Od prečke Mijatovića do gola Šaćirija: Koji su najveći brodolomi i ko su upamćeni tragičari srpske fudbalske reprezentacije (VIDEO)

Uglavnom su to bili trenuci naših tragedija na istim, fudbalska Srbija još uvek čeka na uspeh na najvećoj fudbalskoj smotri.

Svakako da je prečka Mijatovića protiv Holandije u osmini finala Mundijala u Francuskoj 1998. godini još uvek „svež“ ljubiteljima fudbala u Srbiji.

Imali smo tragičare i na na Mundijalu u Južnoj Africi 2010. godine. Na pomenutom šampionatu reprezentativci su iz neobjašnjenih razloga počeli da igraju u svom šesnaestercu rukom pa su tako Gana i Nemačka dobili poklon penale kada su igrali protiv „Orlova“.

I dok je Gana pokon oberučke iskoristila, protiv Nemačke se pojavio heroj – golman Vladimir Stojković, koji je zaustavio udarac Lukasa Podolskog sa bele tačke.

To je značajno doprinelo pobedi Srbije protiv „pancera“ od 1:0, ali nas ni ta pobeda nije odvela u osminu finala pošto smo u u poslednjem kolu odigrali samo 2:2 protiv Australije, a jedino nas je pobeda vodila u nokaut fazu takmičenja.

Ni pre četiri godine u Rusiji nismo prošli bez tragičara.

Čitava poslednja linija našeg tima je žestoko podbacila u odlučujućem meču u grupi protiv Švajcarske.

Prvo se štoper Branislav Ivanović uplašio šuta Granita Džake, okrenuvši leđa i spustivši se skoro kroz na travu pri čemu je značajno doprineo da njegov šut uđe u našu mrežu umesto da ostane na nogama kako bi ga lopta pogodila što bi značilo da je izblokirao šut, a još je veća greška bila Duška Tošića koji je nakon kornera Srbije duž celog terena jurio za brzonogim Đerdanom Šaćirijem i na kraju ga ni nije stigao pa je Srbija primila drugi gol na meču koji je dneo poraz izabranicima Mladena Krstajića, a samim tim i eliminaciju već u grupnoj fazi takmičenja.

Umesto suludog pokušaja da sustigne Šaćirija, mogao je da mu ukliza sa leđa na sredini terena po cenu crvenog kartona, ali je sledio meč protiv velikog Brazila u grupi i verovatno je želeo da zaigra protiv Nejmara i drugova u meču njegove karijere.

Interes ekipe je podredio ličnom i Srbija se vratila kući pre nego sto su navijači to želeli.

Ali Mundijal u Rusiji nije ništa bitno drugačiji od svih ostalih velikih takmičenja na kojima smo učestvovali u poslednjih 20 i više godina.

Doduše na Evropskim se prvenstvima ni nismo pojavili od onog EURA 2000. godine u Belgiji i Holandiji što je posebna sramota, a kako smo igrali na Mundijalima u ovom veku, bolje da se nismo na ista ni planirali.

Na Mundijalu 2006. godine u Nemačkoj smo završili na poslednjem, 32. mestu, ali su se naši reprezentativci sa istog vratili potpuno posvađani.

Atmosfera u ekipi nam je bila narušena i četiri godine kasnije u Južnoj Africi, pa sada ljubitelji fudbala u Srbiji sa velikom željom iščekuju Mundijal u Kataru jer je isti prilika za veliko iskupljenje.

Pre svega to garantuje ime i prezime selektora. Dragan Stojković je selektor koga cela nacija obožava, a to je pre njega samo Radomiru Antiću pošlo za rukom.

On ima autoritet koji neće lako prokockati. Sada je po prvi put čini da pre Mundijala možemo jasno reći da će atmosfera tima na istom biti na vrhunskom nivou.

Srbija je pod vođstvom popularnog Piksija značajno ojačala, toliko da se sada nas plaše fudbalske velesile. Usadio je u igrače pobednički mentalitet i niko nema dileme u to da će Katar biti kruna njihovog zajedničkog rada.

Nacija jedva čeka Svetsko prvenstvo jer se po prvi put s pravom nada da tamo Srbija može da bude značajan faktor, a ne puki učesnik najveće fudbalske smotre na svetu.