorila nad terenom na stadionu Partizana, a koju je skinuo štoper Stefan Mitrović, a onda i po nasilju nad protivničkim fudbalerima koji nisu želeli da izađu na teren zbog straha za sopstveni život. Na sve to se nadovezao i poraz od Danske, pa iskusni stručnjak nije ni dočekao kraj kvalifikacija na klupi reprezentacije Srbije.

Nimalo lak zadatak nije imao ni rukometni selektor Toni Đerona pred sobom kada je došao na kormilo reprezentacije Srbije.

Preuzeo je ekipu koju su svi „šamarali“ kad bi s njom igrali, a na velikim takmičenjima, kad bi se i plasirala na njih, bi bila puki statista. Trebalo je pronaći pobednički gen. I on ga je pronašao.

Pod njegovom komandnom „palicom“, Orlovi su zaigrali kao nikada pre. Krasila ih je neka nova energija i borbenost, koju dugo nismo videli u njihovim očima.

Ulio im je neophodno samopouzdanje i veru da svakog mogu da dobiju na svetu. Delovalo je da znaju svaku slabu tačku protivnika i da su u stanju da je maksimalno eksploatišu. Đerona je podmladio reprezentaciju, ukazavši šansu tinejdžerima Jovici Nikoliću ili Stefanu Dodiću. U njegovoj igri se dosta toga zasniva na čvrstoj igri u odbrani i odličnim golmanima. A Srbija sve to ima. Može se reći da je u igru Srbije implementirao špansku školu rukometa koja je nadaleko poznata i čuvena zahvaljujući uspesima koje je ta selekcija ostvarila u ovom sportu u poslednjih 35 godina.

Gotovo se identične zasluge mogu prepisati Slovencu Urošu Bregaru koji je seo na klupu ženske rukometne reprezentacije Srbije u aprilu prošle godine. On je na toj funkciji zamenio Ljubomira Obradovića, sa kojim je Srbija igrala pomalo arhaični rukomet. I nije mu trebalo mnogo da zasija na užarenoj klupi naše nacionalne selekcije.

Godinu dana nakon imenovanja, uspeo je da odvede „Orlice“ na Evropsko prvenstvo koje se igra od 4. do 20. novembra ove godine u Sloveniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Tamo će igrati u B grupi protiv Danske, Švedske i Slovenije.

Sa njim su „Orlice“ igrale i Svetsko prvenstvo za žene prošle godine u Španiji, ali na istom nisu uspele da prođu u eliminacionu fazu takmičenja, te su na kraju zauzele 12. mesto na turniru.

Ipak, nijedan stranac nije ostavio takvog traga na klupi Srbije kao selektor odbojkašica Danijele Santareli. Posle najuspešnije ere u istoriji srpskog sporta a koja je pripala bivšem treneru odbojkašica Srbije Zoranu Terziću, na Odbojkaškom Savezu Srbije je bio težak zadatak sa istim ciljem – kome poveriti misiju koju je započeo Zoran Terić a u koju od prvog dana gotovo da niko nije verovao, izuzev Aleksandra Boričića i Lazara Grozdanovića. Pa ipak, izbor je pao na jednog stranca, što je u to vreme poprilično začudilo odbojkašku Srbiju.

Crni oblaci sumnje su se tih dana nadvijali nad reprezentativnom odbojkom, a kreirali su je mediji plašeći se da li će jedan stranac razumeti hemiju našeg naroda, ali i ekipe, kao i kakvu će komunikaciju ostvariti sa igračicama budući da ne zna srpski jezik.

Ono što je najvažnije je to da u Odbojkaškom Savezu nisu pogrešili, a rezulatati su odmah bili vidljivi. Santareli je kao mlad, ali smiren trener prvo poradio na igri u odbrani. Ne može se poreći da je prijem servisa „Orlica“ bolji nego ikad pre.

Zatim je na red došao napad, a tamo su sem korektorke Tijane Bogdanović prostora i lopte dobile i srednji blokeri Maja Aleksić, Mina Popović i Jovana Stevanović. Treba istaći koliko bolje serviraju „Orlice“ od kada je Italijan tu. Servis je postao važan element u igri kroz koje naše igračice generišu veliki broj lako osvojenih poena u svakom setu.

Kada se sve te kockice spoje u mozaik, onda se dobije Svetsko prvenstvo koje je upravo završeno. Naše devojke su na njemu odbranile zlato osvojeno pre četiri godine, ali su to uradile na impresivan način. Ukupno su na čitavom turniru odigrale 12 utakmica i u svih 12 su trijumfovale, a na čak devet su do pobede stigle maksimalnim rezultatom – 3:0 u setovima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari