Za Danas govori Nenad Golijanin, koji je platio danak zbog Kosova: „Sramota me ako je kadetima zabranjeno da igraju, jer to nije sportska vrednost“

Žrtvovanje 17-godišnjaka, koji su tako izgubili šansu da nastave put ka najvećem takmičenju u svojim kratkim karijerama, dobro je podsećanje na slučaj Nenada Golijanina, bivšeg predsednika Odbojkaškog saveza Srbije.

Pre skoro osam godina tadašnji prvi čovek saveza je na kongresu Svetske odbojkaške federacije prilikom glasanja o pridruživanju Kosova ovoj organizaciji bio uzdržan, posle čega je smenjen sa svih funkcija na kojima se nalazio, a u medijima je označen kao izdajnik.

– Ne znam šta se zaista dešavalo na tom turniru, jer sam izopšten iz odbojke i sporta i pratim to kao navijač. Međutim, kao dugogodišnjeg sportskog radnika ta vest me je potresla zato što mi je žao tih mladih ljudi, oduzeta im je šansa da naprave nešto važno u svojojoj karijeri. Ukoliko je zaista na nekom mestu doneta odluka da ne treba da igraju sa Kosovom, onda me je pomalo sramota što se to dešava, jer sam čovek koji poštuje sportske vrednosti. Nadam se da to uskoro neće biti praksa, jer sport treba da se izdigne iz svega toga – kaže Golijanin u razgovoru za Danas, i dodaje da mu je poznato sa kakvim pritiscima se suočavaju ljudi koji su doneli ovu odluku:

– To doživljavam i lično i mislim da niko nije kriv. Veliki je pritisak na sportske radnike i malo njih je spremno da donesu odluku u interesu sporta, jer ih potom očekuje težak pakao. To je ambijent u kojem živimo, ne samo u ovom slučaju nego nas sustiže na svakom koraku i potrebno je da se kroz upoznavanje sa pravim vrednostima izdižemo iz političkog okvira i jednodnevnog razmišljanja. To može da ugrozi karijere velikih ljudi, velikih stručnjaka i velikih sportista.

Da li je sport najveća žrtva nerešenog statusa Kosova? Čini se da se u nekim drugim oblastima odvija saradnja među ljudima.

– Mislim da je u svim sferama života to postaje kritična tema, koja traje duže nego što treba. Problem sporta je to što je najviše eksponiran i to što interesuje veliki broj ljudi.

Smenjeni ste sa svih funkcija zbog toga što ste bili uzdržani prilikom glasanja o prijemu Kosova u Svetsku odbojkašku federaciju, kako vam sa ove distance izgleda ono što se vama desilo?

– Kroz sve što sam radio kao sportski radnik, da ne govorim o drugim oblastima, trudio sam se da postoji fer-plej i dobri odnosi među ljudima. U godinama sam u kojima sam već izgradio vrednosti koje poštujem – za mene boja kože, seksualno opredeljenje, verska pripadnost ili druga nacija nisu prepreke na koje bih obraćao pažnju kao što to čine oni koji se pozivaju na veliki patriotizam i interese društva i države. Kao rukovodilac morate da donosite odluke i da one budu u interesu posla kojim se bavite. Ako od toga odustanete, izneverili ste i sebe i to čime se bavite, ljude koji veruju u vas i one koji su vas izabrali. Moja odluka je bila da budem uzdržan, a ovde se to protumačilo pogrešno, da uzdržanost ne postoji kao vrednost. Ja sam i objasnio da u mojoj uzdržanosti postoje dve stvari – prvo da priznajem samo sportske vrednosti, a drugo je da nisam glasao za prijem jer tako sam pokazao svoje mišljenje da je Kosovo naša teritorija i da se ne slažem sa onim što se nama dešava po tom pitanju. Na tom kongresu su bili predstavnici 221 saveza i 220 je glasalo za prijem, iako pola tih zemalja ne priznaje Kosovo. Međutim, ovde su me stavili na stub srama, proglasili za izdajicu. Ja sam to i očekivao, ali sam uradio ono što sam smatrao ispravnim i izabrao kako ću nastaviti da živim. Naravno, izgubio sam sve što sam 50 godina gradio. Smenjen sam sa funkcije predsednika saveza, člana Olimpijskog komiteta, predsednika Sportskog društva Partizan i predsednika Upravnog odbora Zavoda za sportsku medicinu.

U kakvoj atmosferi ste smenjeni govori i to da se na sednici skupštine pojavio Simo Spasić, megafon SNS-a, koji je čak održao i govor i zatražio smenu.

– Nisam hteo da se branim. Ljudi koji me vole i koji poštuju iste vrednosti kao ja rekli su da je moja odluka ispravna i ljudski i sportski. Ne sećam se da me je neko javno kritikovao, ali su počeli da me izbegavaju. Znate kako to ide: kad nemate pare i nemate funkciju onda počnu da vas zaobilaze. Međutim, nisam izgubio samopoštovanje, a prijatelji su ostali uz mene.

Vi ste, kako kažete, izopšteni iz sporta, ali da li uprkos tome pratite odbojku, da li idete na utakmice?

– Pažljivo pratim, naročito moj Partizan i idem u Novi Sad da odgledam derbi sa Vojvodinom. Prošla sezona je bila jako dobra, možda čak i na vrhunskom nivou, dok se ove sezone nešto desilo, igra se malo slabije, svako svakoga može da pobedi i očigledno je da je klupska odbojka trenutno u krizi. Ne znam šta je razlog, da li je u pitanju nedostatak para ili nema novih, mladih, talentovanih igrača, koji treba da preuzimaju uloge u timovima.

Često se ističe da seniorska muška reprezentacija nema dobre rezultate zato što dugo nema novih vrhunskih talenata.

– Uvek ima mladih, ali nema vrhunskih generacija kao što je to bilo ranije.Mala smo mi zemlja da bismo konstantno bili u vrhu svetske odbojke. Ima ciklusa koji su dugo trajali u našem sportu, po čemu smo bili prepoznatljivi u svetu. Da nema ovih devojaka, koje predvode veteranke poput Tijane Bošković, teško da bismo mogli da kažemo da je Srbija zemlja u kojoj je odbojka na visokom nivou, tako da se još uvek krijemo iza njihovih rezultata. Ipak, mislim da će to biti bolje jer imamo mnogo dobrih mladih trenera, koji imaju solidne uslove. Pojavljuje se i novac, pogotovo u manjim sredinama – kaže Golijanin za Danas.