Od pionira Golca do gazde Šolaka

„Kolevka fudbala“ primila je više desetina Srba, a oni su sa više ili manje uspeha branili, nameštali i davali golove po terenima Premijer lige i Čempionšipa, trenirali ekipe i vodili klubove. Put im je prokrčio pionirski transfer Ivana Golca iz Partizana u Sautempton 1978. godine, upamćen još i kao  jedan od prvih dolazaka stranih fudbalera na privremeni rad u Engleskoj.

– U početku su me posmatrali kao neki egzotični fudbalski „primerak“. Sećam se ispijanja kafe sa trenerom, cimerom i fizioterapeutom posle prijateljske utakmice u Briselu, kada su me pitali „Šta je to Jugoslavija?“ i u neverici slušali dok  sam im pričao da na celoj planeti nema i nikada neće biti veličanstvenije zemlje, gde se živi tako divno i spokojno. Utopistički im je zvučala i moja tvrdnja da smo toliko vojno, ekonomski, kulturno, sportski… moćni da se sa naših 22 miliona stanovnika možemo nositi i sa većima od sebe. Kao da je juče bilo, pamtim arogantan ulazak prepotentnog Stiva Vilijamsa u svlačionicu. Kada mi je prišao i pružio ruku, uz kurtoazne fraze, a pre toga, neznajući za moje solidno znanje engleskog, podrugljivo dobacio ostalima „Vidim, imamo novog indijanca“… Posle mesec dana izborio sam se za isti tretman kao on, a menadžeri mog i svih drugih klubova zvali su me za mišljenje o svakom našem fudbaleru za kog su iole bili zainteresovani. Čak i kada sam napustio Englesku – prebira po sećanju, za Danas, nekadašnji bek „svetaca“, sa 144 ligaške utakmice i četiri postignuta gola u petogodišnjm mandatu na „Sent Meriju“, uz još 24 upisana meča u periodu 1984-1986.

Finalista Liga kupa na Vembliju 1979. godine, Sautemptonov čvrst oslonac u pohodu na nikada ponovljeno drugo mesto u prvenstvu Engleske iz 1984, njegov zvanično najbolji igrač 1981. (pored zdravog i pravog superstara Kevina Kigena), nesuđeno pojačanje Liverpula i Totenhema, potonji član Mančester sitija, Burnmauta i Portsmauta ima racionalno objašnjenje zašto su u Engleskoj najbolje prolazili i najduže ostajali srpski igrači defanzivnih karakteristika.

– Engleski fudbal je za vukove u ljudskoj koži. Kada bi samo ljudi mogli da vide snimak sudara Totenhemovog golmana našeg porekla, Milije Aleksića, i igrača Mančester junajteda iz 1979… Polomljena su mu rebra i toliko povređena kolena da se godinu i po dana nije vraćao na teren, a sudija nije ni zaustavio igru… Danas nema baš toliko grubosti, ali i dalje ima mesta samo za fizički jake, spartanski izdržljive i mentalno snažne igrače. Ne može svako podesiti telo i namestiti glavu na četiri meča u šest dana, za vreme tradicionalnog božićnog fudbalskog ludila, ili odigrati tri utakmice u četiri nepuna dana, kao što sam ja sa mojim Sautemptonom. Engleska nije ni za veziste i centarfore navikle da se šetkaju po terenu i čekaju na svoj red za igru, što je hronični generalni problem u fudbalskom vaspitavanju naših igrača. I tamo postoje ključni pojedinci, ali geniji nisu pošteđeni rada i trčanja – prepričava iz prve ruke jedini srpski vlasnik engleske trenerske licence „A“ kategorije, raspoložen da zemljaku Šolaku, „čista srca i iskrenih namera“ objasni zašto je Sautempton „porodičan“ klub, sa specifičnim i posebno odanim navijačima, uz želju da ga vrati u vrh engleskog fudbala.

Potonji primeri potvrđuju reči čoveka čija je stručnost kraj terena donela jedini (Kup) trofej u istoriji škotskog Dandi junajteda, jer su Nemanja Vidić, kao neustrašivi štoper i kapiten Mančester junajteda, Branislav Ivanović iz zadnje linije Čelsija, Aleksandar Kolarov u vreme nošenja dresa Mančester sitija i još aktuelni zadnji vezni MJ, Nemanja Matić, ostavili najdublji ostrvski trag od svih Srba.

Od Borote do Dan Tane

U različitim razdobljima, englesku travu su gazili ili još gaze srpski: GOLMANI Petar Borota (Čelsi), Radojko Avramović (Nots Kaunti), Vladimir Stojković (Vigan, Notingem Forest) i Saša Ilić (Čarlton): DEFANZIVCI: Radomir Antić (Luton), Nikola Jovanović (Mančester junajted), Matija Nastasić (Mančester siti), Goran Bunjevčević (Totenhem); VEZISTI: Saša Ćurčić (Aston Vila, Bolton, Kristal Palas), Slaviša Jokanović (Čelsi), Nenad Milijaš (Vulverhemptom), Filip Đuričić, Dušan Tadić (Sautempton), Marko Grujić, Lazar Marković, Milan Jovanović (Liverpul), Radosav Petrović (Blekburn), Zoran Tošić, Adem Ljajić (Mančetser junajted), Luka Milivojević (Kristal Palas), Zvonimir Vukić, Ognjen Koroman (Portsmut) : NAPADAČI: Aleksandar Mitrović (Njukasl, Fulam), Savo Milošević (Aston Vila), Nikola Žigić (Birmingam), Mateja Kežman (Čelsi)… Kao TRENERI su radili ili rade Slaviša Jokanović (Votford, Fulam, Šefild) i Veljko Paunović (Reding), dok su VLASNICI/PREDSEDNICI klubova pre Šolaka bili Milan Mandarić (Potrtsmut, Lester, Šefild) i Dobrivoje Tanasijević (Brentford).