Od svih vrlina najveća je bila vizionarstvo

Najveći i najbolji košarkaški funkcioner kojeg je Srbija ikada imala ostavio je nemerljiv doprinos u napretku košarke kao igre na planetarnom nivou. Na čelu FIBA od 1976. do 2002, doprineo je korenitim promenama igre pod obručima i bio jedan od ključnih ljudi u približavanju NBA sa svetskom košarkom.

Bio je jedan od osnivača Košarkaškog kluba Crvena zvezda, reprezentativac Jugoslavije, uspešan trener (osvojio četiri titule na čelu struke, OKK Beograda i italijanskog Kantua), član Međunarodnog olimpijskog komiteta i Kuće slavnih.

U košarku se zaljubio neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata, igrajući je često na Tašmajdanu zajedno sa Srđanom Mrkušićem, čuvenim golmanom Crvene zvezde.

Ipak, za kolevku srpske i jugoslovenske košarke smatrao je Kalemegdan, na kojem je zajedno sa Nebojšom Popovićem, Rašom Šaperom i Acom Nikolićem učestvovao u pravljenju prvog košarkaškog stadiona, ali i stvaranju Sportskog društva Crvena zvezda.

U crveno-belom dresu osvojio je tri titule, a potom je dve godine igrao za Partizan. Stanković je bio i član prve jugoslovenske reprezentacije koja je učestvovala na Svetskom prvenstvu u Buenos Ajresu.

Tri godine kasnije, 1953. bio je u sastavu reprezentacije koja je zauzimanjem šestog mesta u Evropi zabeležila prvi značajniji rezultat. Iste godine započeo je vrlo uspešnu trenersku karijeru u OKK Beogradu, u kojem je ostao 13 godina, osvojivši tri državne titule, ujedno otkrivši talenat čuvenog Radivoja Koraća.

– Bili smo veliki prijatelji. Od njega je moglo puno toga da se nauči. To je bio čovek sa desetinama vrlina, a najveća je bila vizionarstvo. Znao je kako i na koji način košarka može da se poboljša; uvek je bio spreman da sasluša, ali je na kraju merio po svojim kriterijumima. Zahvaljujući njemu i gospodinu Šternu (nekadašnji komesar NBA lige) došlo je do približavanja NBA i FIBA i prvog učešća Drim tima 1992. na Olimpijskim igrama u Barseloni – naglasio je Vlada Stanković, novinar koji je sa Borom bio u višedecenijskom prijateljstvu.

Uspešnu u karijeru na polju unapređenja košarkaške igre Stanković je započeo 1958. godine kada je pozvan u komisiju za evropske kupove, a od 1969. je bio stalno zaposlen u svetskoj košarkaškoj organizaciji.

Posle osam godine rada u FIBA i nakon odlaska u penziju Viljema Džonsa, Bora Stanković 1976. godine postaje generalni sekretar Svetske košarkaške federacije (FIBA).

– Stanković je bio briljantan i bilo je impresivno kako je i na koji način pristupao problemima i kako ih je rešavao. Pred kraj njegove karijere u FIBA imao sam tu čast da učim od njega. Ovo je veliki gubitak za košarku, a za mene tragedija. Izuzetno mi je žao što se njegova smrt potrefila sa korona virus pandemijom, zbog koje mnogi neće moći da prisustvuju sahrani – iskreno je Predrag Bogosavljev, direktor za takmičenja u FIBA, bio dirnut odlaskom Bore Stankovića.

U njegovoj eri do 2002. uvedena je linija za tri poena, promenjena je dimenzija terena, pređeno je sa poluvremena na četvrtine kako bi se približili NBA košarci.

–  Osvajao je i pobeđivao osmehom. Čak i kada je o nekome mislio loše uvek je stavove iznosio sa onim svojim širokim osmehom iza kojeg je bio čvrst karakter sa jasno definisanim idejama. U košarci je bio sve: dobar igrač, odličan trener, briljantan funkcioner. Mnogi zaboravljaju, recimo, da je gospodin Stanković bio sjajan trener – prvak SFRJ (tri puta sa OKK Beogradom) i prvi inostrani stručnjak koji je to uradio u Italiji vodeći Kantu do titule 1968. Pričali su mi koliko su u klubu bili oduševljeni sa kakvom je lakoćom i brzinom naučio italijanski jezik. U pitanju je bio veliki poliglota: govorio je tečno italijanski, španski, engleski, francuski i naravno nemački, s obzirom na to da je godinama radio u Nemačkoj – otkrio je Vlada Stanković.

Bora Stanković je 1978. postao član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), a za veliki doprinos košarci nagrađen je brojnim priznanjima. Odlikovan je nemačkim Zaslužnim krstom, francuskom Legijom časti i Ordenom za Jugoslaviju prvog stepena. U Košarkašku kuću slavnih u Springfildu je primljen 1991, a u FIBA kuću slavnih 2007. godine. Učestvovao je na 28 evropskih prvenstava, 14 svetskih šampionata i 14 Olimpijskih igara, kao i na 12 kongresa FIBA.

–  Bez obzira na godine i činjenicu da je dugo bio u penziji, uvek je bio prisutan na velikim takmičenjima. Sećam se Svetskog prvenstva 2010. u Turskoj. Kao predsednik našeg Košarkaškog saveza sa Borom Stankovićem otišao sam posle finala na neku svečanost. Ne znam tačan broj onih koji su izašli pred govornicu, ali sam ostao zatečen i impresioniran time da je svako od njih najmanje pola sata govorio o Bori Stankoviću i njegovom delu. To pre i kasnije u životu nisam doživeo. Kada sam postavljen na čelo Saveza, u objektivno izuzetno teškim vremenima, zamolio sam ga da bude deo krovne organizacije. Iako je tada već bio u penziji, shvatio je koliko mi je to bilo važno i rado je pristao – ispričao je Dragan Kapičić, nekadašnji predsednik KSS-a.

– Njih četvorica veličanstvenih: Nebojša Popović, Raša Šaper, Aca Nikolić i Bora Stanković odreda su bili veliki intelektualci. Gospodin Stanković je završio veterinu; govorio je nekoliko svetskih jezika i bio erudita svetskog formata. Kada to pogledate, jasno je zbog čega su i na koji način njih četvorica udarili temelje naše košarke. Nažalost, njegovim odlaskom ostalo je upražnjeno mesto koje dugo, siguran sam, niko neće moći da popuni. Ne mislim tu na našu zemlju, nego na svetsku košarku, uopšte – uveren je Kapičić.

Stankovići

– Pošto smo prezimenjaci, dešavalo se da na svetskim takmičenjima odsednemo u istom hotelu i da nas na recepciji pomešaju. Ušao bih u sobu i čim bih spazio neki lepo upakovani poklon automatski bih pozvao recepciju da ga dostave gospodinu Bori. Isto tako, ujutro bi, onako šaljivo, bio ljut na mene jer su ga tokom noći probudili sa recepcije misleći da njega traže iz redakcije, umesto mene, da im pošaljem neki izveštaj. Imao je neverovatan autoritet, ali onaj zasnovan na znanju, ne „biča“ i gvozdene discipline. Bora Stanković je uvek bio dobar i pametan u odabiru svojih saradnika – priča Vlada Stanković.

Bertomeu tražio da ga poseti

O autoritetu Bore Stankovića govori i jedan detalj sa Fajnal-fora Evrolige u Beogradu pre dve godine.

„Dok sa vama pričam šaljem mejlove na brojne košarkaške adrese širom sveta. Kada je pre dve godine Fajnal-for Evrolige bio u Beogradu, gospoda Bertomeu i Portela (godinama prvi čovek ACB lige) tražili su da zajedno posetimo Boru Stankovića, što smo i uradili. Izuzetno su ga poštovali i cenili i bez obzira na to što njih dvojica imali različite stavove po pitanju evropske klupske košarke, poseta Bori Stankoviću bila im je velika želja“, opisuje Vlada Stanković ugled Bore Stankovića.

Na tri jezika u jednom razgovoru

– Zapamtio sam jedan njegov razgovor kojem sam prisustvovao. Započet je na jednom jeziku, zatim se u toku priče prebacio na drugi, da bi komunikaciju završio na trećem… Njegovo ophođenje prema ljudima bilo je jedinstveno. Mislim da mi nismo ni svesni kolika je njegova veličina bila u svetu. On je bio mnogo značajniji nego što mi možemo i da zamislimo. Uvek je bio u temi i njegov autoritet je ostao netaknut i u penzionerskim danima – jasan je Dragan Kapičić.