Odbrana koja je umalo koštala plasmana na Mundobasket: Kakav je bio put Srbije do Svetskog prvenstva?

Put do tog poslednjeg slobodnog mesta na Mundobasketu nije bio nimalo lak. Oko 15 meseci trajanja kvalifikacija, 35 košarkaša u dresu reprezentacije, neslavno završeno Evropsko prvenstvo, muke sa povredama i klupskim obavezama – samo su neki od problema sa kojima se selekcija Srbije borila kako bi uspela da ostvari plasman na ovo takmičenje.

Priča je počela da se ispisuje kada je Svetislav Pešić došao na čelo mašinerije koja na svim takmičenjima važi za jednog od glavnih favorita. Na radost jednog dela košarkaške javnosti, a uz negativne kritike drugog dela, stari košarkaški znalac počeo je da uvodi radikalne promene u dotadašnji sistem rada i priprema.

Podmlađena ekipa

Reprezentacija Srbije počela je da dobija potpuno nove obrise i došlo je do smene generacije košarkaša.

Na to je umnogome uticala i činjenica da nosioci igre nisu mogli da brane boje Srbije zbog klupskih obaveza u NBA i Evroligi, ali i Pešićeva odluka da se nekim košarkašima, među kojima je najveće izneneđanjenje bio Miloš Teodosić, zahvali na saradnji.

Mnoga nova lica dobila su priliku da pokažu koliko mogu da pruže, a neki od njih su i najzaslužniji za to što će Srbija ići na Svetsko prvenstvo. Jedan od njih je Aleksa Avramović, koji je odigrao sedam utakmica tokom kvalifikacija i postigao prosečno 17,3 poena po utakmici.

Ognjen Jaramaz je odigrao osam utakmica, ali hladnom glavom u trenucima kada se rezultat lomio u duelu sa Grčkom u Beogradu, uspeo je da obezbedi produžetak, nakon čega je upisana važna pobeda. A ne treba ni naglašavati koliko je teško pobediti tim koji predvodi jedan od najboljih košarkaša današnjice Janis Adetokumbo. I Dušan Ristić je tokom svojih 10 odigranih utakmica umeo prijatno da iznenadi, a svi koji su pratili put ove ekipe sigurno će se dugo sećati njegove četiri pogođene trojke protiv Turske u Beogradu.

Naravno, svojim potezima uspevali su da obraduju navijače i ostali momci, koji su u napadu zdušno davali sve od sebe da dođu do trijumfa.

Međutim pobede nisu uvek dolazile, a osim činjenice da najveće zvezde ekipe uglavnom nisu bile tu, postojale su u igri košarkaša Srbije još neke izuzetno velike praznine, koje su ih umalo koštale neučestvovanja na Mundobasketu.

Napad solidan, odbrana diskutabilna

„Napad prodaje karte, odbrana pobeđuje utakmice, a skokovi osvajaju prvenstva“, rekla je Pat Samit koja je trenirala jedan ženski košarkaški tim iz Tenesija. I upravo ta rečenica možda i najbolje opisuje nedostatke Srbije.

Napad u većini utakmica nije bio problem, ali šta je sa odbranom i skokovima? Ne samo da je svaki navijač sa tribine i preko malih ekrana mogao da primeti da u tim aspektima nešto „ne štima“, već i brojke govore u prilog tome.

Zvanična statistika pokazuje da je tim Srbije u napadu odradio sasvim solidan posao – sa 80,9 poena po utakmici nalazi se na sedmom mestu, sa 971 postignutim poenom tokom kvalifikacija je na šestom mestu, sa 53,7 odsto realizovanog šuta za dva poena je na sedmom mestu, a sa 38,5 odsto šuta za tri poena ova ekipa nalazi se na čelu tabele.

Broj izgubljenih lopti takođe lepo oslikava igru u napadu, pošto su košarkaši Srbije treća reprezentacija sa najmanje izgubljenih lopti u evropskim kvalifikacijama.

Kada govorimo o skokovima, situacija je daleko gora. Selekcija Srbije je tokom kvalifikacionog perioda ostvarila 127 skokova u napadu i 287 u odbrani (ukupno 414), što je smešta na 22. mesto od 30 evropskih ekipa. Zapravo, u početku kvalifikacionog perioda, košarkaši Srbije imali su solidan broj skokova po utakmici, ali u narednim utakmicama nije bio takav slučaj. Grčka je u obe utakmice potpuno „nadskakala“ Srbiju, kao i Turska u Beogradu, a i Velika Britanija je u prelomnoj utakmici u Beogradu ozbiljno pripretila košarkašima Srbije pre svega zahvaljujući tome što su pod košem uhvatili čak devet lopti više od njih.

Reprezentacija Srbije ne može da se pohvali ni brojem ukradenih lopti u kvalifikacionom periodu. Sa 84 ukradene lopte nalaze se na 16. poziciji, a u većini utakmica, osim protiv Slovačke i Velike Britanije, brojali su manji ili isti broj ukradenih lopti od svojih protivnika.

Tek sledi težak deo

Pored svih uspona i padova ove ekipe u proteklih godinu i nešto dana, sasvim je jasno da im naruku uopšte nije išlo ni to što su se kvalifikacije većim delom odvijale tokom trajanja sezone u nacionalnim, evropskim i svetskim ligama. Zapravo, celokupan sistem je loš po ekipe iz Evrope, jer je mnogo njih bez kojih su velika takmičenja do skoro bila nezamisliva, a koja ovog puta nisu uspela da obezbede svoje mesto među 32 tima koji će se boriti za mesto šampiona sveta.

Srećom po navijače Srbije, klupa koju je selektor Pešić imao na raspolaganju nije bila toliko kratka i uspela je da se izbori za sasvim zasluženo mesto Srbije na Svetskom prvenstvu.

Ali, težak put tek predstoji, a u narednih nekoliko meseci na Pešiću će biti da se odluči za dvanaestoricu veličanstvenih koji će na predstojećem Mundobasketu predstavljati ne samo sebe i još 23 momka koja su ostala kod kuće, već i celu naciju čiji grb nose na grudima.

Osim toga, ne samo kako brojke pokazuju, nego i prema Pešićevim rečima nakon pobede sa Velikom Britanijom, moraće da se poradi na odbrani i aspektima koji tokom jako dugog perioda kvalifikacija nisu štimali.

A da li će uspeti u tome? Videćemo u avgustu i septembru, kada će ova selekcija dobiti priliku da ispravi greške koje su napravljene na prošlom Svetskom, kao i na Evropskom prvenstvu i da, uz mnogo rada i malo sreće, ponovo ispiše istoriju košarke u Srbiji.