Od podstanara do trofeja

Da bi posle dobijanja krova nad glavom i opštinskog poklona „za useljenje“, u vidu prava na upravljanje novim plivalištem, počeo sa pomeranjem granica. Prvi trofej u istoriji „čivijaša“ nije jedini, ali jeste najopipljiviji dokaz da su gandijevsko strpljenje i rudarski rad imali smisla.

– Od osnivanja kluba 1990. godine do 2004, VK Šabac je živeo i radio na bazenu u svom gradu, a onda je ostao bez njega i sve do povratka na staru adresu samo preživljavao. Taj period seljakanja od Beograda, preko Novog Sada i Obrenovca, do Kragujevca izdržan je samo zahvaljujući drugarstvu i fanatizmu ljudi iz kluba – ovako predsednik Skupštine VKŠ Nenad Živanović počinje priču o vaskrsavanju „dželata“ Radničkog i večitog favorita Partizana, na finalnom turniru u Zrenjaninu.

Kada je grad svom snagom stao iza svog kluba, a ovome omogućeno da sam prihoduje sredstva potrebna za normalno funkcionisanje, uprava je učinila je ono što je do nje.

– Dugujemo ogromnu zahvalnost gradu, jer bez dobijanja bazena na upravljanje teško da bismo mogli da budemo rentabilni. Ovako nam je pružena mogućnost da poslujemo u plusu, da nam prvi tim, ženska ekipa i oko 500 dečice u našoj školi vaterpola i plivanja nesmetano treniraju i igraju, a plate i stipendije se na vreme isplaćuju. Kada pregovaramo s mogućim pojačanjima obećavamo samo ono što možemo da ispunimo, a preuzete obaveze na vreme izmirujemo. Koliko je ovo zdrava sredina potvrđuje to što je naš olimpijski šampion Gojko Pijetlović izabrao baš Šabac za mesto povratka u Srbiju. I sugrađani su prepoznali naše dobre namere i trud, pa ih ima u proseku od 800 do 1.000 na svakom meču, bez obzira na vrstu takmičenja i ime protivnika. Najgledaniji smo vaterpolo klub u zemlji, regionu, a možda i u Evropi, a ponosimo se i time što je oko 3.000 klinaca besplatno naučilo da pliva na našem bazenu – s razlogom se hvali ključni čovek osvajača prvog trofeja u aktuelnoj sezoni srpskog klupskog vaterpola i poručuje ostalima u zemlji da se ugledaju na ovu simbiozu lokalne samouprave i jednog vaterpolo kolektiva.

Uz želju da Šabac dobije organizaciju završnice nekog domaćeg takmičenja i(li) bude domaćin jedne zvanične utakmice A reprezentacije, tj. postane stabilan i veliki vaterpolo centar.

Trener Mirović: Pijetlović je više od kapitena

Što su klupski čelnici zamislili i poželeli to su prošlog vikenda napravili trener Miodrag Mirović i njegova „zelena“ ekipa, prosečne starosti od 19,5 godina.

– Četiri i po meseca smo se spremali za te dve utakmice, očigledno uspevši da tempiramo formu za ključne borbe u Kupu. Gojko Pijetlović je mnogo više od kapitena i važnog faktora stabilnosti u igri, jer su njegovo znanje, iskustvo i posebno angažovanje u radu sa golmanima, sjajan primer i veliki podstrek mladićima oko njega, od kojih je nekolicina na širim spiskovima A selekcije. Uopšte nije bilo lako preći ovaj put, ali igrači su se držali dogovora, iskazali ogromnu želju, maksimalno se borili za zajednički cilj i sve vreme se držali kao prava grupa. Nadam se da će ostati takvi u pokušaju da se zadržimo u društvu najboljih u regionalnoj ligi i ponovimo ili prebacimo plasman iz prošlog prvenstva Srbije. Verujem u njih, moj stručni štab i upravu, koja nam je omogućila da se u normalnim uslovima bavimo svojim poslom – ima još ambicija strateg Šapčana.