Postojala je opravdana bojazan posle prosečne igre protiv Turske, međutim u četvrtfinalu Evropskog prvenstva odbojkaši Srbije pokazali su da su izvukli pouke, naučili lekcije „po kratkom postupku“ i zasluženo se našli u polufinalu kontinentalnog šampionata.
U stilu aktulenih evropskih šampiona, puleni selektrora Kovača sa maksimalnih 3:0 u setovima (25:23, 25:20, 27:25) obezbedili su u Gdanjsku učešće u završnoj fazi i već u subotu biće u prilici da se bore za finale protiv boljeg iz duela u sredu između Italije i Nemačke.
Holanđani nisu odavno odbojkaška sila kakva su bili krajem devedesetih godina 20. veka ali sa korektorom Abdel Azizom i primačem Ter Horstom bez sumnje predstavljaju vrlo respektabilan sastav.
Sigurni na prijemu, pogotovo kada je Abdel Aziz servirao, naši odbojkaši u veoma ranoj fazi meča shvatili su da im je igra kroz sredinu ubedljivo najsigurnija opcija. Svaki put kada bi Ivović, Majstorović ili Kovačević primili servis „na trepavicu“ Jovovića usledilo bi brzo proigravanje Lisinca ili Podraščanina.
Srbija je u uvodnom setu imala prednost sve do momenta kada su protivnici tri vezana loša prijema Kovačevića „preveli“ u upozoravajućih 16:14. Isprovociran, Uroš se munjevito „otreznio“ u meri da je set teških lopti, poput nekada Kviska Vujevića, iz nemogućih uglova pretvarao u poene kojima su odbojkaši Srbije došli u egal poziciju 23:23.
Lisinac je stao na servis; u prvi mah je poremetio prijem rivala i doveo Kovačevića u idealnu situaciju, da kao i tokom turnira, u kontri, na drugu loptu iznenadi Holanđane. Odmah potom, usledio je as srednjaka italijanskog Trentina i automatski veliko olakšanje kod Petrića i saigrača.
Videlo se u većem delu drugog seta da su naši odbojkaši bili rasterećeniji nakon uvodnog vođstva; Jovović je više razigravao korektora Luburića; Ivović je na servisu maksimalno opterećivao protivnički prijem i u takvoj konstelaciji permanentna prednost od nekih pet poena bila je potpuno logična. Iako nam blok nije funkcionisao (svega dva bloka) to se rezultatski nije preterano odrazilo. Bilo je, doduše, manjih oscilacija, nepovezanih akcija i diskomunikacije, ali ne u razmerama u kojima bi Holanđani mogli da izbiju u prvi plan.
Na ubedljivih 2:0 za Srbiju, Holanđanima je jedino preostalo da u trećem delu meča pokušaju da znatno rizičnije na servisu i agresivnije u napadu pokušaju da poremete prijem naših odbojkaša. Abdel Azizi je bio svestan da je brojnim greškama iz dvojke dobrano doprineo ubedljivom vođstvu „orlova“. U želji da se iskupi, mogao je da nam zagorča ukus trijumfa u samom finišu utakmice i tako obezvredi izvanredne servise Ivovića i Podraščanina, odnosno sjajan učinak rođenog Ljižanina u napadu.
Abdel Azizi je i doveo Holanđane do upozoravajućih 20:20, nakon što je Srbija permanentno vodila sa, uglavnom, tri poena prednosti, međutim kada su pomislili da nas „imaju“ ponovo je Kovačević obukao magično odelo Kviska Vujevića. Iz tako teške pozicije, da su Holanđani spuštenih ruku očekivali njegov pokušaj, pronašao je „mrtvu tačku“ u uglu terena i sve u hali ostavio bez daha.
Na 23:23, Holanđani su sa dvojicom korektora u terenu odlučili da maksimalno rizikuju na servisu; kada je Ter Mat odservirao as zarumeneli su se bili obrazi selektora Kovača međutim Luburićev identičan „ritern“ pa poen Kovačevića, uz poslasticu Ivovića sa servis linije označili su kraj meča posle kojeg je ostao utisak da odbojkaši Srbije imaju dovoljlno argumenata da se domognu jednog od odličja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.