Od „nađi menadžera“ do „plati 50.000 maraka“

Bivši fudbaler sarajevskog Željezničara, Atletiko Madrida i Verdera Rade Bogdanović potvrdio je za Danas da je i on u aprilu 1998. godine dobio ponudu da plati i tako se nađe na spisku putnika za Mundijal tog leta.

Bogdanović je u reprezentaciji Jugoslavije debitovao 1997. god na turneji po Južnoj Koreji.

– Tada sam bio igrač japanskog DŽef Junajteda, ali sam u momentu poziva bio na letovanju na Tajlandu. Odmah sam prekinuo letovanje jer mi je bila velika čast da zaigram u nacionalnom timu. Na debiju za reprezentaciju dao sam dva gola protiv Gane. Realno, šta više možete da tražite od igrača koji je prvi put u nacionalnom timu – priča Bogdanović.

Međutim, ubrzo je shvatio da su mu posle tri meča na toj turneji, uprkos golovima, vrata nacionalnog tima ipak zaključana.

– Tog leta sam prešao iz DŽef Junajteda u Atletiko Madrid, za koji sam isto na debiju, protiv Valjadolida, postigao dva gola. Transfer u Atletiko iznosio je dva miliona dolara, a obavljen je bez menadžera jer nikada nisam želeo da imam svog agenta. Ja sam ipak odrastao u komunističkom fudbalu kada nije postojala treća strana u posredovanju. Tadašnjeg trenera Atletiko Madrida Radomira Antića telefonom je pozvao jedan poznati naš trener i tražio je da priča sa mnom. On mi je rekao otprilike: „Sine, svaka čast što si iz Japana došao u Atletiko i što sjajno igraš, ali to tako ne ide. Hajde, vidi to da nađeš menadžera, onda bi mogao da budeš sa nama (u reprezentaciji – prim. aut.). Vidi da to regulišeš što pre“.

Naredna ponuda za reprezentaciju stigla mu je u aprilu 1998. godine, kada mu je za odlazak na Mundijal direktno zatražen novac.

– Našao sam se sa jednim novinarem u Skadarliji u Beogradu i on mi je ponudio da za 50.000 maraka mogu da budem na spisku. Objasnio mi je da njegov sin ide u istu školu sa detetom tadašnjeg generalnog sekretara Saveza Branka Bulatovića, te da mi apsolutno može garantovati da ću ući u reprezentaciju. Objasnio mi je i koje je sve fudbalere uspeo da ubaci kao i ko će se sve naći na spisku njegovom zaslugom. Odmah sam odbio tu ponudu jer nikada nisam želeo da na taj način uđem u nacionalni tim, a kasnije sam se uverio da su oni koje je pominjao zaigrali u reprezentaciji.

Navodi i da nikada nije ni očekivao da bude prvi napadač u nacionalnom timu, ali da ne shvata zašto ga niko posle od zvaničnika Saveza nije ni pozvao.

– Razumem da na turneju po Južnoj Koreji mnogi nisu hteli da idu, pa da su me se zato setili. Ali, kada postigneš golove i odigraš odlično, zaista nije normalno da posle niko ni ne računa na tebe. Nije sporno da je tada konkurencija bila veoma jaka, ali sada neka svako sam za sebe razmisli da li je logično da me nije bilo ni na širem spisku iako sam igrao u Atletiko Madridu, a zna se kakve je tada rezultate imao taj klub.

Bogdanović zaključuje da nije jedini koji je imao ovakvo iskustvo sa nacionalnim timom.

– Lično znam da su Dejanu Petkoviću tražili novac da bi igrao i da im zato smeta što on to neće da zaboravi. Nije Rambo jedini, ima još fudbalera za koje znam, ali nije u redu da im sada pominjem imena. Vidim da se zbog Ramba javljaju ljudi koji prete da će „otvoriti fajlove“. Ja im poručujem da im je bolje da ćute jer ću u suprotnom ja odlučiti da progovorim o svim imenima i svemu što znam – zaključuje Bogdanović.

Ni danas nije drugačije

– I ova današnja reprezentacija je satkana od menadžera primitivaca koji guraju svoje igrače. To su nažalost činjenice i to može svako da vidi. Mi smo takva država da su svojevremeno crnogorskim fudbalerima falsifikovala godišta, pa čak i pasoši. Danas o njima pogrdno pričaju, ali nekada su u klubovima i Savezu sedela komunistička gospoda, a od 1992. je na njihova mesta došao totalno drugi soj ljudi, uglavnom primitivnih – navodi Bogdanović.

Platio hotel „slepom putniku“ iz Saveza

– Kada sam dobio poziv za turneju po Južnoj Koreji samostalno sam platio avionsku kartu do Tokija, vizu, kao i sve ostale putne troškove. Nisam ni očekivao da mi to nadoknade, želeo sam da igram za svoju zemlju. Međutim, kada sam stigao u hotel ispostavilo se da moram platim i smeštaj. Savez je sa sobom poveo „slepog putnika“, odnosno jednog novinara koji nije bio planiran u delegaciji, pa su ga smestili u sobu u kojoj je trebalo da budem – objašnjava Bogdanović.