Od "rukija" do zvezde

Od 1989. kad je debitovao za Los Anđeles Lejkerse, njegov način ponašanja, harizma, duhovitost i otvorenost toplo su prihvaćeni od saigrača, pogotovo onih najuspešnijih nalik Medžiku Džonsonu. Divac je u Americi stekao afirmaciju o kojoj verovatno nije mogao ni da sanja kad je počeo da se bavi košarkom.

Život u Kaliforniji mu je izuzetno prijao, toliko, da je rešio da se tamo i nastani i 2016. vrati u ulozi generalnog menadžera Sakramenta. Dokaz tome jesu i opredeljenja njegove dece Luke, Matije i Petre da u Americi studiraju i tamo započnu samostalne karijere. Divac je tokom igračke karijere u uglednim američkim košarkašima, Medžiku DŽonsonu, Glenu Rajsu i Krisu Veberu, stekao velike prijatelje, sa kojima i danas neguje veoma prisne odnose. Život u Americi za Divca je bio vrlo plodonosan u stvaralačkom smislu, što je i jedna od odlika američkog društva, da svakome ko na tome radi, omogući „pet minuta“ za ostvarenje svojih snova.

– Moj period adaptacije na Ameriku trajao je znatno kraće zahvaljujući velikoj podršci američkih košarkaša, koji su imali apsolutno razumevanje za većinu problema sa kojima se susretao jedan ruki iz Evrope – često je Divac tokom karijere isticao značaj saigrača tokom njegovih prvih godina u SAD.
Kao jedan od razloga povratka u Ameriku Divac je naveo i da je tokom igračke karijere u Lejkersima, Šarlotu i Sakramentu stekao puno prijatelja u NBA, među kojima je posebno istakao Grega Popovića, čuvenog trenera San Antonija, koji je po ocu takođe Srbin.

– Sve vreme, od momenta kad sam napustio Ameriku i vratio se u Evropu, ostao sam u odličnim odnosima sa svim prijateljima koje sam stekao tokom igračkih dana u NBA. Jedan od njih danas je zapravo živa ikona NBA lige, čovek koji je imao apsolutnu viziju kako i kom pravcu igra treba da se razvija. U pitanju je Greg Popović, čovek zbog kojeg sam i odlučio da dođem u LA Lejkerse. On je prvi započeo košarkaška istraživanja izvan Amerike, još početkom 1980-ih godina. Popović je bio najveći razlog dolaska prvog većeg talasa evropskih igrača 1989. godine. Kad sam se vratio u Ameriku, imao sam priliku da porazgovaram sa njim o tome i bio sam izuzetno srećan kad sam video njegovu reakciju. Znate, on je čovek koji je uvek spreman da vam udeli neki koristan savet, a oni su zlata vredni kad dolaze od jedne takve ljudske veličine – dočarao je Divac Popovićevu trenersku i ljudsku veličinu.

Govoreći o samoj Ligi i njenom razvitku, Divac je uvek isticao veliku zahvalnost američkim košarkašima koji su igrali 1960-ih i 1970-ih godina.

– Moramo da budemo zahvalni svim tim momcima koji su igrali 1960-ih i 1970-ih godina, koji su napravili temelj NBA lige, koja je danas ubedljivo najbolje košarkaško takmičenje na svetu. Nastupajući za LA Lejkerse puno toga sam naučio od Medžika Džonsona, a jedna od najvećih lekcija odnosila se na to da je snaga jednog tima u tome da saigrača učiniš boljim nego što je bio pre dolaska u ekipu. Takvim pristupom stekao sam puno poštovanje od saigrača, a i sam sam ih mnogo više respektovao.

Divac je u Americi ostavio pečat i zbog načina na koji je glumio faul u napadu – takozvani floping Vlade je patentirao zbog Šejkila O Nila.

– To nije nikakva tajna, floping sam primenjivao zbog Šejkila O Nila, njega je zaista bilo preteško čuvati. To je bio jedini način da skrenem pažnju sudijama na dešavanja u reketu, dok smo vodili duele. Bilo je zabavno, ujedno mi je i drago što su se pravila promenila, pošto su kasnije momci preterivali u tome.

Trejd iz 1996. u kome je Kobi Brajant prosleđen Lejkersima u zamenu za Divca, koji je stigao u Šarlot, u potpunosti je promenio istoriju jezerdžija.

– Kuriozitet je da smo nas dvojica, posle svega, bili saigrači u Lejkersima u sezoni 2004/05. To mi je nekako predstavljalo kraj kruga; prošao sam sve i na kraju došao do toga da sa Brajantom u timu završavam polako igračku karijeru. Bilo je veoma zabavno biti saigrač jednom od najboljih košarkaša svih vremena. Brajanta izuzetno poštujem, on je najtalentovaniji košarkaš sa kojim sam ikada igrao. Igrajući sa Krisom Veberom, Medžikom Džonsonom i Glenom Rajsom u njima sam stekao izuzetne prijatelje i to je zapravo najveće bogatstvo koje sam stekao živeći u Americi.

Prijateljstvo između Divca i Medžika Džonsona razvilo se bukvalno od prvog dana njihove saradnje u Lejkersima.

– Kad sam došao u Lejkerse 1989. za mene je bilo od suštinske važnosti da uspostavim konverzaciju sa saigračima. Nisam govorio engleski, zapravo nikad ga nisam koristio do dolaska u Ameriku. Danas mi je jasno koliko je mojim saigračima tada bilo teško da me razumeju. Ko zna našta je moj engleski tada ličio. Medžik se u tim trenucima postavio kao pravi lider; maksimalno se zauzeo da mi pomogne i olakša konverzaciju sa saigračima i to je, ispostaviće se, bio trenutak kad smo počeli da gradimo naše prijateljstvo – kaže Divac, koji nikada nije zaboravio koliko mu je Medžik DŽonson, kao možda i personifikacija američkog društva, pomogao na početku igračke karijere.

Tokom vremena provedenog u Lejkersima, Divčevu popularnost i marketinški potencijal primetila je američka televizijska industrija. Divac se pojavljivao nekoliko puta u los-anđeleskim večernjim emisijama kao što su Šou Arsenija Hala i Veče sa Džejom Lenoom. Takođe, pojavio se u američkim komedijama Bračne vode i Trener kao i kratko emitovanom serijom Dobri sportovi, sa Farom Fosit u glavnoj ulozi. Na velikom platnu Divac se pojavio u filmovima sa košarkaškim temama: Edi, Svemirski basket i Džuana Men.

O prijateljstvu izgrađenom u igračkim danima u Americi možda i najbolje svedoči oproštaj Divca od košarke, koji je organizovao tako što je napravio seriju događaja, od 21. do 23. septembra 2007. u Beogradu i rodnom Prijepolju. Svečanosti u Beogradu prethodila je humanitarna akcija Možeš i ti. Akciji su se pridružili i bivši saigrači Kris Veber, Glen Rajs, Predrag Stojaković, Skot Polard, Toni Kukoč kao i političari, umetnici i kraljevska porodica Karađorđevića. Spektakl u Beogradu održan je pred oko 10.000 ljudi ispred zgrade Narodne skupštine. Sakramento kingsi su 31. marta 2009. povukli iz upotrebe broj 21, koji je Divac nosio dok je igrao za taj klub.

Podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD