Nije čest, ali je mnogo lep primer kad nekom sportisti ne smeta da je godinama u senci drugog.
U novopazarskoj atletici se odavno zna ko je broj jedan i zbog toga su svi ostali srećni. Amela Terzić je atletska diva i to će, bez obzira na ono što će se događati u njenoj daljoj atletskoj karijeri, zauvek i ostati. Svi ostali su u vrhu naše atletike, često i zablistaju na međunarodnoj sceni. Deset godina Teodora Simović kreće se putem kojim se ređe ide, ruši lične granice i uvek je u samom vrhu naše atletike, bez obzira da li trči srednjoprugaške, dugoprugaške, preponske ili maratonske trke.
*Osvojila si medalju na Prvenstvu Srbije u dvorani i to u disciplini koja ti nije disciplina – miljenica Osnovni cilj bio je dovesti Amelu Terzić do što boljeg rezultata i norme za predstojeći šampionat Evrope u Beogradu na 1500 metara. U tome ste zajedno uspele?
-Odlično znam koliko sebe daje atletici, koliko je spremna i koliko želi jednu veliku seniorsku medalju. Više od deset godina smo, pre svega, prijateljice, zato i želim iz sveg srca da dođe do onoga do čega ona može da stigne. U Srbiji Amela je pre svake trke pobednica. Ovoga puta u prvom planu bio je rezultat, ostalo se podrazumevalo. Svi prolazi koje sam pravila su joj odgovarali, pa i onaj na 800 metara od 2:13,00, jedino mi je žao, mada nije mnogo bitno, što joj je za 28 stotinki izmakao rekord Srbije. Nadmašiće ga ona uskoro, možda već na Balkanskom šampionatu u Beogradu (25. februar). Amela i ja nikad nismo i nećemo biti rivalke, mi smo tim. Koliko je samo bilo takmičenja na kojima je ona meni pomogla da dođem do neke norme. Najiskrenije, veliko je zadovoljstvo i privilegija što sam u prilici da ponekad pomognem sjajnoj Ameli. Kad već ne mogu da je dovučem do cilja trke, mogu u nju da je uvedem onako kako njoj odgovara, da uhvati zalet. Moje iskustvo trčanja u dvorani je tanko, pre ovog samo sam još jedanput nastupila u tim uslovima, prošle godine takođe na Banjici. Kako se nisam ni pripremala za distancu od 1,5 km, prezadovoljna sam drugim mestom, tim pre što je Amela prva, a ja iza nje. I nismo tim samo Amela i ja, već svi mi koji činimo AK Novi Pazar. Srećna sam što pored sebe imam Rifata Zilkića i prelepu atmosferu čiji su kreatori on i Edin Zuković. Prija što sam u društvu Elzana Bibića i naših najmlađih snaga. Svi smo pozitivni i u tome leži ključ i mojih i rezultata svih nas zajedno.
*Česte povrede kad im vreme nije znale su da te izbace iz koloseka i na duže vreme odvoje od atletike. Nisi se dala, ništa ti nisu mogle ni duge pauze, vraćala si se, menjala discipline i povrh svega ostala u atletskom vrhu Srbije i Balkana. Kako?
-Neću da se vraćam na neprijatne trenutke. Bilo ih je previše. Čini mi se da skoro nikad nisam bila tako srećna kao kad sam prošlog leta u Piteštiju (Rumunija) postala prvakinja Balkana na 5000 metara. Rumunka Florea vodila je sve vreme trke, a ja sam ni sama ne znam kako iz sebe izvukla poslednji atom snage i pretekla je na 200 metara od cilja. Ta trka označila je prekretnicu u mojoj karijeri. Tada sam odlučila da se isključivo nadmećem na 3000 metara i u dugoprugaškim disciplinama, ali neki crv u meni ne da mi mira.
*On je najveći krivac što te gledamo u dvoranskim trkama, koje ne simpatišeš, i na krosevima, na koje si prošle godine stavila tačku.
-Nedavno sam na Prvenstvu Srbije u Beogradu osvojila titulu u dvorani na 3000 metara sa ličnim rekordom 9:46,31. Mogu i brže od tog vremena, pod uslovom da u nekoj sledećoj trci ne diktiram sama ritam tokom čitave distance. Da bi se našla na listi učesnika Prvenstva Evrope u Beogradu (3-5. mart) potrebno je istrčati 9:15,00. Nisam odustala od tog cilja. To vreme se neće lako postići, ali kad sam ja u pitanju ne postoji ništa što je nemoguće. Optimista sam, jer sam u trci na šampionatu Srbije prvu od tri ,,hiljadarke“ pretrčala za 3:05,00. To je prolaz koji garantuje ispunjenje norme, do koje se ne nikako ne može doći solo trkom. Treba mi jaka konkurencija, a ako u Beograd na Balkansko prvenstvo dođu moćne Turkinje, Rumunke i Bugarke, eto ritma za ispunjenje još jednog sna. Nadam se, jer na najvećim takmičenjima po nekom ustaljenom pravilu trčim najbolje. A kad je reč o krosevima, čvrsto sam posle serije RTS kroseva krajem prošle godine rešila da im kažem zbogom i da se posvetim samo tartanu i asfaltu, ali… To je podloga koja nikako ne odgovara mojoj telesnoj konstituciji pa se često povređujem. Ipak, u Ulcinju sam početkom godine dosta radila na snazi i takva kakva sam, kažem sebi, ajde da još ove godine trčim Beli kros. Nisam pogrešila. Drugo mesto iza Amele Terzić je veliki uspeh.
*Posle 3000 stipl i dvorane, maraton je novo iznenađenje koje si priredila dobrim poznavaocima atletike. Pobeda početkom godine na trasi Ulcinj – Skadar, i to sa sjajnim rezultatom, najavljuje da bi to mogla da bude tvoja nova disciplina?
-Oprobala sam se u maratonu iz čiste znatiželje. Prosto, želela sam da istestiram sopstvene granice izdržljivosti. I trener Zilkić i ja smo mislili da će se štoperica zaustaviti negde na vremenu od 3 sata, kad smo videli vreme 2:43, nismo mogli da verujemo. Odmah sam se pronašla u njemu, on traži drugačiju vrstu treninga, mnogo rada, ali ne mislim, kao što se to tvrdi, da je mnogo teži od svih ostalih atletskih disciplina. Probaću u maju, možda na Roterdamskom maratonu da ispunim normu (2:35,00) za Svetsko prvenstvo u Londonu ovog leta.
Koeljo za opuštanje
Atletika u životu Teodore Simović, za koju će svi pasinirani pratioci zbivanja u kraljici sportova reći da je uz Ivanu Španović naša najlepše atletičarka, zauzima važno mesto, ali nije samo ona u fokusu njene pažnje: “Imam 23 godine i zrela sam za racionalno razmišljanje. Završetak Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću, a pri kraju sam studija, mi je prioritet. Obaveze su različite i obimne, ali ima vremena i za ostala uživanja. Najčešće se opuštam uz muziku Tome Zdravkovića i Miroslava Ilića ili čitajući knjige Ljiljane Habjanović – Đurović i mog omiljenog pisca Paula Koelja. Nedavno sam u jednom dahu pročitala njegovih “11 minuta” – reče Teodora.
Hrabar potez Eminovićeve
Ove godine konkurencija na 5000 metara pojačaće se povratkom na stazu Azre Eminović. „Velika je hrabrost u tim godinama i posle tolike pauze vratiti se atletici. NJena odricanja, obzirom da ima porodicu, mnogo su veća od mojih. Bilo bi neukusno da bilo šta govorim unapred, staza je jedino merilo i na njoj će se sve kazati. Mislim da sam u ovom trenutku spremnija od nje“, kaže Teodora Simović.
Osvojila Ušće
Varošica Ušće, na putu Kraljevo – Raška, bila je domaćin 6. Sretenjske ulične trke u kojoj je u glavnoj seniorskoj trci na 1.800 metara pobedila Teodora Simović iz AK Novi Pazar, ispred atletičarke AK Pazar Azre Eminović i svoje klupske drugarice Lidije Petrović. Učenicima Rifata Zilkića pripalo je još pet prvih mesta, mlađem pioniru Vahidu Giciću, mlađoj pionirki Vanji Petrović, starijem pioniru Amelu Džakovcu, starijoj pionirki Saimi Murić i juniorki Amri Terzić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
