Odbrana Partizana mora na remont; Barselona iskažnjavala sve defanzivne propuste

Impresivnih, više od dvadeset hiljada ljudi došlo je da podrži crno-bele u nastojanju da što ranije obezbede mesto u TOP 8.

Jeste Partizan bio u momentumu opterećenom igranjem na svaka dva do tri dana u poslednje vreme, međutim, ni Katalonci u Beograd nisu stigli vođeni trijumfalnim raspoloženjem, naprotiv.

Očekivalo se da će Barsa pokušati da kapitalizuje fizičku, ali i iskustvenu prednost pod košem, međutim, permanentno korišćenje umešnosti u raznim varijacijama pik end rol igre nešto je što je ponajviše koštalo crno-bele petog evroligaškog poraza kod kuće, ove sezone.

Od starta meča, pa sve do isteka 40. minuta, puleni Željka Obradovića nisu imali rešenja za rivalsku igru dva na dva. Katalonci su se sjajno prilagođavali protivničkim rešenjima, vešto prepoznajući situacije na terenu kada je Partizan menjao način odbrane.

Ovoga puta visoka iskakanja Matijasa Lesora i vršenje pritiska na igrača sa loptom nisu bila toliko delotvorna. Obično je Laprotvitola (7as) to umešno prepoznavao, slao pravovremene pasove ka Veselom, koji je, neretko, na ziceru završavao akcije.

Strana pomoći kod domaćina nije bila dovoljno sinhronizovana, što se najbolje ogledalo u nebranjenom reketu. Barselona je meč završila sa gotovo 60 odsto uspešnosti za dva poena, koristeći prednosti unutrašnje linije, igre na niskom postu, odnosno dominacije na ofanzivnom skoku.

Matijas Lesor sinoć energetski nije bio na prepoznatljivom nivou, što se najbolje ogledalo u odbrani.

Ni kada je defanzivna taktika promenjena, u smisulu preuzimanja prilikom branjenja protivničkog pika, Lesor nije uspevao da nogama isprati nižeg od sebe, tačnije, rival je vešto prepoznavao mis-meč situacije pod košem i neretko uključivanjem trećeg u pik dolazio u zicer pozicije na samom obruču.

Partizan se defanzivno mučio i kod kratkih otvaranja, uglavnom Veselog, koji je, naročito u drugom poluvremenu, pasovima ka spolja razigravao saigrače, prvenstveno Satoranskog, Laprovitolu i Mirotića.

Sam odnos u asistiranim poenima – 25:5 možda i najbolje pokazuje koliko su se crno-beli defanzivno mučili.

I sam Željko Obradović je posle utakmice ukazao na defanzivne propuste njegovih pulena, akcentujući odbranu od protivničke tranzicije.

Barsa je, naročito u prvom poluvremenu, u igri na otvorenom terenu, postigla dvocifren broj poena, mahom u polukontri.

Ono što je dodatno opterećivalo crno-bele bila je taktička usredsređenost rivala da pokuša da kapitalizuje igru na niskom postu.

Nikola Mirotić je, u tom kontekstu, bio primarna opcija. Iako snažan i stamen, Zek Ledej nije imao snage niti brzine da konstantno prati rođenog Podgoričanina, čije su košarkaške prednosti razne, kapitalne težine i u igri leđima, ali i licem okrenutom ka košu.

Pokušao je Obradović i sa Papapetruom kao primarnim defanzivcem na Mirotiću, odnosno da Ledej i on deluju zajedno u petorci, tako što je Grk pomagao Amerikancu sa mesta niskog krila, međutim, Mirotić je sinoć bio košarkaška verzija sebe iz najboljih dana.

Uostalom, Barselona je sa distance šutirala impresivnih 61 odsto, na 25 asistencija ubacila je 89 poena, sve vreme održavajući balans između spoljne i unutrašnje linije.

U takvoj konstelaciji, Partizanu je bilo teško da defanzivno rizikuje, skuplja sa određenog igrača i time eventualno kapitalizuje nečije loše izdanje.

NAPAD SPAO SAMO NA DANTEA EGZUMA

Uprkos svim defanzivnim problemima, utisak je, Partizan je mogao i da slavi u 31. kolu. Ni Barselona odbrambeno nije blistala, međutim, crno-belima je falilo više konstantnosti, pre svega u spoljnoj liniji.

Katalonci su defanzivno rivalski pik branili u dropu sa Veselim ili Šanlijem na petici što je Partizan mogao vešto da iskažnjava, pre svega preko Kevina Pantera, jednog od najboljih šutera u Evroligi ove sezone.

Jeste Amnerikanac ubacio 16 poena, međutim, za tri je šutirao svega 16 odsto, što je neuporedivo sa njegovim ovoseoznskim prosekom od 42 odsto uspešnosti sa distance.

Ni za dva nije bio na svojim prosečnim procentima, iznad 50 odsto – 5/11. Falilo mu je energije i svežine; u nogama nije bio lak i brz što se odrazilo i na njegov balans pri šutu sa distance.

Očekivalo se da njegovo prosečno izdanje nadomeste Papapetru i Nanali, međutim, Grk i Amerikanac u napadu nisu ni opepelili.

Sa tako lošim procentima šuta za tri (31 odsto) Barsa je mogla defanzivno više da rizikuje i da se u protivničkom piku koncentriše na pasove ka centru, preciznije Matijasu Lesoru.

Francuski centar sinoć nijednom nije završio akciju na samom obruču, imao je samo tri pokušaja za dva poena, dok u pik end popu Partizan ništa nije mogao da reši, s obzirom na to da sa četvorke, preko Ledeja, nije ni pokušavao da dođe do realizacije.

Smailagić je taktički mogao da bude iks faktor da je kojim slučajem bio umešniji u šutevima sa topa. Imao je centar Partizana dovoljno prostora da iskažnjava nemogućnost Veselog ili Šanlija da visoko izlaze prilikom širokih otvaranja centara u popu, međutim, od četiri pokušaja sa distance samo je jednom pogodio, što nije bilo dovoljno da mu trener Obradović do kraja veruje.

Iako ne spada u ekipe koje u proseku, ove sezone, ostvaruju veliki broj asistencija po utakmici, Partizan je sinoć imao preskromnih pet, daleko ispod standardnih 14,6.

S tim u vezi, nije se ni primećivala razlika u posedima, koja je bila nemerljivo u korist Partizana. Čak 15 poseda više imao je domaćin, ali to nije bilo presudno po sam tok utakmice.

Jedinu napadačku konstantnost predstavljao je Dante Egzum, prošlosezonski košarkaš Barselone. Ne samo što je za tri šutirao odličnih 60 odsto (3/5), a za dva 66,7, reprezentativac Australije manirski je rešavao situacije jedan na jedan, sa lakoćom je probijao na perimetru i situacije dva na dva koristio da napravi prednost spolja.

Njegova 24 poena nisu bila vredna veće rezultatske drame na kraju meča, iako je u par navrata „zamirisalo“ da bi do triler završnice moglo da dođe.