Od Sente do Pariza, bože zdravlja: Ivana Vuleta treća ikada u skoku udalj, a jedina Evropljanka na pet olimpijskih igara

I poneće najzad, sva je prilika, srpsku zastavu na svečanom otvaranju, jedinstvenom po tome što se neće kao uvek dosad defilovati pod tribinama već na lađama koje plove Senom.

Prvi put će biti olimpijka s muževljevim prezimenom (devojačko Španović), kojim se već istakla kao pobednica u svojoj disciplini u Dijamantskoj ligi i zlatnim medaljama na Svetskom dvoranskom prvenstvu u Beogradu i Evropskom šampionatu u Minhenu prošle godine i bronzom na Prvenstvu Evrope u dvorani u Istanbulu pre nepunih pet meseci.

Na debi u Pekingu kao sveža juniorska prvakinja sveta

Olimpijsku normu je stekla sa 6,86 m iz trećeg pokušaja na stadionu „Luj Drugi” u Monaku, na trećem takmičenju u skoku udalj za žene u ovoj sezoni Dijamantske lige. To joj je i najdalji domet ove godine.

Sa 6,95 u poslednjoj, šestoj seriji ličnim rekordom se istakla 21-godišnja Italijanka Larisa Japikino, koja je najuspešnija bila i u Firenci sa 6,79 (Vuleta sedma sa 6,42) i u Stokholmu sa 6,69 (treća sa 6,58).

Doveče je bez italijanske atletičarke nadmetanje na Olimpijskom stadionu u Londonu, gde se Španovićeva 2012. prvi put ogledala u najvećem finalu (osmo mesto sa 6,35).

Na letnjim igrama je debitovala s 18 godina u pekinškom „Ptičjem gnezdu” 2008. Vizu je izvadila na državnom prvenstvu za juniore u Senti, dva meseca pre prve olimpijade u Kini. Sa 6,65 popravila je juniorski nacionalni rekord, nadmašujući normu za pet centimetara.

Nedugo zatim u Bidgošću je postala svetska juniorska prvakinja sa 6,61.

U Tokiju izmaklo najjeftinije zlato

U kvalifikacijama u Pekingu, kao ubedljivo najmlađa među 38 takmičarki, skočila je 6,30, što je bila 30. dužina ukupno (granica za finale 6,75).

U Riju 2016. osvojena je prva olimpijska medalja (bronza sa 7,08).

U Tokiju 2021. Španovićeva je podbacila. U finalu, u kojem nijedna nije blistala, zauzela je četvrto mesto sa 6,91, devet centimetara lošije od skoka kojim je bila najbolja u kvalifikacijama. S tih 7,00 u poslednjoj seriji Nemica Malaika Mihambo se okitila najsjajnijim odličjem.

Samo jedan skakač sa pet učešća

Vuleta u gradu svetlosti staje rame uz rame s još samo dve atletičarke koje su na olimpijskim igrama skakale po pet puta.

Vili Braun Vajt (1939-2007) ne samo da je u Melburnu 1956. debitovala sa 16 godina nego je postala prva Amerikanka koja je u skoku udalj uzela medalju. I na sledeće četiri smotre je bila finalistkinja, ali nijednom među prvih deset. Srebro ima i iz Tokija 1964 – u štefeti 4×100.

Džeki Edvards je rođena na Jamajci 1970, ali se takmičila za Bahame. Prvi put je učestvovala u Barseloni 1992. pa redom. Najbolji plasman je imala u Sidneju 2000 (šesta), kad je jedini put i ušla u finale. U Pekingu, na svojoj petoj olimpijadi, a Vuletinoj prvoj, ostala je bez plasmana u kvalifikacijama.

U skoku udalj za muškarce samo je sovjetski atletičar Igor Aramovič Ter-Ovanesjan (1938), po ocu Jermen, po majci Ukrajinac, učestvovao pet puta, od Melburna 1958. do Minhena 1972. kao i Vili Braun Vajt. Bronze ima iz Rima 1960. i Tokija 1964.

Kad je Amerikanac Bob Bimon u Sijudad Meksiku 1968. leteo neverovatnih 8,90, zauzeo je četvrto mesto s 8,12.

Bio je evropski prvak i na Stadionu JNA u Beogradu 1962.

Rame uz rame s Oliverom Jevtić i Draganom Tomašević

Među našim atletičarima s pet učešća se diče Olivera Jevtić, koja je na debiju u Sidneju trčala na 5.000 i na 10.000, a nadalje maraton, i Dragana Tomašević u bacanju diska (2004-2021).

Branko Zorko je ogledanja na 1.500 počeo u jugoslovenskom olimpijskom timu u Seulu 1988, a zatim se takmičio pod hrvatskom zastavom.

Nekadašnji svetski juniorski šampion i evropski prvak u skoku uvis Dragutin Topić je prednjači sa šest učešća (1992-2012, najbolji plasman četvrto mesto u Atlanti 1996).

Šest puta je učesnik bio i strelac Stevan Pletikosić (1992-2008, 2016), bronzani sa debija u Barseloni.

Neprikosnovena je njegova koleginica po sportu Jasna Šekarić sa sedam (1988-2012). Osvajač je zlata i bronze u Seulu, a srebra u Barseloni, Sidneju i Atini 2004. Imala je normu i za Rio 2016, ali se Streljački savez Srbije, kao imalac kvota, odlučio za nove nade.